Beogradske opštinske novine

3

северно од Охотског мора а јужно од Императорскога залнва. Гиљачко племе, монголс ке је расе, средњега раста. руку и ногу танких и мршавих али снажних и жилавих, а ггрсију веома развијених. Мушки су мрке а жене нешто бе.ље боје. Иосе перчпне као и Китајцп (Хинези). џ Горње одело, зимско нарочито, праве себи од јелена, срне, медведа и у опште од дивљих зверова, а гаће и кошуље од псеће коже. Бунде им нису напред разрезане, него само озго, куда главу нровлаче. На рукавима прешивене су им рукавице, а ио зади бунде кожна кукуљача која служи и као шубара и која мма и једно четвртасто парче, онет од коже, за покривање лпца од ветра и зиме. Обућа су им: чизме без ђонова, и оне су, као и чарапе, од јеленске коже и стежу се више колена кајишом. Летње хаљпне праве доста укусно од рибње Коже, коју врло прссто али практично израђују, тако, да ни најмање влагу не пронуштају. Ове хаљине имају, у осталом, и своју незгодну страну ; јер, кад какав Гиљак уђе у собу Јевропљанина, и у њој пробавп неколико минута, хаљине његове остављају за собом, такав рибни задах да се соба по неколпко даиа мора ветрити. Али има Гиљака који лети иду и са свим голи. Највише ако покрију средњи део . тела, са каквим илавим платном или рибњом кожом, а < ви на главп носе шешире од брезове коре, које још и каквом црном кором изшарају. Гиљаци имају по две куће, једну за лето а другу за зиму. Куће за лето, граде као ми што градимо кошеве за кукуруз, са један и по до два метра над земљом, и иокривају их брезовом кором. Ове (куће) они издижу за то да се при разливу реке сачувају од поилаве, као и навале пацова, који се на суву рибу („јукало") куие и којихтамоувек врломного има. Све су куће ових полу-дивљака подељене у два оделења; једно за спавање а друго за огњиште (кухињу). Оделење за спавање застрто је травом, трском и асурама од шевара. Огњиште је,,саграђено одквадратно исечене земље и олепљено блатом помешаним с песком. На њему ложе ватру, а дим, по што нема Димњакл, излазн кроз таван и у вече растерује комарце, који тада облацима лете. Дакле, Гиљакова летња кућа брани га од иоплаве, од пацова и од — комараца! Зимске куће граде као и наши Цигани. Укопају неколико дирека, оилету прућем, олепе блатом ггомешаним с плевом, и покрнју трском. И ове су куће подељене у два оделења. У првом. у соби, начињена је пећ од камења ■— метар и по висока и метар широка — а озго узидан је казан за кување. У истој собп начињен је опнпи кревет од камења и олепљен блатом, дугачак пет а широк два и ио метра, или нрема броју породице. На томе кревету спавају сви заједно — па и гости. Испод кревета

спроведен је канал који води из пећи и греје га. Намештај је Гиљаку сав од трске, сламе и асуре. а на зиду: виси му копље, стрела, ножеви и кремењача препотопског сисгема! Гиљаци су. напред се може мислити, савршено неписмен народ. Трага и од најиримитивнијег покушаја таквог нема код њих, ни на кожи ни но дрвету ни на камену. Али имају своје прпче — своја усмена предања — која прелазе с колена на колено, и које странац не може никада дознати. Гиљак се увек тада ирави као да не разуме ноложена питања, и одмах се нађе у неком послу — само да не би морао одговора дати. Вера, је у Гпљака идолопоклоничка, нли их имаде и крштених, иравославне вере, који се одмах по ошишаној коси познају. Гиљак. кад се покрсти, не сме више да иде међу своје, јер га тамо одмах убијају. Па, како нису увек сретне руке ни у новој вери, то их се већина такнх скита по руским селима, просм или п краде; на, кад им коса поново нарасте, враћају се својим суплеменицима и продужују свој старп живот. Гиљак, који учини ма какву кривнцу, бежи обично у шуму и више се од туда не показује; а нема власти ни потере која га у гори стићи и ухватити може. «/ Гпљачкп су идоли разни, Тако на пример «Дома^Н Бог м њихов јесте уједно и покровитељ риболова. Тога бога Гиљаци себи праве од дрвета, обично пола метра високог, на коме је изрезано људско лице. Судбина тога бога често је и врло трагична; јер, ако рпба не пође у своје време уз воду, они га изнесу у двориште, привежу уз дрво и бију кајишима,\ После таког једног акта побожности Гиљаци га одреше, намажу рибљом крвљу, као рањеника умотају у које какве крпе и унесу, у кућу. Ту му држе врло корисне лекције и вакеле« На иример, карају га и коре благим тоном: што их је довео до тога, да су морали тражити кајише и батине — када му је лако било избећи сваку казну. Та, он је само имао да заиоведи, па би риба одмах уз воду пошла. Црно-гриба, тако се зове Гиљачки дечији бог. Њега режу од брезове коре и обесе на зид више дечијих глава, где она спавају. Сем ових, имају Гиљаци и других идола, па и такве, које изрежу себи у виду медведа или рибе моруне. Домаће животиње су у Гиљака само мачке и пси. Мачке држе дању привезане на ланцу за једну даску која је прикачена за таванице. Ово чине за то, што мачке, ни у Сибиру, пе живе леио с псима; п што би их ови подавили, а сами били зло изгребани, ако би до даске могли доекочити. Тек иоћу пуштају их да се мало по соби прођу. Што је код Тунгуза и Јакута северни јелен, то су код Гпљака иси. Гиљаку не помаже пас само у лову, него му и вуче саонице п чамац уз воду ; а, кад остари или лг-шше, псеће му је месо најмилија