Beogradske opštinske novine

1

На случај непристанка општинског на ову моју понуду ја сам иринуђеп одмах издати наредбу за вођеае парнице против онштине, ш г го на сваки начин не би општини користило. Своју одлуку нека ми оиштина саопшти најдаље до копца овог месеца и године. Министар фннанрије Др. М. В. Вујић с. р. Секретар чнта писмо општине београдске од 27. Октобра 1887 АВр. 963. Управи вар, Београда, Раније од времена, кад је законом регулисана дужност општине да подигне зграду за београдски варошки суд, она је увиђала да би само па штету и тешкоћу грађанства бидо, кад би он само за то остао дуже чак доле на Сави, што је смештен у Државну зграду. А од дана, кад је доиуном зак. о јав. грађевинама општини наређено да се за зграду вар. суда о своме трошку састара, она је одмах приступида дефинитивним корацима како да и ту своју дужност изврши на време, без одлагања. Но оскудица редовних средстава и за обичне потребе, учинила је да и покрај све готовости и дужиостн, општина није могла прићи грађењу пре но што нађе начина да реализира потребне изворе. Код оваког стицаја околности шта јој је остајало да чини, но да на надлежноме месту замолп да се варошки суд из државне куће не измешта докле општина не награди потребну зграду. То је и чиннла. Нарочита комисија изашиљана од стране одбора успела је била представити неногућност оиштине да се дужности својој одмах одазове, услед чега је од господе министара, као што ће и Управи бити познато, потекло одобрење да вар. суд остане у државној кући докле се нарочита не подпгне (што н. пр. показуЈе и акт управе од 22 Дек. 83 Н. 17936). Једновремено с овим, општина је тражила да јој се даде план за зграду а ио 2-ој, допунској алинеји 36-ог чл. дртичног закона, одреди и плац. За план добила је овлашћење да га сама посредством својих инжињнра начинп а плац јој је одређен онај до зграде вар. управе, на коме је постајала текија. Тако је остало још створпти у буџету циФру за авуптет и остварити зајам, па онда започети зграду и начинити је онакву, каква је по добивеном распореду и броју одељења и иросторија, потребна за београдскц суд. Али ма да цифра, коју ће та зграда коштати, није незнатна, она није ни толика, да бп се ануптентом могла амортизирати, те је за то нужно било удружити више грађевнна ради већег капитала. Због тога је остављено да се варошки суд гради са основним школама. Међу тим кад се крајем прошле године министру правде био јавио извесни предузимач понудом да направи држави и општини потребна здања, општина се радо одазвала позиву господина министра правде и изабрала комисију да преко господина министра ствар уреди. Ето на чему је питање о грађењу куће за варошки суд; и као што ће Уирава увидети оно је приведено своме крају, те ће се у скоро иодизању зграде моћи приступити. Што се тиче питања господина министра (ИН 1662) и управе од 9 ов. мес Бр. 11.451: „на који начин општина мисли у будуће да држи ово државно имање, н пристаје ли и колико да плати држави на име кирије за дојакошње уживање од дана кад је закон нздан?" — оно само изненађује и иредседништво и одбор а обоје доводи у врло незгодан положај. — Општина је увек бида готова да се одазове свакоме захтеву државе чак и онда, кад је по неки од њих имао карактер драговољне услуге, те би у толико пре и раније одазвала се и овоме захтеву. Али притешњена војим материјалиим стањем, она би дошла у неприлику,

кад би господин министар остао нри своме тражењу кирије — ма и само за ово кратко време, за које би од сада имао вар. суд остати у државној згради. Међу тим још нешто. Допуиа закона, који опредељује и београдској општини дужност одржавања зграде за вар. суд (и поред свеколике оскудице њене чак и за осгваривање нрвих потреба вароши) нема смисао, нити је била тежња законодавчева да створи држави ириход од зграде, коју би оиштина од државе узела под закуп, него: да се положп правни основ по коме би на општини лежала дужиост да се брине за зграду, те по томе награди је онакву, каква је потребна престоничноме суду; који у осталом и није суд за београдски но више за страначки живаљ. При том још, варошки суд ие иосгоји у државној згради на штету државне касе, пошто се оиа и по исељењу суда неће и не може давати нод закуп, него ће се уступити царинари да се њене канцеларије и персонал разредп према потреби (нретнис од 3. апр. 84 ЦН. 1036). Нрема томе, стојп само до воље и доброте господина министра Финансије, па да варошки суд остане у данашњој згради .још за најкраће време, докле се нова не подигне; те тиме оиштина поштеди од .једног издатка, који Фактички није у стању да одвоји. — Кад се оиштина решила да подигпе зграду за вар. суд не само колико да се иодмири иотреба, него да, та кућа и судница одговара и угледу престонице а тиме и државе; и пошто ће та зграда у самој ствари бити дршавна, ничим се не крње интереси државе што се за вар. суд ни овог кратког вр.емена неће идаћати кирија; јер би у нротивном та сума кирије морала насти на терет кредита за нову зграду и ова онда у толико испала оскуднија. Правичност ове молбе београдске општине, сама се у тодико јаче показује, што се она не клони користи оиштине и њене касе, него користи саме ствари, ако се уважи — у што да сумња, општпна нема повода, јер не губи наду да ће госиодин министар, баш кад би се узело да је ослобођење од кврије корист оиштине, примити у оцену и ту околност, да је онштина небројено пута чинила материјадне услуге и устуике држави, које нема нотребе али би могда ц да иаброји. У осталом, и на послетку, допуни законској у самој ствари дала би се неиравно повратна сила; јер закон није потекао тога ради да општина пдаћа кирију, већ да нодигне ваљану зграду за варошки суд и судској иотреби устуни; што је и пре допуне закона изрично тражено. Из свих ових обзира, а остајући и ири наводима своје раннје преииске са г. г. министрима правде и Финансије, иредседништво општине има разлога да се нада, да ће се господин министар одазвати овој представци општине и њеног одбора, на за то моли унраву да и она потпомогне општину код господина министра. Председник оаштине београдске Ж. Карабиберовић с. р. Деловођ Си. X. Ристић-Шокорац с. р. г. Пјредседник Ако немате шта да приметите, ја би предложио да овај посао свршимо у конФерендији, како би господа одборници могла слободније да изиењају своје мисли. (Усваја се) Иосде конФеренције. Председник. — Дакле господо, ношто је пзасланик г. министра Финанси ,е, државни иравобранилац изјави да није овлашћен да закључи дефинитивно погодбу с нама данас, то је одбор закључио једногласно да се учини иреддог г. министру да ми платимо држави 4.500 динара годишње ки-