Beogradske opštinske novine

330

Бунар испод вој. сењака. Беле воде Макиш рупа 1-е. Кад је вода узета ... 25. VIII. 88. 3. X. 88, 3. X. 88, Кад је анализа извршона 1 2. IX. 88. 7. X. 88. 7. X. 88. Темиература воде . . . 14°С. 13,8°С 13,8°С. Садржи у једном литру воде грама: грама: грама: Сувог остатка 0 387. Органских материја . Хлора Азотне киселине . . . Аиотасте киоелине

0 387.

0,41. 0,40.

. 0,005.

0,0015. 0,0015.

. трагови

0,027.

. 0,017.

0,01. 0,01.

. нема.

нема. нема.

нема нема.

— 0,00106.

. трагови

трагови трагови

. 0,12

0,133, 0,137.

0,067

0,07. 0,052.

. 21,4

23,1. 21,0

. 38,2

41,3. 37,5.

подземна

вода има велике

Оксида гвожђа и алуминије Сумпорне киселине У сувом остатку има: Креча Магнезије Према томе тврдоћа воде ) у немачким степенима износи> Ј | у Француским „ Као што се види нађена сличности са водом са извора Белих вода,-а ова је позната у Београду и у целој околини као врло добра вода за ниће. Као што се из изложених анализа види, све три воде су са хигијенског гледиштп врло добре. Што се тиче тврдоће она је код свију знатна, али је од те три воде најлакша нађена подземна вода из рупе 1-а. При оцени воде, мора и тврдоћа њена да се узме у обзир, јер од тога зависи улотребл.ивост њена за техничке и индуетриске цељи. Но тврдоћа није ни једини ни најмеродавнији Фактор ири оцењивању воде и нри решавању о томе, да ли се она може употребити. Данас јо мишлење многих меродавних техничара п хигијеничара, да ирописе о дозвољеној тврдоћи воде не ваља сувише строго узимати; те да, са обзиром на материјалне интересе општина, ваља ирема приликама усвојити и воду веће тврдоће, ако Је она иначе добра и као таква у околини позната и призната. 0 томе имамо и много примера модерних водовода. Тако количина дозвољеног сувог остатка узима се. обично да је 0,50. грама у 1. литру воде, а тврдоћа 20° немачких или 25,7 Француских, а међу тим видимо да многе вароши имају много тврђу воду. Тако н. пр. Париз има воду са водовода „Агсше1" (извори су К ппјпв и Таппе) ко.ја има 0,635. гр. сувог остатка у 1. литру, а тврдоћа јој .је 38 1 /, Француских степена (за 1. више од наше нађене подземне воде). Вирцбург има воду са 0,7416. сувог остатка, а 53,1. ®ранцуских стенена тврдоће (дакле 15 ,6 више но наша вода). Варош Хале на Сали удотребила је воду са 0,44. сувог остатка, а 27. француских стенена тврдоће, ма да је вода из Сале 5. пута мекша. Подземна вода у области Белих вода има 0 ,49 грама сувог остатка у 1. литру, а тврдоћа јој је 21,0 степен немачки или 37,5 Француски. Она се дакле налази на граници обично дозвољене тврдоће. Кад се ово носледње узме у обзир, онда видимо, да је вода о којој је реч јоште употребљива и за индустриске цељи; те према томе и са те стране можемо са њом бити задовољни. Да је пак унотребљива за индустриске цељи, најбољи је доказ за наше прилике и то, што је нешто мекша од воде у Мокролушкој долини, а ову употребљују и Фабрика Тоболарева и иивара Вајфертова. У осталом, ирема геолошким слојевима околине Београда, ми апсолутно не можемо рачунати и на меку воду,

и не би је могли наћи, па ма колико новаца на истраживање утрошили. 7. Аналпзе воде — Према последњој тачци утврђеног програма за иредходне радове, ваља извршити анализе воде са свију извора из двеју области, у којима се истраживања чине, а исто тако треба мерити и температуру свију тих вода. Истим начином има се испитати и вода из свију избушених рупа. По што је, из наиред наведених разлога, рад у колубарској долини привремено, а вероватно и сасвим одложен, то су се номенута испитивања воде имала учинити само у области Белих вода. Ту су већ околни бунари и извори Фиксирани и мерени, а од неких су већ и хемиске анализе извршене. Хемиске анализе воде из бушених рупа већ су чињене и чине се, а имају се јоште у приличном броју и извршити. И за извршење бактеоролошких анализа учињене су већ нужне прииреме, а умољен је ироФееор Велике школе др. Милан Јовановић — Батут да се прими тога носла, на гато је он драговољно пристао. Сем тога учнњени су нужни кораци и за извршење нотребних контролних хемиских анализа воде, из карактеристичних рупа у области Белих вода, и то, како од нагаих, тако и од страних стручњака.

Према свему наведеном, може се сматрати, да су у главноме извршени они нретходни радови, који су напред ппвзденим нрограмом одрећени, а резултат, који је ностигнут, може се овако Формулисати ; 1. На нрактички дозвољеном удалењу, и на довољној висини (за довођење нриродним падом), у околиии Београда нема довољно издашних извора којима би се могла варош подмирити добром водом за пиће и остале потребе. 2. За снабдевање варогаи Београда водом за све потребе, иоказала се, у сваком погледу као удесна, нодземна вода из дилувијалне односно алувиЈалне области Белих вода. По до сада извргаеним анализама, може се сматрати да је вода, на томе месту нађена, добре каквоће, а дрилике су, да јој је и количина савршено довољна. Међу тим, ма колигсо да се до сада извршеним нретходним радовима постигнути резултати морају сматрати као новољни и задовољавајући, опет се на основу истих не може јоште приступитп извргаењу водовода, јер се истраживања не могу сматрати као у свима дравцима довргаена, и то из сљедећих разлога: ].) Са великом вероватноћом може у наиред да се рече, да ће количина нађене воде бити довољна, по на ©снову такве оцене дитање о томе, да се која вода узме, не сме јогате де®инитивно да се регаи и прекине; јер, при црпењу веће количине и за дуже време могу да се нокажу дотле неонажени и непредвиђени утицаји, усљед којих издаганост неће бити онолика, као гато се претпостављало, или бар не стална и сигурна. Претходни радови морају с тога увек да се завргае квантитативним нокугаајем у већем обиму, те да се издаганост и сигурност нађене воде стварно докаже. У противном случају може лако да се деси, а и дешавало се, да се водовод са великим трошком сагради, па да се доцније покаже, да се нема оно, што се мислило, и да ствар није довољно узета у оцену, и свестрано и исцрпно исиитана, пре но што се извршењу пристунило. Па и наша онгатина морала је већ сличан покугаај да чини са оним бунаром у Мокролугакој долини, и то ове године и по други пут.