Beogradske opštinske novine

Ко је за то, да се одложи, тај ће гласатн „ш" а ко је иротив, тај ће казати ,против". (Настаје гдасање) Носде гласања. Гдасадо је 9 II 9, и ја као иредседавајући пошто се оиа ствар тиче 1ако ведиких ц наших и интереса државе, а нншта се не губи, гдасам ,,за". — Дакле решење се одлаже. (Жагор Чује се • Шга је то ћиФта?). М. ВелизириА. Хоћу да објаснпм шта је бидо. Ади пре но што то учиним. изјављујем да се та реч нпје односила пи на кога, ни овде нп ван овог места. Но ако се тиме инак нашао ко увређен, тржем реч натраг. Ствар је у овоме : у нрпватном говору са једним одборником нребачено је, да су само господа хтела, да се шггање, о коме се сад решавало, онако реши. Та је реч „господа" тако развученим гласом нзречена, да се тиме хтело нзјаинтп презрење онима, којнма је она намењена. Ја сам на то одговорпо саветујући, управо молећн, да таквим титулама не пецамо и не изазивамо један друтога. јер не бп доликовало оваквом збору да се неки иазивају „госиодом" а дру '1 'и ДпФтала"'. Раденко /ХраговиК. Ја би молио да ми објасните шта су то ћиФте? М ВелизариК. ,/КпФта" значп оно псто што и „господпн", кад се ова реч изговори развученим устима. Кад хоћемо кога да вређамо, то можемо учинитн н кад му кажемо да је „светац", јср удешеннм тоном и реч ж светад" може да значи унраво лопов. Опет вам кажем да нисам никога вређао, само сам захтевао да се тпм начином не титулишемо и не вређамо. Н. МилишиИ. Ја се заиста ннсам еадао овоме од г. Велизарића и да нисам овде био, па да ми је то ко другн казао, не бн му могао вероватн. Не бп требало да иадне та реч овде у седницп, која се само но сокацнма чује. Свн су људи у својим занатима стручњаин. „Да се поведем за ћифтом". Зар тн људи ни су људи и зар они нису грађани нашп. па за што да их тнм пменом крстите. Немојте ви смапрати, да они, који ннсу учиди шкоде, нису стручњацн |у своме занату. Свакоме треба одати почаст у његовој струци. М ВелизариК. Та разумите да сам и ја то хтео. Захтевао сам баш да не говоримо један другом, „тако хоће госиода, тако хоће ћнФте". То захтевање не значи вређање, нанротив тиме сам хтео да не дозволнм другоме да таквим изразима вређа као што то чинн г. Впдаковпћ. Мн смо уобичаили да се овде у учитиром говору, сдужимо увек изразом »Госнода одборници", и онда зашто да неко, кад му није но вољи резудтат гласања, ночиње цепати одбор на господу, газде и мајсторе. Председник. Ја госиодо нисам чуо, кад је ова реч иада. Ади кад г. Марко сам каже да трже реч натраг, ако сматрате да вређа, онда је ред да с тим престане. Друго се не може тражити. Раденко ДраговиЛ. Ја сам тражио , да ми се каже шта је то „ћиФта". Коста ТомцК, Неможете то тражнти. То није казано ни вама ни другом. Никола МијајловиК. Ја знам да сам бакадин и трговац. Никако не знам да сам ћиФта. Према томе ја не могу ни сматрати да је то менн казано, па ни вама, јер сте ви трговац као и ја. Само онај може са овом речн „ћиФта" сматрати се за увређеног који држн да су трговци „ћиФте", а пошто ви то не држите, то се на вас то ни односити не може.

Светозар КарааешиК. И према објаснењу г. Ведизарића и према објаснењу г. Никоде Михајловића, и ја сматрам да се реч „ћиФта" на нас не односи. Иредседник. Кад је г. Марко дао објаснење у коме је смислу употребпо реч „ћиФта и да је није упућивао на адресу ни једнога г. г. одборника, већ захтевао да се не зовемо „ћиФтама" и „господом" у исмевајућем смислу — онда је свршена ствар. Што се овога друма тиче сад је решено овако: да се још једанпут од стручних лпца на лице места, та ствар прегледа и да се споразуме са управником мононола. Ја сваћам ово решење тако: да и она господа, која ову ствар оддажу, нису за то, да се овај пут да, него само да се за сад сноразуму и да се ионово нрегдеда, на ће се онда узети нредмет у решење. (Тако је). Сад изволте кандидујте кога хоћете. Светозар КараапииК. Ја предлажем г. г. Мпдивоја Јоснмовпћа, Гргура Мпленковнћа и Св. Зорнћа а с њима да буде II ОИШТИНСКИ 11НЖЈ1Њер. Иредоедник. Усваја ли се ова кандпдација? (Усваја). Добро, онда ће ова комнсија сутра изаћн, а ја ћу известпти г. Управнпка монопола. Сад је на реду нзвештај комнспје о калдрмн коју ради Стојан Крстић. Он гдаси: тСуду Општине вароши Баограда. Према акту ГЛГ577, иотнисата комисија састала се на дицу места н ирегледала камен, којн је донео нредузимач Сгојан Крстнћ из Жаркова и нашла, да тај камен за калдрму није најбољн н да се не може унотребита за средину коловоза, него само поред олука н један метар од олука, онај камен којн је најбољи. Впше тога камена несме доноснтп јер је за калдрму сувише крт н нод теретом тешкнх кода расирскаће се особито ако се још н х;)ђаво нодожи. Што се тиче деФинитивног нримања калдрме, то се комнсија иије могла у тај рад упуштати, јер ио извештају комиснје од В. Јуда т. г. ГА-.560 пзрада калдрме Стојана Крстнћа нредузимача у Жељезничкој улицп нспрва није бида добра а сада је арилична. Дал>е Стојан није ноложио ннкакве кауције за нретрес и Криљење кадрме, а у улицама Обреновој, Пријеиољској и Кастриотовој раскварио је калдрме впше него по предрачуну што треба. Према горњем требало би задржати најмањс 500. динара за особену кауцпју а тек остало аконто издатн одбнјајући 10°/ о од зараде, као гаранцију за доброту каддрме. Ако не бп отпочео рад Стојан у горе означеним удицама, то да му горњнх 500 дннара нроиадну у корист општинске касе и да оиштина од тих новаца више искварену калдрму оправи а да се рад другом иредузимачу усгупи (осим Жељезннчке улнце) да не би дочекали знму са расконаним улицама. 8. Јуда 188!». год. у Београду. Чдановп комисије. Коста Д. ГлавиниЈ.. Раденко Драговић. Станко Петрови!. Јов Смедеровац. М. ТодоровиБ." Станиша ПетровиЛ. Ова је каддрма у први мах почета да се хрђаво гради, а кад је комнсија настада и прегледала му рад, одонда нде добро. За крпеж ннје ни иочета радња, а хоће ли радити или неће, то је друга ствар.