Beogradske opštinske novine

71

бројне снаге утројене, Онн огромна маса резервна, оиолченије, се организује у свима крајевима царства, под рукоподством дотичних штабова и команада во јних. У свима великим Фабричким варошима средње Русије ради се на униФормама резервних војника док се у области донских козака нраве чак и иробе с мобилизацијом. Струја војничка више не штедг ни децу из школе, коју ђенерал Бановски хоће да научи руковању с оружјем, и свикне тегобама во.јничка живота. Учигељи су већ разаслати у све школе Кавказа, да упознаду љегове ђаке са основима војне службе; а на Владикавказу и пушке су раздане школској омладинн, која се весело в< џба нод управом дотичнпх пуковара, па велико задовољство ратоборног становништва тога краја... Ако и не по казује исту одлучност и вредноћу, ии министар руске марине не сиава. Он је, ово дана, сазвао један велики с-двет ратни у Кронштату, у коме су учествовали адмирали Флоте балтичке. — њих девет ко.је млађих које старијих на броју — а норед њих и сви капетанн бродова и команданги бродске послуге налазећи се у исгом мссту. В ћање је ночело било око нодне. и трајало до два часа после пошЛш. Ја не нретендуј^м, дабогме, да знам нгга се ту решило. али и да знам не бих имао нрава и једне речи о томе рећи. Толико, пак, мислим да смем да ногађам: да су се нррт))есали шинсови предстојеће борбе и на мору, да су озбиљне чдлуке допесене, и то гогово једногласно. Како се приближава оиај свечани тренутак, када ће се преломити судбина и Словеиства и целе Ј> вропе, ие!|е бити згорега &а уиознам ваше читаоце и еа неким новијим, званичним, и врло красноречивим | циФрама. Дакле, ио најновијем нопису љуства од 1885 ј год) који тек што је јавности предан, цар°вина Русија бро ]И на блнзу 109 (сто и девет) милијунадуша. Од ових 92 долазе на јевронску Русију, без Кавказа (који броји 7 1 /, милијона) а остало на- Туркестан (5 1 /., ммлијуна) и Сибир (4 милијуна) За цсло, ове су циФре за рсшиектовање, али не треба, опет, заборавити да су нам зстадпи крајеви поплављени од Нсмац,(. Прој странаца који сеуРусију годишње досели, прелази и цпФру (^д-800.000( осам стотина хиљада)." Па ко су тн странци? Скоро сви Немци из Пруске или Аустрије. Ви мож"ге сами о значају оваке нојаве судип кад вам кажем: да је за ово последњих нссолико година ушло у Русију : 4.872 000 Немаш и 1.305.000 Аустријанаца! Па какве ли нам, онда — према овако страшпој циФри немачкој — шаљу војске, друге расе и нчемена? Ево какве: Персија, 255.000, Француска свега 122.000, Инглеска 2о.000, Пталија 17.000, Грчка 15.000, Турска 10 000, а Влашка, Бугарска и Србија укунно: 42000. Видите, дакле, да је нас Немштина овамо млого теже иритисла но вас тамо иреко Вогеза. А колико страхота сакрива тај један Факт — и сами ћете погодити. •*- —

ГЛ1С ИЗ УНУТРАШЊОСГИ Пежега 24. Фебруара 1888 год. Виљда ни једна установа у нашој земљи није таконеуређена као општина. Онштина, нрва и најпреча установа с' којом кад из куће изађемо имамо посла, на неуређена — чудновато ! Заков о устројству општина непотпун, непотпунв сви закони који ее онштине тичу. Тако је ненотнун и закон о пореским одборима и нореским надзорницима. Тамо вели: да у варошима и варошицама одбор сачињавају поред пореског надзорника још четири изабрага лица из онштине, а по селима два одборника с' председником. Алн тај закон није нредвидео слуЧ ЈЈеве где онштину састављају села и варошица. Нијс изричво казао како треба у тим случајевима радити, те се порађају врло незгодне несугласице. ^иштина тај завон разуме овако : да се из варошице изберу четири лица у порески одбор, а свако село да буде заступљено с' два местна одборника и председника општин^. На тај начин доиста би сви сталежи били заступљени, те нити би ко неправично био преоптерећен, нити би ее који измакао те не би на шега порез разрезат. Надзорна власт, која одобрава избор иорееког одбора побија разлоге општине и вели: да су и села и варошице једна јединица — општина, — те да један порески одбор треба. Кад се мало боље нромисли«о, налазимо, да је постуиак општине коректнији, јер, кад је свако место засгупљено онда је и правичност ау, а кад се узму еамо четири лица рецимо за четрна)ест места, онда та лица могу знати имовне однове гр»ђанина из четрнајестог места, те или се неко преоптерети, или држава шгетуЈе, што сз иеки извуче из нлаћаша. Вгљда се закони евуда софистички кроје, и кгд би давао мишљење по овоме пигању, он би казао да је у праву опшгипа. И доиста нз би погрешио, јер и ако је у овом случају закон ненотпун опет је општина у ираву. Публикујући ово, није нам намера да доказујемо како би требало у овом случају закон разумети, но само имамо ту цељ: да скренемо иажљу и на ову непотпуност те да се при згјдноч случају не превиди. Ж.

КЊИЖЕВНИ ОГЛАСИ

П1ТНИЦ1 РОМАН од ЈАКОВА ИГЊАТОВИЋА III књига „Премишљати, — иа иресудити." Цена је књизи 60 новчића Добити се може само у шгампарији Арсе Пајевића у Новоме Саду.