Beogradske opštinske novine

187

лакоће да се до воде дође са што мање труда и губитка у времену. Из истога узрока морају и чесме бити што чешће распоррђене, а на њима се не сме дуго чекати. Према диспозицији г. Смрекера, за количину воде од 240 м3 дневно са 50 чесама, долазило би на сваку чесму по 5 м3 , а на број становништва од 800 душа у просеку. Према томе, у време највећег иотрошка преко дан, требало би ио 2 минута времена за иунење суда од 10 литара. Вило би дакле могућно у сату да се нануни само 25—30 таквих судова, а то би пчевидно произвело опет налогу на чесмама. Дакле према простору и броју становништва предвиђени број чесама одвећ је мали, а међу тим према количини воде, која је насположењу, испада тај број одвећ велики. С тога потребно је да се довођењем нових извора количина воде знатно увећа, а број чесама да се удвоји. У месго 50 имало би дакле да се сагради 100 чесама, тако да ни до једне чесме нема више од 150 корака у једну или у другу страну. И о овом водоводу не каже се колика му је укупна дужина, но из плана види се да износи нешто више од 14 километара. Увећањем броја чесама разуме ое да би се и та дужина нешто уаећала. Потребне измене како начелне тако и у детаљима, лако би било у пројекту учинити, пројектант морао би на њих пристати, а без сумње и пристао би. Што се тиче саме личности пројектанта, са обзиром на радове ко]е је до сада исвршио и према гласу који је стекао као зналац у овим стварима, комисија га може са мирном савешћу препоручити. Не мање и кућа Ганца и Комп. из Будапеште, са којом пројектант стоји у вези, потпуно је у сгању да задовољи све модерне захтеве техничке. На овом месту неће бити згорег да обележимо разлику између овог конкурента и оних понуђача од прошле године. Не узимајући у обзир остале неповољне усдове тих концесијонара, да се сетимо само пошто су хтели воду да нам продају. Фине рачунао је 80, Јасински 75, а Мале 70 пара динарских од сваког кубног метра, Међу тим кад би Смрекеру или другоме коме дали водовод у израду а потребне суме путем зајма оабавили, коштао би нас кубни метар воде у најгорем случају 27 пара, а и по мишљењу Смрекеровом, вероватно је да би се Фактична цена и на 20 пара од кубног метра спустила. Сем тога стари понуђачи давали су 25—30 км. а ио овом последњем и али би на 62 км. цеви. Према томе мишлења смо, кад општина буде начисто о својој иотребл односно воде и о начину на који ваља водовод извршити, да може без бојазни поверити израду^ како детаљних планова и пројеката тако и саме грађевине, конкурентима као што је овај иоследњи.. Међу тим сада већ обраћамо пажњу на то, да општина мора бити заступљена каквим стручним лицем или ужим одбором од наших најбољих техничара, и то : како при одређивању програма за пројект и при претресању истога, односно при дискутовању евентуалних измена, које

би сс у истомс имале учинити, тако и при истраживању воде у околини Београда најпре и при самом грађењу доцније. * Што се тиче самог система снабдевања вароши водом, ми смо одсудно противни за сада комбинованом еистему, са засебном мрежом за воду за пиће и за воду за остале домаће и варошке потребе, као шго то нројектант предлаже. Што се пак тиче употребе чисто савеке воде, она према нашим приликама мора са свим да испадне из дискусије. Комбинованом систему водовода са изворсл' м и савском водом не сме се приступати догод се не каже, да у околини Веограда нема поред изворске у довољној количини и добре подземне воде, а ирилике су, да ће се моћи противно доказати. Оваквом комбинованпм систему противни смо још из следећих разлога: 1., Што он целу грађевину поскупљује за 15—20%; 2., Што је обдржавање скупље и заметније ; 3., Што је потребна уного већа количина воде за пиће, кад се она засебно даје ; и најзад 4., Што би заитање воде за пиће било много заметиије и дангубније, но код речне воде, која би сс у куће увеиа. Услед те незгоде један део становништва често би из нужде или комодитета употребљавао савску воду и за пиће и за остале домаће потребе, за које она са здравственог гледишта не би била дозвољена. Ми полазимо са гледишта, да најпре треба потражити бољу воду, па да исту ваља нретпоставити баш м у сзучају, ако се не би могла добити сва захтевана количина воде за подмирење свију потреба. Ваља почети са изворском водом Ове воде није вероватно да ће се наћи у околини Београда, . л . у периметру од 15 километара у толикој количини, да се њоме могу све потребе подмирити. А довођењем изворске воде из веће даљине несразмерно би поскупило само грађење. Но већ до сада извршеним истраживањем толико је доказано, да се количина у варош доведене изворне воде може знатНо увећати. С тога ову воду никако не ваља искључити, но треба је узети у обзир за комбиновање са добром иодземном водом. Међу тим, као што смо већ више пута поменули, ни у колико ни;е искључена могућност, да ће се у перимотру од 15 километара око Београда наћи добре нодземне воде. Ако се она нађе у толикој количини, да може обилно да подмири све потребе, како садањег тако и унећаног (односно удвојеног) становиштва, а каквоћа њена буде у свачему задовољавајућа ; онда је најрацијоналније, да се само тако нађена вода употреби. Ако међу тим нађена количина подземне воде није довољна да подмири све потребе, онда јој ваља дг.дати и изворску воду, и то колико год можемо да је имамо. И овакав водовод, који би можда давао сву потребну количину, али за који ирема постигнутим резултатима данас већ поуздано знамо, да ће давати најмање 50 литара дневно на сваку главу — вазда ваља претпоставити комбинова-