Beogradske opštinske novine
21
У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 3 ЈУЛА 1888 ГОД.
ГОДИНА VII.
1111111111111111И
шмшшшшшин
БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАНПУТ НА ТАБАКУ Цена за Србију: НА ГОДИНУ 6 ДИН. ; НА ПОЛА ГОДИНЕ 3 ДИН. ЗА СТРАПЕ ЗЕМЉЕ НА ГОДИНУ . . 9 ДИН111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111111 1Ц1Ц
УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА' ЈЕ У ЗДАЊУ
ОПШТИНСЈКОГ СУДА 11111111111! 11111II1111111111111111111111111111111111111II1111111111111111111111111111111111111111
Цена је огласима 6 дин. пара од врсте Преталату ваља слати уаутницом на оиштински суд а све коресаондемције на уредника РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ Неплаћена писма не примају се. 111 м 111111111111111 м 11111111111111111111111111111111111111111111111 м I ■ 1111111111111
ДЕО
БАНРЕДНИ САСТАНАК
Ј*.
одбора општине београдске држан 3. Јуна 1888 г. почет у 6 часова по подне. (по степограФским белешкама) Ја сам овде сравнио две понуде, понуду г. Јасинског и понуду г. Малеа из Париза. Што се тиче треће понуде коју је поднео г. Фине из Врисела, ов тражи концесију од 60 година и тражи 80 иара дин. за сваки кубни мегар воде. То је и сувише. Кад ову трећу понуду сравнимо с оним двема, види се, да би нас вода по- њој коштала неколико милијуна више од ранијих двеју. За то но тој понуди Финеовој нисам ни правио рачун. Ова понуда, коју сад имамо од г. Ганца и комп. и предузимача г. Смрекера та понуда није основана на темељу концесије којој сам ]а одсудно противан, него је основана на таком темељу, да, чим водоводи буду готови, иостану наша својина и да одмах у ночетку" имају мрежу од 50 километара за савску воду, и да сем тога имамо 50 чесама са 15 килм. у вароши а ван вароши 8'8 килм. водоводне мрежеза извороку воду. Као што сам раније казао, ми смо до сада у вароши имаии 20 чесача. Сад, по овоме плану Смрекера имали би у вароши 50 чесама и то све,. коликз је мени познато, коштало би општину годишње 240.000 динара. Дуг који би за то учинили и ов^ко исплаћивали, трајао би за 30 година. Општина, плаћајући за 30 година по 240.000 динара исплатила би све трошкове устројства водовода са 7 милијуна иј-200 хиљада динара, и за све то време ми смо господари водовода. Издржавање водовода рачунам да неће коштати више од I милијуна динара за осталих 20 година — и тако по мом рачуну, у коме се, држим нећу преварити, за 50 година водовод нае не би коштао више од 8,200.000 динара док по ранијој најјевтинијој понуди кошта 19,312.500 а по другој 21,350.500 ма да би за тако скупе новце мањи водовод имали. Кад сам овај пројект примио, ја сам господо позвао једну конФеренциЈу од људи стручни људи законских, нозвао сам 12 одборника онштинских; на, кад сам ноказао план исаопштио ствар, онда смо сви умолили наше стручњаке г. г. Јосимовића, Главинића, и дра Лека да они узму још неколико стручњака из грађанства, да овај нлан свестрано размотре и да нам ствар реФеришу. И хвала им — сем наших одборника г. г. Јосимовића, Главинића и ЈЈека, одазвала су се још 4 стручњака Из грађанства, који су радиди на
овој ствари, и поднели намевоједан извештај, који се мени веома допада. Сад вас молим да чујете тај извештај, за који ћемо ако се не варам сви бити мишљења да га треба потпуно усвојити. Но пре него што нређемо на читање овога извештаја молим вас да ми дозволите да вам кажем и начин на који би по моме мишљењу ми ту воду нашим грађанима давали те да би могли иснлаћивати потребан ануитет и трошкове око издржавања и експлоатације водовода. Ја сам намсран био да предложим да се вода код нас не продаје на меру јер тим начином но моме мишљењу неби се постигла цељ коју санитет тражи и жели да се иостигне, а то је, да сваки грађанин био богат или сирома има довољно воде но ће већина од њих ради штедње узимати мање воде но што би му требало а нарочито би то било код сиротније кгасе грађана, но ја држим да је наша дужност да се иостарамо да и сиротиња добије довољно воде а то би било кад би се вода наплаћивала по локалима у којима се живии н. пр. једна соба да плати две до две и но паре дневно. Ко има једну собу и једну кујну да плати 4 до 5 п. дневно ко има 2 собе и кујну тај да нлати 6 до 7 и ио п. д. дневно и т. д. и да добије воде колико му је год погребно онда ће но моме мишљењу бити постигнуто и оно што се оће да и сиротиња добије воде колико јој треба, а за мало пара. По овоме нримеру платио би један локал но 60 односно 75 н. д. месечно а то змиста неби било теретно за никог а нарочито још и за то што би се тим малим плаћањем исплаћииала и она вода која се употребљује за поливање улица да нас прашина не трује и дави, као сада а и да се при гашењу ножара довољно бесплатне воде добије. М. ВелизариИ. Ја мислим да ће бити боље ако умолимо г. Јосимовића да сам прочита тај извештај. Председник. Ја нисам хтео да га теретим тиме али ако г. Јосимовић хоће, и ја би то волео. Миливоје ЈосимовиК. Чита извешће комисијско, које гласи : ШЗВЕШТАЈ комисије од 12. Маја 1888 год. 0 В0Д0В0ДУ Председннк општине београдске г. Живко Карабиберовић, желећи да — после неуспеха са иримљеним понудама за водоводе у прошлој години — ово важно нитање изнесе опет на дневни ред; ступио је пре извесног времена у предходне нреговоре са инжењером г. Оскаром Смрекером, који намерава да конкурише за извршење наших водо-