Beogradske opštinske novine
БРОЈ 16
У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 15. МАЈА 1888 ГОД.
ГОДИНА VII.
БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
•1111111IIII111III
11|1|111||1|||11111||||||||Ц|||
ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАНПУТ НА ТАБАК7 Цена за Србију: НЛ ГОДИНУ 6 дин. НА ПОЛА ГОДИНЕ .3 ДИН. ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ НА ГОДИНГ . . 9 ДИН.
1«•11■11<IМ1111111<111111 III11
УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА I МШМПМШМШММШШМШММШММШММШМШМШ ШШШИМ МНШМ1
1111ММММ111МММММ1М 1ММ1Н1
1М1ММ1М1М1МММ1М
Цена је огласима 6 дин. пара од врсте Преталагу ваља слати уаутницом на оишгимј ски суд а све кореспонденцнје на уредника РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ ; Неплаћена писма не пришају се. 11ШШН111Н11111ППНГШШ11Н1Ш1ШШН1ШН1НММШНШиШШНН1
СЛТЖБЕНИ ДЕО САСТАНАК одбора општине београдске држан 15. Априла 1888 г. почет у 6 1 /, чао. по подав. Нрисутни: Председник г. Ж. Карабиберовић, члан су. да г. Јанаћ М. Јанковић : чланови одбора: г. г. П. Д. Видаковић, Дим. М. Ђорђевић, Милорад Јанковић, К. Петровић, Мил. Ж. Маринковић, С. Воторић, Д. Наумовић, М. Велизарић, Н. Вул ковић, Др. М. Т. Леко. Гргур Миленковић, К. Д. Главинић, М. Јосимовић, Г. Јосииовић, Никола П. Михајловић и Захарије 3. Почовић.
Луелседник. Оастанак је, госиодо, отворен. М. ВелизариК. Ја бих молио, да пре но што се пређе на дневни ред, цосвршавамо друге еитније ствари, као нредлоге и интернелације, јер иначе кад оставимо после дневног реда , кад смо сви уморни, онда се оне брзо посвршују, и нити се зна, шта је ко захтевао нити је то записано где год и онда нема извештаја и одговора на та питања у другој седници. Председник. Пошго се прочита протокол, онда можемо о томе говорити. Изволте чути иротокол носледњег састанка нашег. Секретар прочита. Прелседник. Има ди, господо, ко шта да нримети на -овај протокол. Гргур МиленковиК. Ја нисам изабран у комисију за набавку шљунка. Молим вас, да се. не заводи оно, што није било. Председник. Јесте изабрани. Прво је била реч о г. Јосимовићу, па су њега разрешили и изабрали у комисију за преглед вишњичке улице, а вас су изабрали на његово место. Гргур Миленковиб. Нека се види у стенографским белешкама. Председник. Има ли још ко шта да примети ? (Нема). Дим. НаумовиК. Молим вас, г. председниче, ви ми још нисте одговорили на моје питање? Председник. Ја сам одговорио. Д. НаумовиК. Па што није запиеано у протокол? Председник. За то што није донет никакав закључак
по тој ствари, — а у стенографским белешкама биће записано. Д. НаумовиК. Сваки се дан злоупотребе догађају. Ја тражим да иследе ствар друга два судије а не онај, кога се ствар тиче. Председник. Има једна писмена интериелација, да ирочитам прво њу. П. ВидаковиИ. Станте. Реч г. Наумовића тиче се битних интереса општине. А ми смо позвани да штитимо онштинеке интересе, и онда је ред, да се учини задовољење ономе, који га је тражио. Председник. Ја сам наредио, да се та ствар испита. Г. одборник није задовољан с одговором, онда ћу и њега звати да и он томе присуствује. Д. НаумовиК. Ја сам за то, да се сви исцитају, јер контролори кажу : не смемо да уђемо у кућу. П. ВидаковиЛ. Ако је овако, онда је у интересу саме општине, да се одреди једна к мисија, која ће све то испитати. Председник. Ја то не браним. Ко год чини штете општини треба да се казни. Ник. ВулковиА. То је била очевидна крађа. Момак је носио 3 јагњета. Контролор га сретне и упита: за кога ће ту јагњад, а овај рече: за неког господина. Контролор га упита : а што ће му 3 јагњета, на што се момак одмах поплаши. Контролор поче да тражи жандарма а у том наиђе један кмет и каза момку: носи те јагањце, а контролору рече да се склони. М. ВелизариК. Сваки грађанин дужан је чувати општинске интересе, а највише онај, коме се за то плаћа. Један кмет место да хвата криумчаре, а он их потпомаже. Ја мислим, кад се тако што год достави, то је хитан носао и треба одмах да се испита и да се кривац казни. Председник. Онда ћу ја да зовнем 4 одборника, па ћу им изнети правила да прочитају. У правилима стоји: да се кријумчар хвата на делу, Ако ви хоћете, да начините нова нравила, ја нисам томе противан, мени је задатак, да прибирам приходе I општинске. Ја не смем да нанадам људе. Кад контролор уђе у кућу да хвата криумчаре, а грађани вичу: ушао ми је у кућу. Па како ће друкчије да се хватају криумчари, кад се на улици не сме нико да дира ? Кад би сви грађани морали да плаћају таксу, онда би било лакше контролисати, ади је овако врло тешко. Дакле ја ћу позвати 4 одборника нарочито за овај случај. П. ВидаковиК. Ја прсдлажем ово, и ако се усвоји, нека уђе у записник —, да не само у том конкретном случају, што је напоменуо г. Д. Наумовић, комисија чини