Beogradske opštinske novine

кад то буде, онда, ће извесно и општина београдска бити више у добпту него што је сада са кантаријом, По старој правтици пама трговцима отежава се јако радња. Узмите то да се на један вагон шенице спремљене за извоз нама нанлати на беогр. станиници 7 дин. пара на сваки сто кида. Вама ће се учинити да је то мала дажбина и да трговци наши могу то иоднети, — али није тако; јер, за тих 7 дин. пара од стотине, трговац неће да дође на београд. станицу него ће да крене своју робу на Смедерево где се мање плаћа иа ће тамо да утоварује. Дакле, ако не учинимо што за ову извозну трговпну Београд ће опасти са свим у трговини са житом, тако да се неће ни сам моћи сиабдевати са потребном храном. Ни сам Београд не може се хранити са храном нз своје околпне. Београд треба сваки дан у најмању руку 30—35 000 кнла жита, а кад се оптерети довоз жг.та у Београд, онда не можете ннкад иматп у Београду иовољну пијацу житарску, него се још може дочекати да је никако н не буде. Ја то знам из искуства, јер ми им&мо већа стоваришта храпе у разним местима н нпгде у Србпјн не илаћамо впше од 2 наре на сто кила у нме кантарије, а само у Београду се илаћа 7 пара — по није још ни то све. Ми трговци рачунамо се као магазаџије, па по томе старом закоиу илаћамо но 7 нара на сто кила ; али сељак кад довезе један вагон жита па беогр. нијацу, он ио пстом закону мора да нлати не 7 динара као ја, него иуних 20 динара ! Ја сматрам да но Београд п београдску општну неће бити никакве хасне што би задржала ову кантарију, особпто, кад се још узме у иризреље и то, да н само наплаћивање те кантарнје кошта општину доста новаца. Милан ШостиК. Нема сумње г. Бајлонп, изнео нам је врло језгровпте разлоге да ова кантарија која данас постоји у Веограду, јако онтерећује тргбвину и отуђује је од Београда. То сасвим јесте тако. И не само са гледишта тргоИШ1СК0Г, него н са гледишта лакоће нашнх жпвотнпх памириица, боље би било да нема те кантарије. Алп на жалост ње пма, и то је има по закону, и питање је овде сво у томе: је ли ово но закову што ,је г. мннистар расписао и како данас има да се ради ? На жалост, ја могу рећи чак и то, да је оваЈ закон неираведан н варварски, али онет до год је закон морамо га сви иоштовати. Коме је до тога да унаиредн, ие само трговпну нашу, но и подмиривање намирнпца самих житеља београдских, зна се какав иут за то треба да нредузме те да се донесе други закон којим ће се овај што сада стоји у снлн и снази, укинути. Ов. Боторић. Је ли по закону н то што рече г. Бајлони да сељак плаћа 20 динара од вагона док остали тргонци плаћају само 7 динара? Председник. Овај закон у цељиадлакшица трговини дао је магазаџијама, којн раде са храном ту концесију да плаћају по 7 пара, а свакн другн требало бн да плаћа но 1 грош од сто ока. Јак. Бајлони. Алн су и остали трговци урачунатн као магазаџије те и онп пеплаћују впше од 7 иара у Београду, а иначе свуда у Србији по 2 иаре. Председник. Јесте, то је искључно Београду дато ираво законом да на нлаћује 7 нара од сто ока. Све оно што је казао г. Бајлони заиста је тако, н са обзира на унапређење јрговине заиста је боље да се ова кантарија не нанлаћује; али с друге стране пред нама стоји потреба да се да Београду могућности да живи, и кад г. министар буде износпо овај закон пред скупштнну, да се укине, свакојако ја мислим да ће нас питати и да ћемо се ми постарати да с друге стране сгворимо оиштиип београдској прнходе да бн

могао живеги и развијати се као престоннчка општина. Само је сад питање смемо ли допустити да се овај закон замени расписом ? Шилџтин ШарковиЛ. — Ја би имао да додам још то , да овде није иптање о томе како ћемо ми да олакшамо трговнни? То питање ие може ни да буде на дневном реду код нас него у закоиодавном телу. Овде је само то питање има ли општииа ираво да наплаћује кантарију, и питање, хоћемо ли ми то право, које по посто.јећем закону имамо, да чувамо или ће мо га напуститп ? Напустити га не смемо, а ако га чувамо н бранимо, мч оида вршимо своју дужност као представннци онштине. Према томе не може бити овде пнтање о ономе што износи г. Бајлони, јер оно што је рађено у ономе одбору, којп је позвао г. министар нар. привреде, то је све рађено са гледишта на трговпну и на то, како би у пнтересу трговине требало да се у будуће та ствар законом, а не раснисом, уреди. (Тако је) Зато ја држнм да је ова ствар сасвнм исцрпљена, и да би требало да нрнстуипмо решењу. Св, БоториК. — И ја сам за то да сви заштптимо општински ннтерес на основу закона, али само не знам да лн стоји изреком у закону да београдеке магазаџије нлаћају 7 динара а онај којн донесе из села вагон жита да плаћа 20 дннара. У колнко сам ја разумео то ппје по закоиу, п требало бп ту изравнати све. Јов. Ђајлони. Да објасннмо. Ово је учињеио у олакшицу трговцима који у Београду раде са храном како би се што више ране доноснло на малу пијацу. Та олакшица иростире се на све трговце у онште па био он бакалин илн механџпја. Само се наплаћује још од сељака по 1. грош на сто ока- Милан МостиК. — То што је изнео г. Боторић то је друго питање и ои може у другој седници изнети предлог о томе, да се и од сељака наилаћује по 7 нара а не по грош — н кад се то ставн на дневни ред онда ћемо о томе говорнти. Сад нак мислим да је време да решнмо ову ствар која је на дневном реду. (Вичу : усваја се). Председник — Дакле господо, уеваја л.и се ова ствар о кантарпји тако као што су нашн иравннци у одбору наш ги да треба одговорнтн г. М птсгру и да ослањајућн се на за::он који постоји бранимо гледишге које иам ј.е изнеаа взћина комисије у овом извештају? (Усваја се). Добро, онда смо то свршплн, .јел те? (Јесте). Сад имамо да чујемо извешће оне комисије која је одређепа да разгледа оно земљиште што нам га тражи уирава моноиола дуванског на нослугу. Изволите чути извештај. Секретар чнта. Суду Опшгиие вароши Београда. Према познву од 20. Децембра т. г. У: 1018. потпнсати изашли су на лице места и нрегледадн земљгшге, које тракп ј управа моноиола дувана за причекаоницу за раденике, који би нашли с.кдоништа док се Фабрика не оправи. Актом од 8. Октобра т. г. Д. бр. 6188 унрава мононола дувача тражи за подизање прнчекаоннце новршпну од 200 квд. метра и нотдисати су се сложили да им се устуии од прплике тражена површина нсточно од заграде Фабрике. Означено земљиште граничи и мери од северне огране до зграде моноиола дувана 7 т , 95. седам метра и двадесет и иет смт ; од нсточне стране до општинском земљишта 30 га .72. трндесет метра и седамдесЕт п два Смт; од западпе стране норед зграде монопола дувана 31 т ,78 трпдесет и један метар и седамдесет п осам см г; —