Beogradske opštinske novine

14 0

ња Ђ. Илића осигура од несреће, која може да дође због ј оне баре. Председник. То је свршено. Ја сам одобрио лицитацију и идуће недеље иочеће да се ради; начиниће се шанац и одвести она вода. Е. Главини/1. Добро — хвала. Св. ЕараиешиК. И ја имам једно питање: да ли је у ирошлом одбору општ. решено кад , а се калдрмише Топличин венац — јер и тамо.стоје неке баре и рупе, а пролаз је доста жив. Председник. Ја ћу вам господо ускоро изнети предлог за неке улице — а има већ и одобрепих лицитација, него се само чека иа нлан нивелације да буде готов. Г л. ЈоспаовиК. Лимска улица ја мислим да није оправљена од пре 20 година, а тамо је најживљи пролаз, али је тако иснроваљивана да се сваког дана сломе но нека кола у њој. Је ли то нраво? Је ли право кад ми платимо, као н. пр. прекјуче 24 динара калдрмије иа кад дођем на калдрму не могу да пренесем еспап него ]ош и кола скр'ам те морам да онрављам ? Председник Није ираво. Ја нисам био скоро у тој улици. — али наредићу одмах да се види шта има да се оправи. Д. Нау.твиИ. Еад сваки говори о улицама где му је кућа и ја ћу да кажем ово: зашто онде код Пашоне па иреко шанца стоји и данас не калдрмисано. Онде је сваки нриватни начинио калдрму, а оно што пада на општину стоји не израђено. Председник. Ја сам и пре казао а и сад кажем имајте стрпљења. Ми немамо управо ни десет улица добрих. Е. ГлавиниК. Дозволите да кажем г. Карапешићу да је незгодно да се калдрмише „Тоиличин венац" зато, што ћа се тамо нивелета знатно изменити. То може бити и са другим улицама те с тога и морамо имати стрпљења док нланови нивелације не буду свршени. Но да се неби говорило оно што рече г. Наумовић да сваки граби да начини калдрму у својој улици ја мислим да би било најбоље да се одреди једна комисија. па да извиди и каже ове и ове улице су најживљег саобраћаја и треба их гцуо пре онравити или изнова калдрмисати. Истина о томе је једна комисија већ радила , али сад би се рад те комисије могао претрести. Св. ЕарааешиИ. Ја се потпуно слажем са г. Главииићем — а што сам питао за Топличин венац то је за то што тамо има већ доста лепих кућа, и жив је саобраћај, а видим да још нема калдрме. Председник. Добро господо — ми ћемо о томе у јед. ној од идућих седница изнети предлог. — Сад изволте дати неколико уверења која тражи власт. Издају се уверења. Председник. Пре него што закључим седницу имам ја да вас питам нешто. Ми имамо неку радњу са грађо.м, као што знате. Сад су баш дошле неке даске, и не би био рад да нам стоје те да се краду већ да их продамо колико више можемо. То су даске од 5 Фртаља и ја сам чуо да се такве даске продају 5—6 гроша комад. Дакле молим вас да кажете пошто ћемо их ми продавати. (Чује се : 6 гроша, доста је). Мита ЂорЏвић. Ја мислим најбоље је да н. пр. г. г.

Банковић и Раденко Драговић оду и виде даске па да им даду цену. М. БанковиЛ. Ја знам какве су даске од 5 Фртаља и кад се оне продаду но 6 гроша, то је доста. (Вичу: па добро нек буде 6 гроша.) Председник. Добро госнодо. — Сад је тај сплав дошао и имамо још један да добијемо, па ћемо ту шпекулацију свршити! Састанак је закључен у 8 и по сах. по нодне. НЕСЛТЖБЕНИ ДЕО ПИСМА ИЗ РУСИЈЕ (париском ,,Солеј"-у). Петроград, 18. Маја 1888 год. Не буди жао нашим пријатељима у Француској, што ћу овде конетатовати један опште познати Факт, а на име: да се, од свију читалаца света. франг^уски, најмање интересује за епољна питања. Око њега се Јевропа л>уља, свет подмлађује и човечанство напредује, а он само ногађа, докле ће трајати кабинет једнога Ферија, Фресинета или Флокета? као да оваки догађаји могу озбиљно утицаги на ток људске цивилизације. Сумњате ли у ово, а ви ухватите првога политичара Француског на кога наиђете, и питајте га: шта он мисли о маџарском министарству, или о шведском законодавству, или о холандској скушптини ? па ја се кладим у велику суму ако се он као нико не збуни! Француз је заљубљен у самог себе — што му као право нико неће спорити — али за што да презире све у шта се сам не разуме, и за што да, ван Француске, ни за шта неће да чује.... Доиста, Руси су са свим другачи народ. Довољно је отворити њихове новине, на одмах и увидети, колико се овај свет интересује за све што се у Јеврони збива. И дебата немачког рајхстага и одлука бечкога рајхсрата, и већање Француске коморе, и саветовања мадридских кортеса, и гласови и новости из скупштинских седница једнога Рима, Копенхагена, Штокхолма, или баш и Верна, све се то белезки у нашим новинама сваки дан тачно и редовно. И ма како да Руси велико мњење имају о себи самима, опет се они на овај начин огледају и у светском огледалу. Колико је, пак, то добит за њих као народ, може се оценити по томе : што нису приступни, или бар мање су нриступни, оним трзавицама одушевл.ења и клонулости од којих перијодично пати наше Француско друштво. Више и од тога. Рус, на овај начин, шири себи хоризонат