Beogradske opštinske novine

57

јал за нознавање свију здравствених инконвениенција, пошто се велика већина случдјева болести које се свршавају смрћу, никако и пе помиње. За ово би, нам лекари могли давати изобиљан матријал, који би требало по извесном плану прикуиљати и научно обрадити. На основу таквих системагички састављених прегледа свију важнијих дата, особито са једновременим обзиром на метеоролошко сташе створила би се могућност, да се важност нојединих шкодљивих уплива на 'здравствдно стање са приближном тач. ношћу определи. Из тако састављеног прегледа, свакако би се дале најважниЈе конзЈквенције за хигијену апстрахирати. Оне истина, састављање тако ексактне морбидитетне статистике, остаће за дуго само скромна жеља. и то једино због тога, што се увек за велики број случајева разбољевања, лекарима никако и не јавља. Али довољно би било, кад би се ограничило макар само на важније и што већи број општих болести, а с нарочитим обзиром на инФбкциозне болести инкоузиве акутне и корничне болести плућа. За сада мораћемо унравити наша статистичка испитивања једино на морталитег и у ниже изложеним таблицама иочињемо износити податке о узроцима умирања пре ма годннама старости и иолу, као и према иолу и годишњем времену, које ће мо од сад редовпо вадитп из бедежака оид. лекара, које су ио извесној шеми удешене. Ми се надамо, да ће наша излагања доприпети, да се пробуди опште интересовање за будућаост стаповпиштва у овој општипн. Свакако статистика ће извештаватп често о ономе, што је већ прошдо и што се неда више поправити, па би се лако могло мислити, да је излипшо знатп, кодико је ири подједнаком броју становииштва, више света помрдо за извесно време V назад, у једном а колпко мање у другом месту. Ади ако се ове ра:иике не покажу као сдучајпе или прелазне, него се буду кроз читав пиз година редовно понављале, онда је то јасан доказ, да ту лежи нарочити узрок, који пеповољпо утиче на здравље. Кад смо један иут с тиме на чисто , одма сљедује питање , да ди се ови хрђави уплипи могу отклонпти, или је то нешто што се иеда и-зменитп па пам је суђепо да га мирпо сносимо Али, као што рекосмо, прво треба сазнати за узрок са чега натимо, па онда тек пристунити плану како да се помогнемо. На овај начин учинида је статистика, са њеним „досадним" циФрама, човечанству многа добра, и то нарочиго са упоређивањем различних места и времена, па се данас, као што видимо, пристуиа извршењу ироЈекага, који иду па то, да се здравствено стање код становништва нобољша, са већим поверењем, него што се то пређе чинило. Материјал који ће нам стојати на расподожењу, гдедаћемо да га за цељи општин. статистика више исцрпимо, него што је то код нас досад рађено на др. местима. Нама је ово у толико дакше, што су на листама умрлих лица, које се налазе код управе вароши Београда, наведени сви моменти, који су неопходни за статистичка посматрања, као: узрок смрти, године старости, под, брачно стање и т. д. Статистичка грана о надницама и пијачним ценама земаљских производа, без сумње је једна од најважнијих за то, што је она у исто време и кључ за право иознавање многрх других дата из живота друштвеног. За, велику већину људи, рад је једино средство одакле се они ивдржавају. Са радом откупљују они свој оп!■ ■ III ш IN

станаи. Награда коју добија раденик за свој рад, мора бити бар тодика, да се одатле могу иодмирити паЈ 'нужниЈ 'е намирнице за жп вотњегов и његове породице. Ако знамо колике су цене виктуалија и паднпца, онда ће мо лако моћи приближио опредедпти величипу консумције многобројног радничког народа који од своје зараде живп. Конзумција је оиет огледало благостања једног народа. Ово последње моћи ће се лакше представитп, ако су ранноврсније бедешке о ценама п у колико су више обухваћене све важпије животпе намирнице. Са изношењем овога прегдеда, ми смо бациди кратак погле^ о задатку, који смо па се узедп, и радоваћемо се ако успемо, да изношењем статпстичких прегледа послужимо општини п грађанству.

ГЛАСНИК ИЗ 7НУТРЛШЊ0СГИ Нежега 14. Фебруара 1888 год. Како је општии I нрва власт с којим се сваки грађани чим из куће изађе сусреће, и како од опгатинског уређења зависи у многоме и наиредак грађана, то су многи, коима је истински стало до напрегка општинског. врло често расправљали општинска питања. Новинарство наше сад је већ у томе заостало док је нре тринајестину година нарочиту пажњу прокањало општинским иитањима. Наша намера није да у овоме маломе допису говоримо све оно што би требало рећи о томе питању; ми смо намерни само износити погрешке општипара у службеноме послу ко.је нотичу од туда: што је наш закон непотпуни нејасан, и што њиме није регулисата Финансија општинска; те да би се при нрављењу новог закона имало науму предвидити све до најмањих сигница и удесити тако: да се не воде парнице погрешке законском неиотпуношћу- На онима који имају довољно спреме на онима којима су иозвани остаје: да изнесу какав треба да буде тај закон и да га скроје у духу сувременом. Упрошломе допису рекли смо да се са арендама не рукује свуда једнако. Но не само то, него се у опште свуда и у сваком послу различито ради, с тога, што многима нису познате уредбе које су у зборницима, но које се ретко могу набавити, већ се с арендама рукује по уобичајној практици и по условима која су ваљда правили још они општинари који су били кметови при увађењу аренде, Тако, у уредби јасно је казато колико треба наплатити у име мерине, а ми смо уверени да је до пре годину две дана било онштина, које су давајући мерину под закуп, условима закупда овлашћивале да дупло или три пут толико нанлаћује, Какве су неуредности биле и како су и сад, много би онисивиње заузело. Зар то није врло хрђава неуредност кад се у условима за давање под закуп аренде предвиди на-