Beogradske opštinske novine
155
иије могла то да издејствује, онда нека му се каже, па ако пристане добро, — ако ли не, нека ради шта зна. (Врло добро). Председнкк. Дакле сви смо за то, да се извештај ирими и да му се одговори на његово писмо, као што је комисија предложила. (Тако је). Г. министар просвете и црквених послова позлао је један акт, којим тражи неко земљиште на Врачару нотребно учитељској школи. Молим вас чујте тај акт. (Секретар прочита.) Св. КарааешиЛ. Ја мислим, да је боље да се да какво земљиште у Топчидеру. Св. МнлојевиК. Ја мисшм, гоеподо, да треба да узмемо у обзир користи, које би добили, кад би се општина одазвала овоме захтеву г. министра и кад би баш усгу пила оно земљиште, које јој се тражи, учитељској школи на послугу. Општина ни нико од оне утрине, на којој се копају шапчеви и вежбају војници, неча користи, а овачо би имали користи, што би били на самом путу било угледне добарце, и сваки, који год прође онуда, могао би да га види. То је једно, а друго: ја држии да ои.пт.ша нема штете од учитељске школе, шта више држим, да би она штетовала кад бисеучитељ. школа преместила у Тоичидер. С тога бих молио, да општина узме добро у оцену користи, које би се одовуд добиле и да да ово земљиште на послугу. Св. КарааешиК. Ја се потпуно слажем са г. предговорником и усвајам негове разлоге и да не би било лепо од општине, да ова то одбије. Ја сам казао, да сумњам да онде има тако згодно земљиште. Но кад су они нашли, да има, то је друго. Ја нисам мислио, да се премести учитељска школа у Топчидер, него да узму земљиште у Топчидеру, јер тамо имају и справа и све што им треба. И за време рада могли би да оду тамо. Председнгк. Пошто ии а овде план уз акт г. министра у коме је означено тачно шта се тражи, ја мислим, да би било најбоље, да одредимо вечерас неколико чланова, који ће отићи тамо и видети шта је и како је. Ми смо у управној седници казали да би и држава могла устуиити „пашин чаир" као згодно земљиште, које је близу вароши или онамо код Стевановићеве механе. Мил. ВанковиА. Мени изгледа смешно, да ми говоримо другоме шта треба да ради. Мени се чини, да ће они имати овде расхода; треба ће им магазини за алате требаће им стока и т. д. Ено им Топчидера где имају све што им треба. К. ГлавиниК. Ово што тражи г. министар просвете без сумње је и потребно и корисно, и ми треба у колико [е могуће, да се одазовемо тој тражњи. При одређивању места, које би се дало учитељ. школи треба да гледамо да буде и за општину што већа корист од тога добра. Стоји то : да би добили маио угледно добро ако би дали оно земљиште које нам се тражи; али, по моме мишљењу, имаћемо већу корист, ако то добро буде на другом коме месту, где су здравствени услови гори но на Врачару, јер би добили у исто време и угледно добро и боље здравствене услове. Ја мислим да би много боље било кад би се за багпту учитељске школе заузело земљиште на грацском пољу до општинскз расаднице, које је право
ђубриште јер се ту, сад, бацају стрвине и свакојако ђубре из околине, а има увек и људских измета. Подизањем ове баште, на томе месту, добила би она околпна много у здравственом погледу, а и само обделавање било би лакше јер је школа ближа а и вода је ближа но иа Врачару. Трошак нак, који би учитсљска школа имала да учини око уређивања и обделавања, неће бити тако велики, јер ја држим, да ће се : ајвише вршити ручни пољски радови Напослетку ја мислим, да комисија реши то питање: које место треба да се да учитељској школи. Милутин МарковиК. Ја мислим, да минисгар овде тражи од онштине што може да да. А ми, дрлсим, не тре ба да разлажемо да ли ће то бити штетно за државу или друго и т. д. Ми треба сада да одредимо једну комисију да види шта ће дати учит. школи, и да нам на идућој седници поднссе своје мнење , може ли се дати или не може. Ја мислим, да су они водили рачуна о точс, оће ли то земљиште бити удесно за њих. То се мора претпосгавити да су они и на то гледали. Јаков Вајлони. По нацрту ми изгледа, да је т.> место она јаруга код Вшетечкове воденице, и ја мислим, да им се на тим месту може дати један хектар и без ммисије. Милут. МарковиЛ. Ако је ово земљиште онде, где каже, I'. Бајлони, онда ми треба још да их молимо да узму. Председник. Ја мислим, да би најбоље било да зовнемо и тога цртача те да и он изађе тамо са комисијом и иокаже то место. (Врло добро). Молим вас , да изберемо тројицу за ту комисију. Изабрани су: г.г. Ј. Бајлони, Св. Милојевић и Милорад Јанковић. Сад је на реду извегатај комисије, која је имала да прегледа сва акта по жалби Пере Јоакимовића. Чујте тај извештај. (Секретар црочита.) Јоца ИлиК. А зашто је њему одузето то ираво. Председник. За то што се није држао уговора. Усваја ли одбор мнење комисије? (Усваја) Сад имам госиодо, да вам саопштим једну сгвар. Мени Управа вароши Београда једнако кори што су оволике рупе по калдрми. Ја сам, пре но што су Цвети наступиле, сматрао за дужност, да наредим, да се калдрма од позоришта до града иретресе. И ја сам, имајући то на уму, позвао раднике , а не мајсторе, и погодио се с њима да раде по 40 п. д. метар 30 иара да им се илати кад комисија нађе да им је рад добар а они 10 п. да се задрже донде, док не онраве оно, што се у течају шест месеци буде искварило. Но ја сам превазишао меру, коју сам смем да вршим и молим да одобрите овај мој постуиак То је исто било и с лимском улицом, цариградском, два јаблана, сконљанском и иозоришним тргом. На све то утрошено је 2973 динара. (свршиће се)