Beogradske opštinske novine

Поштоваки Посланици!

После ужасне топчидерске катастроФе, дошав као малољетан на Престо Својих славнпх предака, а нао Маследник мога незаборављеног стрица Њњаза Мнхаила, који погибе тек што је ослободио градове, ја сам у повесници народној и славној и тужној, у аманету свога племена а ваше народне династије, у наследственој љубави према народу потражио оне поуке, оног духа, оног полета, који је тако нуждан и владаоцу и народу за осигурање и појачање мисли српске. И онда сам мислио и сада мислим и осећам неодољиву потребу, да, поред толиких ранијих трудова великих трудбенпка на државној згради, народ и владалац заједнички усавршавају државу рођену у деветнајестом веку, самим тим иозвану да брже корача, самим тим принуђену да савлађује многе предрасуде, стечене за време петстољетног робовиња. Прва десетина година моје владавине посвећена је била раду око извојевања и осигурања државне независности. Благодарећи напорима и пожртвовању Мога народа, јунаштву Моје миле војске, симпатпјама великих и моћних држава Европских, Србија је у томе успела. Та је епоха завршена савесним испуњавањем онога међународног уговора. који је признао независност српске државе: ако ико, Србија и њен Краљ могу са ведрим чслом казаги, да су први и најсавесније извршили све одредбе Берлинског уговора, који и данас служи за правну основу на Балкану и који да поремети Србија нема интереса. Друга десетина 1'одина Моје владавине носвећена је била трудовима и покушајима, да се патријархална Србија преобрази у модерну државу. Можда сам у томе послу брже напред корачао него што је народ сам желео п хтео. Да ли је то погрешка или не, то ће повесница оценити ; али је Моје дубоко убеђење, да сам тиме послужио СрбиЈп, самосталности њеној, будућности њеној, онако исто. као што јој данас (Злужим преображајем њеног основног закона. Рад подизања Србије на ступањ модерне правне државе данас заједнички крунишемо новим Уставом. Заједнички наш успех, за који један другом свесрдно честитати можемо у толико је сјајнији, у колико се оваке велике и важне реФорме нису могле остварити без великих али природнпх и појамних тегоба. А тим самим као и искреним, отвореним, светраним испитивањем и поравнањем између политичких странака, као и суделовањем меродавних чињеница, нов Устав постао је јак, здрав и чврст темељ за народ и државии живот. Он је у толико чвршћи, што њега носи морална и правиа сила ваше огромне. сјајне и родољубиве већине. Поштовани Посланици! Устав по коме је Србија до сада живила, нбсно је на себи печат ванредних и тужних прилика у којима је поникао; али правда захтева да му сви признамо да је много помогао да се спреми земљиште за политичке и грађанске слободе, које данас заједнички радосно освештавамо. Да ! поштовапи посланици ! Ако икада, данас испуњава ничим непомућеиа радост ваша срца, јер сте ви својим решењем, да усвајате нов Устав земаљски, стекли право на захвалност и ваших сувременика и потоњих поколења народа, која ће живети новим слободним животом; јер, кад се вратите у народ, који вас је одликовао својим поверењем п коме сте били тако днчни заступници, ви се имате чиме да похвалите, ви му носите богате дарове, јер му можете рећи,: Господар се по драгој својој вољи одрекао огромних права која му је досадашњи устав давао. У Народној Скупштини неће више бити наименованих посланика, у нашој леиој отаџбини неће више бити ванреднога стања, у, по природи тако питомо 1 Србији, неће се више моћи пи за најкраће време обуставити политичке и грађанске слободе. ни једна дика слободнога, својих права и дужности свеснога и зрелога народа. Али ви се можете поносити и лепим уздарјем, којим сте се у име народа, захвалили Краљу на његовом Краљевском дару, јер Устав, који сте ви решили, осигурава Краљу Србије сва она права и прерогативе, којима су сви образовани народи окружили своје владаре. Витешки народ српски биће вам захвалан што сте учинили, да његов Господар буде виђен и угледан на збору европских уставних владара, јер народ осећа да је част његова поглавара с-лава његова. Поштовани Посланци! Народу носите Устав, који, отворнвши двери народног иреставништва ученим синовима земље, слободном вољом народа изабрапој интелегенцији, која је из народа поникла, даће ваљда могућност, да се у Србији влада истински парламентарно, а да интелегенција своју снагу стави у службу отаџбине на јавном и плодноме пољу закоиодавства.