Beogradske opštinske novine

106

САСТАНАК одбора општине београдске држан 29 Марта 1888 г. почет у 5 1 Д ^ас. по подне. Присутни: Председник г. Ж. Карабиберовић, члан суда г. Јанаћ М. Јанковић : чланови одбора: г. г. П. Д. Видаковић, Захарије 3. Поповић, Дим. Ћ. Миловановић, Дим. М. Ђорђевић, Никола П. Михаиловић , Милорад Јанковић, Коста Петровић, Мил. Ж. Маринковић, Ст. Петровић, Стев. ЈосиФОвић, Светозар Боторић, Настас Крстић, Дим. Наумовић, Самуил Пиаде, Јаков Бајлони, Мил. Банковић, Јов. Љијћ, Јов. Петковић, М. Велизарић, Н. Вулковић, М. Јанковић, Др. М. Т. Леко.

Председник. Састанак је господо отворен. Изволте чути протокол последњег састанка. (Секретар чита). Има ли ко да примети што против нротокола? (Нема). Пре но што пређемо на дневни ред имам господо да вам учиним једно саопштење. Вама је познато, да наша општина сваке године празнује 6. Април, као дан када је нок. Кнез Мијаило добио градове. Но у исто време а и за време мога бившег кметовања практиковано је, да се нрослава 6. Април споји са опште народном просдавом о цветима кад су оба нразника падала на близу. Како ће и ове године оба празника бити у близу једно до друго, ја мислим господо да нећете имати ништа против тога, да се и ове године ове две светковине споје у јелно, па да се о цветима прослава изврши. (Одобравање.) Господо постоји један одбор, контрола управе новог гробља, како је правилима о администрацији нов. гробља прописано. Тај одбор овом приликом при промени одборника остао је непотпун, јер су неки одборници одступили и на њихово место сад вас молим да изберете другу четворицу одборника, те да они са осталим члановима одбора продуже руковање са новим гробљем. Тамо су у одбору г.г. Тома Поповић члан Суда, Др. Пачу, и инжињер г. Чађевић. Изволте дакле из своје средине кандидовати четворицу. (Чује се: Нека буду г. г. Милан Мостић, Настас Крстић, Стеван Јосиповић и Јоца Илић). Прима ли одбор ову кандидацију? (Прима) Димитрије МиловановиК. Г. Председниче , молим вас да ми одговорите, да ли је што урађено односно заграде која треба да се на^гробљу изврши ? Председник. Сад се господин одборниче ради на томе. Г. Чађевић је отишао да то изврши. Ископаће се свуда шанац и одградити живом оградом. (Чује се: Ј1епо). На реду је господо да пређемо правила о одређивању казне за потрице. Изволте чути како је до сад било. (Секретар чита) Јован ПетковиА. То је много. Треба да се смањи. Пера ВидаковиК. Ја би још повисио ту казну. Сувише је мало по једну пару од једног струка. Нигде у свету нема да је мање заштићена својина, него што је у нас. Нек остане по старом . а сваки нека чува своју стоку и нек не чини другом штету. Председник. И ја држим господо , да је боље да остане по досадањем, јер што је већа казна то ће се боље чувати сваки да штету не чини .

Замислите како би било да се једном еиромаку потре њива туђим небрежењем, одакле управ он се нада издржању свом за целу годину, па онда да му се за усев тек штогод даде. Оваком казни заштити ћемо да се штета не чини и биће праведније него да се мања казна одређује , пошто и ова није баш тако велика (Чује се: Нек остане по старом)- Дакле одбор остаје при томе да се осгане при старој такси ? (Остаје). Сад је господо на реду да чујете реФерат комисије, која је прошле седнице из средине ваше изабрата да проучи акта односећа се на ноћне стражаре и о одаосу између државе и онштине односно њихових станова. Она је тај ре®ерат сачинила н поднела одбору. Изволте га чути. (Секретар чита). Жели ли ко да говори о овоме. Пера ВидаковиК. Да вам прочитам господо акта која је комисија пронашла и на основу којих је својемишлење основала. (Чита). Дакле као што видите ни више ни мање држава је примила на се обвезу да опа даје стражарима станове, а општина да плаћа 6 хиљада талира. По томе види се да смо ми у праву. А ако држава мисли да однекуд није дужна то чинити нека изводи ноднети доказа нисмених и ми ће мо о томе опет решавати. Председник. Овај уговор господо као што видите био је још 1861 год. Од тог времена много је шта измењено. Но нри свем том онет се мора водити рачун о нраву општине, које се из ових акта види. Ја прошле седнице управ нисам ни знао о овим актама и моје наваљивање на нрошлој седници потицало је само с тога да се изађе на сусррт државној власти а то нам је нужно и с тога, што ви знате, да свако наше решење зависи од одобрења државне власти, па треба да и ми чинимо од наше стране колико је више могуће, да неизазовемо негодовање власти против нас. Но кад ствар овако у ствари стоји, онда изволте решите па ћу ја одмах одговорити управи вар. Београда. Марко ВелизариК. Дајемо ли ми плату тим стражарима и како се врши то плаћање? Председник. Ми дајемо команданту одређену циФру, па их он плаћа. Чули сте господо извештај комисије. Изволте решити усвајате ли тај извештај. Ако усвајате за мене ће бити меродавно да на основу побуда овде изложених одговорим власти с тим, да ако држава има каквих других доказа, да је у овоме какво преиначење учињено за време од првог уговора до сада, онда је општина вољна д& изнесе наново ту ствар на решење. Марко Велизарић. Ја не би ништа о томе говорио и питао их о другим актима, него би само казао, на основу ових акта стоји обвеза за станове на држави. Председник. Прима ли одбор извештај комисије ? (Прима). Сад изволте чути тражења о владању извесних лица. Обичај је господо, да увек два одборника кажу да је извесно лице доброг владања и каквог је стања, па се на њихово мишлење цео одбор оснива, а кад један одборник само каже да је добар или хрђав онда се то узима да је