Beogradske opštinske novine

боље, а н сама расадница изгледа сада боља, но што је била нре годину дана или ире две године. Господа кажу, ми се нећемо да упуштамо у спекулацију. И ја нисам за спекулацију. али сам за сузбијање оних иредметашто се доносе споља. Јесте ли слушали за Бога колико ми дајемо за цвеће које се споља доноси ? Зар то није штета. Онај баштован сад је засејао око 20 хиљада борова и јела и то ће се моћи после неколико година да пресађује; а мислим да ћете сви ирнзнатп да је боровина н Јеловина у једној вароши врло корпсна по здравље. Ова.ј парк, овде, кошта мпого п непрестано због њега вичу, али за то опет, иетреба тврдити да нам парк нетреба. Еамо срећа да је пред великом школом подигнут. Пре је на том месту где је сада парк, била прашина и блато, а сад погледајте, како се зелени п нема ни блата нп нрапшне. Водите рачуна господо од опога што се издаје, а немојте казати да је оио излишно. Код нас свет још није навикнут да п сам чува засађене иаркове. Ту неки дан гледао сам где једно дете хоће да одсече дрво, а отац седи поред њега и ћути. Ми господо морамо имати баштована као стручно лице које ће тај посао нотнуно разумети и руководити га; ми треба само да га контролишемо и да нмамо чуваре, иа ће све добро бити. То је моје мишлење. Никола Шилишип. Нико овде није казао, да је нротив расаднице. Мислим да су као што сам и ја иротиван само томе, што та расадница постојн од пре неколпко година (—3—) а по Београду нигде се не види какво лепо дрво. Мн тога украшења у вароши пемамо. Дакле кад тај баштован толику илату ужива, он је мислим дужан да води рачуна о дрвећу по улицама, на кад једно угине, да друго на његово место метне. На иротив тај се не чује ни да је жив. а прима толнку плату. Др. Марко Леко. Кад сам се усудио да овакву релативно важну санитетску усганову назовем луксузом, ваљада сам о томе мало промислио. Разуме се, да сам при том водио рачуна о нашим приликама и дошао до уверења, да је ова наша расадннца с њеиим баштованом према другнм далеко иречим санитетским иотребама, излишна, даје дакле луксузна, тим пре што нам је расаднпк топчпдерски ту у близини Пре два дана био сам у том нашем расаднику, због кога држимо баштована, и видео сам у каквом се прљавом стању накоди. 0 оним једама и боровима о којима говори г. Главиннћ, нема их ни 50 све су друге осушене. Ја не знам зашто норед других много пречих иотреба одржавати .једну за сада тако излишну установу. Коста Гл'МиниЛ. Ако ме не натерате да ћутнм ја ћу говорити о овој ствари чптава два сахата. Оне јеле и борове, што су се иосушили донешенп су из златибора и планине „Таре." Алн овај је баштован засадио 20 н неколико хнљада. борова и јела семеном и друкчије ће успевати они, кад су овде ироизведени. За оне јеле и борове што су донети као што рекох, из Таре, није данашњи баштован врив, јер оне немају нужних услова за добро усневање Председник. ,Ми овде сад дебатујемо о расадницн, а сад о томе није нитање, већ је у питању ово: хоћемо ли баштована који нам треба и због гробља, нлн нећемо ? Др. Марко Леко. На гробље може н ваљан надзорник да врши тај иосао. Председник. Молим вас који је зато да се баштован укине .(Није нико) Сад да гласамо о платн. Суд предлаже 1800, а буџетска комисија 1440.

К. ГлавиниК. Ја имам један иредлог да изнесем односно уштеде код тих баштованских послова, но то је на другом месту т. ј. код послужитеља. Председник. Ко је за суцки предлог да плата буде 1800 дин. т<|ј нека каже „за" а које да буде плата по предлогу комисије 1440 дин. тај нека каже „против." (Настаје гласање — иосле). Дакле примљен је предлог коинспје и пдата је баштовану 1440 динара. Траже се господо уверења од стране полиц. власти за нека лица — Чујте,— (Секретар чита). За Хајнрика Илека изјављено: доброг владања, сиротног стања. .Један грађаннп који има код гробља земљу донео је један акт којим доставља да ново еврејско гробље није по линији. Изволпте чути. (Секретар чита). Ја би молио господу одборннке да одреде из средине своје једну комисију, која ће сестн овде на кола и бтићи да види шта је у стварн н ако је .корисно и добро за општину нека се и погоди. Ја мислим свакојако ће бити добро да се узме то земљиште ношто би улица била шира а нужно је да се то ускоро учини, да не бц на том земљншту сазидала се каква кућа. Дакле ако желите именујте госноду: (Чу.је се:) Нека буду: г. г. Нпкола X. Поповић Настас Крстић оашт. ипжпњер п један кмет. Усваја те ли господо ову кандидацију? (Усвајамо). Састанак је госнодо закључен. Састанак је овај трајао до 8'/, часова по подне. ► • • .•НЕСЛУШБЕНИ ДЕО

СПОМЕНИК ЂОРДАНУ БР7Н7 Општина је добила од извршног одбора за подизање соомепика 'Бордан^ Бруну овакав проглас: Светковина откривања сиоменика Ђордану Бруну у Риму. После више од десет годнна борбе противу клернкалне нетрпељивостп, статуа великог ФилосоФа из Ноло ево ће се с триумфом нодићи, 9 јуна 1889., на истом месту које је некада било цозорнца његова погубљена. Поднзање сиоменика Ђордану Бруну у Риму разумно је обележје којим се означује свршена стогодншњица од 1879 године (од Француске револуцпје). Ннје у томе несугласпца пзмеђу божице разума н највншег бића; судија је нзмеђу њих губилиште. Но ово је круннсање највишег идеала у грађанском човечаиству. С једне стране католичка црква, с друге стране нова (модерна) држава, а међу њпма спомениге Бруну, знак (символ) узајамне грпељивости у слободи мисли, вере и вероисповести. Јер овде се може видити, како напа вршп слободно своју втгаст норед државе која такође слободно нретреса ирава суверенства. Овде је слободно свештенству да у црквама прети својим верним страхотама смрти, и то баш наспрам Атенеја којн проноведа са своје стране вас посгављења у право живота и тиме нотврђује закон ирироде. Овде дакле нзмгђу две различне цнвилнзације диже се споменик Бруну, којп обнмајућп у јединству мисли оба света, креће их заједничком задатку. Ма која била земља из које долази човек којп ће се наћн пред овнм спомеппком, он ће се сећати да оставља за собом доста раелика у народима и језицима, и да је дошао