Beogradske opštinske novine

ВРОЈ 20

У БЕОГРАДУ ЧЕТВРТАК 23 ЈУНА 1888 ГОД.

ГОДИНА VII.

1111111ШШ1Ш

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ИЗЛАЗИ ЕЕДБЉНО ЈЕДАНПУТ НА ТАБАКУ Цена аа Србију; нд годину • . 6 дин. НА ПОЛА ГОДИНЕ 3 ДИН. ЗА СТРАИЕ 8ЕМЉЕ НА ГОДИНУ . . 9 ДИН. 11111111111111||||||||1Ш|||||||||||||||||||||||||11111|||1Ш111111111111111111111

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ 0ПШТИНОК0Г ОУДА

Неплаћена писиа не примају се. 1111Ш1Ш111Ш11ШШ1Ш11Ш111Ш111Ш111Ш11Ш111Ш1111Ш11Ш11Ш111ШМ11Ш1Ш|ГШ111Ш111111ШШ1Ш11ШШШШШ1ШШШ1Ш11Ш11Ш111ШШШ111Ш11

Цена је огласима 6 дин. лара од врсте Претилату ваља слати уиутнии,ом иа оаштински суд а све коресаонденције на уредника РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ.

дбзо

■^У-уууууу^

САСТАНАК одбора општине београдске држан 20. Маја 1888 г. (но стенограФским бедешкама) почет у 57 а . чао. по псдне. ■ (свршетак). А што се тиче мере, то је све контролисано. Ако одобрите овај вачин криљења калдрме, онда бих ја имао, да вам предложим још 2 улице. Свет. КарааешиЛ. То је добар начин. Дим. НаумовиК. Ја мислим, да овај начин није добар, за то што се не ради као што треба. Радници носпу иеском сву калдрму, па изгледа, као да су све оправљали. Председник. На то се пази. Још би имали, да оправимо призренску улицу од браће Илића па до „Зеленог Венца". Ту има 1570 кв. м. Ту нам треба 500 кубн. м камена и 150 куб. м. песка. У Јевропској улици имамо цирка 970 кв. м. и ту нам треба 45 к. м. камена и 120 к. м. песка. То ће стати до 2000 дин. Раденко ДраговнЛ. Ако се та улица не оправи за 5 дапа, престаће њоме саобраћај. Свет. КараиешиК. Има ли какве контроле за песак. Мсни се чини, да је то много. Председник. Ја сам купио песак на 'Гашмајдану по 80 п. д. кубни метар. Сад је тај исти пристао и да носи али но динар кубни метар и тако би нас на месту коштао к. м. но 1 80. Власт је замерила, за што се ради с овим песком. Ја сам казао: за то, што услед поплаве није било другог песка; међутим грађани чак су и куће њиме зидали. Шта више људи кажу, да кад се тај песак нокваси, он се веже с камелом и да је много бољи од оног ситног. Милан БанковиК. Ја сам хтео, да говбрим, да је ово врло рђава практика код калдрме. По мом мишљењу требало би прво, да се иремери калдрма пре но што се ночне да ради, а тако исто, пошто се сврши рад, да контролишу енжењер и одборници. Ми смо данас н. пр. хтели да контролишемо рад у цариградској улици, почели смо од Теразија. Код њега има 4 02 м. ширине, а ми смо нашлп само 315 м. на другом месту нашли смо 4*10 м. Кад се овако ради, онда се никад не може контролисати. Они дођу па распу песак, те не може да се види, шта је израђено. Енжењер је нашао до 850 кв. м. а ми смо нашли 635. Ту је дакле разлика скоро за 70 дин. Кад смо му ми казали, да нам премсри уЈтцу он се ражљЈтио, па

почео да виче : „шта зар ви мислите, да ја оћу дакрадем?" Остави онде и нотес и све, па одјури. Ми смо носле морали с мајсторима да премеравамо и нашли смо ону разлику. Да ли је нехотице погрешио, или хотимице — не знам. Председник. Главна јс ствар: да ми усвојите овај начин оправке. Ми морамо неке улице, да крпимо, а неке да претресемо. Мил. Банковић. Ово није скупо , само треба да се зна, за шта се п.чаћа. Председник. Ево шта плаћамо : по рачуну 850 кв. м. стају 483 дин. То је за цело јевтино. Сад овде отпада 70 ијш 80 дин., што је или иогрешка или злоуиотреба. Ја ћу за то одредити главног енжењера, да то извиди, наравно у присуству комисије. Коста ГлавиниИ. Прво што се тиче самог начина крпљења калдрме имам да кажем: да га одобравам. С обзиром на то, што нивелација још није утврђена, што ће се неке улице снуштати а неке дизати, — ми не можемо сад, да приступимо грађењу нове калдрме но се морамо задовољити крпљењем. Нова би иас калдрма много коштала. Шта више ја би учинио нредлог, да се код општине држе стални радници — калдрмџије —, који ће оправљати калдрму. Само на тај начин, кад се стално из дан у дан калдрма оиравља, где се начини ма и најмања рупа, може се наша калдрма одржати. Ако ми сваке године станемо оправљати улице, онда смо пронали. Најбољи пример за то дају нам Теразије. Онај део више двора иретресан је лане а сви су изгледи да ће се до године опет морати иретресати. Ове године се опет иретреса калдрма код „Златног Крста". Овај данашњи начин крпљења, може се усвој ити као добар, за неко време. Ја бих само молио, да се избегава употреба ташмајданског неска. Као техничар, не могу да му признам она добра својства, која има прави несак. Иристао би за нужду на то: да се доле, испод камења и употреби ташмајдански иесак, али, да се горе посина прави несак. Друго, што се тиче погрешака, која је данас нађена по говору г. Банковића" има^ да кажем ово: Ја сам случајно био у комисији за примаше нивелац. плапа, кад од једаред дође тај г. Чех сав задуван, те рече како му је учињена ненравда и признаје да има више, но што је он ирорачунао. Међу тим његов ше® уверавао ме је да је то карактеран човек. А што се мене тиче, ја видим. да је то вредан и савестан човек. Што се тиче самог начнна оправке калдрме имам да кажем: да се ми свакојако морамо нобринути о томе, да се калдрма онравља на подесан начин, нужно је да имамо сталне раднике. А издатци на калдрму свакако би се овим редуцирали.