Beogradske opštinske novine
115
ПИСМА ИЗ РУСИЈЕ (париском ,,Солеј"-у). Петроград , 11. Априла 1888. Последње вести из Немачке јако су укбуниле руско јавно мњење, и то, на један до сад не чувен начнн — у корист кнеза Бисмарка. Па ко 1\е одржати превагу у Берлину — цар или канцелар? Званични кругови овдашњи дају разумети , да је нобсда кнеза Бисмарка извесна, и да ће се несретни Фридрих Ш. и овога пута поклонити иред гвозденом вољом неноколебна министра. Забринутосг је, у осталом, врло велика, јер се осећа да ће резултат борбе бити : или зближење двеју царевина, или коначни раскид између АлександраТП. иФридрихаШ. У Француској, како се нама чини, води се врло слаба брига о Бугарима у онште, о кнезу Батенбергу на по се ; али овде , бугарско питање има моћ равну елзашко-лотриншком код вас, да узбуии свачију крв. Целом је свету познато како је кнез Батенберг срушен с престола непосредном интервенцијом и зацоведничком вољом рускога цара. Међу тим, и царица немачка и краљица инглеска указивале су увек најживљег учешћа оборену кнезу. И сад, хоће ли оне успети да даду претенденту руку принцезе Бизторије ? Фридрих Ш. изгледа да би иристао на. овакав брак, кад Бисмарк не би с оставком нретио. И онет морамо да се упитамо : ко ће ту имати последњу реч ? Расноложење цара Александра ирема бугарском иретенденту није се ни у колико понравило — о томе будите потпуно уверени. Кнез Батенберг се овде сматра као прост агенат Инглеске. Њега ои тужују да је погазио своју заклетву, да је издао Русију која га је на престо и подигла. Без пре теривања , може се рећи , да је тај несретни Батенберг најомраженији човек у целој Русији, код нетроградске владе по на особ. Примити њега у царску Фамилију Немачке , то је колико и раски нути с Русијом. Бисмарк не сумња у то ни у коико, и Фридрих Ш. мора на дну душе и делити такву оцену. Бој се, дакле, мора бити између канделара царице , и као што рекох, пријатељи мира морају сад, хтели не хтели, бога молити за евога непријатеља канцелара. Сам положај је у толико тугаљивији што се квасац мржње развија у пркост свима напорима обеју влада. Бисмарк може кад год хоће да наирави посла Русији у балтичким цровинцијама, где је борба између Руса и Немаца прешла у огорчење. За овај пар она се доста води са свом жестином али и само на верозаконском земљишту, где Русија држи за православље, а Немачка за протестантство. На западу, где нолитичка питања имају великог првенства над верозаконским, опасност би била мања. Аии у земљи, где је грађански закон црквеном иотчињен, сукоб може да буде најозбиљпији. Ту скоро, „светско јеванђелско друштво" управило је на цара једну молбу у име немачких лутероваца
I из три иронинције, који се гоне због вере; а интересно је уочити и онај горди красноречиви одговор, који је главни прокурор руског светог синода управио на дотичне у само име царево. „Западна Јеврона , (вели се тамо) допушта и проглашава слободу пропаганде свакој вероисиоведи, али не даје никакве законске заштите земаљској религији ни владајућој цркви. Ми, Руси, одржавали смо и одржавамо у нашим законима нротивно на чело " За тим тумач званичне цркве погсећа нротестанте какве је опасности и каквој је напасти варварској — од страпе узастопце јавл.ајућих се Казара Бугара, Печењега и Монгола - била изло жена млада Русија. „Па ко је (иита он) одржао њу у вршењу велике јој улоге човечанске ? Вера. у непроменљиве основе народна јој духа. Она је та, која јој давала снаге, па која јој је и стекла двоструку независност како према Азији тако и ирема Јевропи (т.ј. како према исламу, тако и према папству). Даље још, прокурор Синода истиче црне успомене на верске ратове у време којих је Јевропе час била осветљена паљевинама инквизиције час иомрачења ноћима вартоломејским." „Па како су се (пита — прокурор) понашале католичке државе и протестански народи према руском Хришћанству ? То су нам показали крсташки ратови Оно свето одушевљење, које их је повело ослобођењу божијег гроба извргло се у освојење Византије и оскврнење православне цркве.... Прсгажена на југу и истоку хордама Ислама, Русија је у исто време имала да се брани од католика Пољске и протесганата балтичких обала.... Католицизам је изабрао занадне покрајине наше као основу својих предузећа. Унесен у исте пољаштвом, са којим се на жалосг и венчао, он је објавио немилосрдни рат нашем православ.љу, узео на се улогу да свуда у име пољске силе треби руски живал>, на је толико пута и доводио легијоне непријатеља у само срце Русије.. ." „Авај ! скоро иод истим знамењем искочи нред Руси.ју и лутеранизам у лицу тевтонсних ритера" , који јо/ј затворе нут мору балтичком И ови нови апостоли, барони и попови са енергијом , која је својствена њиховој раси, навалише да окрену дотичне Летише и Финце нротиву Русије, гонећи православље као симво јединства народног.... Дакле, и лутеранизам, баш као пре њега католицизам, служи политици под маском вере. Стављајући препоне сваком покушају'духовног уједињења од стране урођеника , а и сам газећи туђу слободу савести, ево га где вапије противу некаквог насиља лутеранству, и буни најмир није општине царства." На.јзад, додаје засгупник руске званичне цркве, ,,не треба заборавити да православни ван Русије но само не уживају никакву слободу савести него се с њима поступа као са робљем цивилизације." У потврду овога г. прокурор наводи разне, стидне и скорашње примере, где су иравославни Словени били жртве немачких иротестаната и аустријских католика.