Beogradske opštinske novine

259

Ја имам уверења да овај г. председник нити је за то знао нити је потписао те раоуне. Дакле, он је без .чнања одбора и суда те рачуне по слао контроли. То, што је тако урадио, дало је повода одбору, те је овај изјавио ; да такав чиновник не треба да се трпи ; дакле, да треба да се разреши. Вило, је иствна, иснрва предлога, да се одмах отпусти, али г. председник је казао, да одбор нема права да то учини, него суд а он ће тамо изјавити жељу одборску. И заиста нредседник је учинио своје : уиравна је седница донела одлуку, да се разреши. Према оваквом стању ствари, доиста је била неумесна примедба надзорне власти — требала је да изостане у иогледу овога рада и што се тиче од"ораишто сетиче суда. И одбор и суд радили су у границама закона. Сад да не би ни одбор ни суд долазили у сукоб, ја мислим, да се задовољимо с овим, што ће г. председник узети ову ствар у поступак и понова ^донети решење. Но с тим, госиодо, да одбор и сад да изјаву, да нема вере у онаквог чиновника, и онакво лице да рукује с општинским рачунима, које је послало те рачуне главној контроли, без знања одбора и председника. („Врло добро"). П. ВидаковиК. Жалосно би то било кад одбор не би имао права, да предлаже, да се неки чиновник отпусти';а још би жалосније било, кад кога чиновника не би управна седница отпустила, кад одбор то предлаже. Лредседник. Чиновник се отпушта онда, кад се нађе довољно материјала, по закону нротив њега. Ми треба, да да радимо оно што закон и правда захтевају, нарочито онда, кад нае је државна влает упутила, да се крећемо у границама закона. Гл. ЈосиаовиК. Ја мислим, да је одбор донео ту одлуку за то што нема више вере у тога чиновника, да му они даље воде рачуне Одбор је тражио, да му се канцеларија одмах заиечати, те да се увери да ли су ту рачу ни код њега. Председник. Ја вас молим, задовољите се с оним што сам казао. Никол^ ЂорђевиК. Мој би предлог био овакав : да од бор реши да г. председник с општинским судом најозбиљније иследи ову етвар и ако нађу ма и најмању незаконитост, нека с места ноступе по закону, али тај чиновник не тр-Јба да се отпушта. Др. Марко Леко. Одбор је имао довољно нрилике, да се увери о незаконитостима г. Станка, само је испуштена једна »ормалност, да се он саслуша — а то није кривица до одбора. Ствар је чиста и јасна. Ја еам за преддог г. Милојевића. Пуедседник. Молим вас, господо, ми можемо само казати, да остајемо при старом решењу. Државна власт на основу § 76 обележила нам је колосек, к<>јим нам ваља ићи, а ја ћу ићи тим путем, што се мене тиче. Дакде господо ствар је свршена. Већина одбора жели, да се тај чиновник отнусти, а суд ће гледати да задовољи одбор. („Тако је". „Врло добро"). Сад чујте молим вас, још неколико уверења. ( п УОчитана). Састанак је овај трајао до 8 час. цо подне.

САСТАНАК одбора онштине београдске држан 18 Августа 1888 г. (по стенографским белешкама) почет у 6 чаоова ло подзе.

Били су: нредседник г. Ж. Карабиберовић, члан суда г. Јанаћ Јанковић, чланови одбора: г. г. Ђорђе С. Новако вић, М. Кр. Ђорђевић, М. С. Мостић, Св. Карапешић, Раден. Драговић, Дим. Вељковић, Н. Р. Поповић, М. Банковић, Стев. ЈосиФОВић, Т. Ј. Мијајловић, Гргур Ми Јенковић, К. Петровић, К. Д. Главипић, Ми [ Ж. Маринковић, К. Црногорац, Станко Петровић, Др, М. Т. Леко, Н. П. Михајловић, М. Јанковић, Јов, Петковић, М. Степановић, Сам. Пијаде, Др. Т>. Димитријевић и Јован Илијћ, Председник. Молим вас господо. састанак је отвореп. Изволте чути протокол последњег састанка. (Секретар чита протокол од 13 Августа. Председник. Има ли ко шта да примети на овај нротокол ? (Нема). Ја сам 14. Августа добио један акт од Управе вароши Бсграда односно молбе од еснаФа хлебарског, којом они моле да се иовиси цена хлебу, Секретар прочита акт управин. Председник. 14-ог је била недеља а у понедељак празник, ја сам онда одговорио Управи, да ми није могућно да набавим ц новаике брашна и жита, по што су празнични дани и у ист > време кажем да због тога нисам у стању да сазовем одбор, пошто чл. 35 тачка 13 општинског закона каже . да судмора ово у договору с одбором да реши. С тога дакле није ми могуће било да одговорим овом зактеву унравином, него сам морао, да сазовем ову ванредну седницу а и због осталих предмета, који су остали нерешени од прошле седнице. Садсам прибавио ценовник брашне и жита и молим вас да то чујете, како би могли решити, шта да одговоримо Управи. Секретар прочита. Председник. Дакле 17 је пара цена брашну, и ви сад имате да каж те: да ли је умесна молба хлебара т. ј. да ли треба повисити цену хлебу, То је сад ваше. Св. Карааешик, Да ли имате последње цене брашна, када је ова такса ударена? Председиик. Имам. Изволте чути. Секретар прочита. Св. Карааеши&. Онда су то те исте цене. М. Мостић. Да ли то траже само хлебари или и ®абрика хлеба? Председник. То је тражио еснаФ. М. МостиК. Кад са&о есна® тражи већу цену, онда је цена добра. Нека остане каква је. Најбољи знак, да је цена добра, јесте што се сви необраћају, за повишење цене. Пре.дсе}уник. Немојмо то узимати за главни резон, јер овде трлжи еспаФ, а можда и они с њиме заједно траже. Главна је ствар овде: да ли између цеие брашну и житу валази одбор да треба повисити цену хлебу. Б. ПетровиК. Треба да се повиси, јер од неколико дана цену житу нагло скаче. Н. ВгЈлковиА. Данасје цена житу скочила са пола динара и за то треба ово да учинимо, јер они ће сутра опе" то да траже а има изгледа да ће цепа још скочити.