Beogradske opštinske novine

3 РЕЧ ПЈедседнЕка „Друштва за Улепшававе Врачара" о полагању темеља пијачкој згради на „Цветноме Тргу." „Поштсвана Госаодо, За посдедњих 20 и више година било јс, у БеограДу, као и у драгој нам отаџбини, доста разноврсних дружина, којнма цељ постанка и развитка није била корист појединаца, већ опште добро. Развитак њихов наилазио је на многобројне тешкоће. Неке су још у зачетку, поред све узвишене и ил.емените задаће своје, угпнуде, а друге су по пекодико година животарнде и светдуцаде усред немара и опште незаузнмљивости, па су и оне поддегде ударцпма ондашњег јавног мнења, да се у нас не може да одржи нн једна установа, ни једно удружење, где се има да рачуна на пожртвовање чданова п на дуготрајиу дурашност у посду. Примера ради сдободан сам подсетнти поштоване сдушаоце на установу многобројних недељннх п празничких шкода, на установу многобројних читаоница, тодиких певачких дружина, итд. Па не само да су пропаде све такве установе, где се вечито анедовадо на удоге и пожртвовање некодицине постојанијих и одушевљзнијих чданован поједннаца, него су пропаде п тодике друге, које су имаде све што им је требало за правидан жнвот п развитак. Ирнмера ради нека је сноменута установа „Прве потрошачке дружине" у Београду. Зашто је она пропала, нознато је свакоме, којн се ннтересовао за развитак друштвеног живота нашег. У животу сваког народа имаде таквих ноЈава. Није чудо, што и мн ннсмо у том погдеду боље среће били. Но добри дух народа нашег није нас ипак за то иапустио. Поред свих неповољних искустава, у којима се ндаћадо и кесом п личним ножртвовањем, и где се и само часно име и поштење појединаца доводидо у сумњу, устапове, од општег значења и опште користи, ницаде су на све стране и многе су од њих, можз се насигурно рећи, данас на чврстим ногама и без икакве опасности да неће још дуго и дуго живети, развијати се и усавршавати се. Примера ради и овде подсећам на устапову тодиких штедионица, на установу „Прве Народне Прнв. Банке," на установу „Задруге за међусобно нотпомагање п штедњу" и др. које смо све створнди и подигди својим трудом и новцем! У реду установа, које су за последњих 5 — 6 година поннкде у Београду, с искључивим докадним ннтересоз1, а у вишој сдужби оппгтег добра и напретка, заузима једно врдо скромно местанце „ Друштво за улеишавање Врачара", друштво које данас не броји много више од стотппу својих чданова, који уредно свој удог пдаћају; друштво, које је за ненуних шест година, од како је основано, доживедо данашњи дан, да у нрисуству поштованих гостију и представника свију крајева вароши, положи, с божјим бдагосдовом, данас камен-темељац, новој пијачној згради, првој ове врсте не само у Београду него и у цедој Србији. П ако је „Друштво за Удепшавање Врачара" бндо, на скоро после свога установљења, те среће, да за што успешнији рад добије један моћан извор који ни данас не пресушује, благодарећи за то просвећеној увнђавностн ондашњег општинског цредставништва, опет је, господо, држим на свом месту да овом приликом одамо своје признање и поштовање труду и раду оне неколицине који су ово друштво основади и који су за свих овнх пет и више година с највећом пре-

19 дапошћу и заузимљивошћу с тодиким личним пожртвовањем и што се труда и времена тиче, ово друштво не само очували да не нрође трагом оних која су почетку прихваћана с Бог те пита каквим одушевљењем, а кроз кратко време, услед онштег немара, коначно угинула, него је ево један прпдичан део свога задатка, који је обедежен у „Правилима" његовог уређења, срећно у дедо привело. Ја ово напомињем и смем да наноменем а да не доживИм прекор, као да сами себи тамњан кадимо, јер ја сам готово најмлађи чдан овога друштва п ако не по времену од како се његов чдан бројим, а а оно но времену од како сам, поверењем збора, дошао за члана. управног одбора да одатде, у друштву са старијим и извежбанијим у овом посду, допринесем да се што брже постигне ма и најмањн део друштвеног задатка. Овом приликом нека ми је дозвољено да додирнем једну околност. Што .је ово друштво за ово сразмерно кратко време ностигдо толики успех, да данас подиже једну, пе могу рећи ведику н ведичанствену, ади на свакн начин врдо удобну п солидну зграду за пијачну потребу овог краја вароши, то доказује, порзд свега што поменух о заслузи појединих чланова и просвећеној увиђавности општинског представништва да је за овај крај раширенога Београда права п очнта.иотреба да има свој трг ; то доказује да ово друштво има у себи свију погодаба које су му потрзбне за правилан развптак; то доказује да његова потреба није измајсторисана пли дедо шиекудације појединаца; већ је права и истинска потреба толиких стотина кућа и породица које с мање губитка времена и с мање труда, а под исту цену и каквоћу, долазе до својих сВакодневних намирница, јер да то доиста није тако, зар би овај трг могао тако да напредује ? У овом подузећу, у целокупном раду овога Друштва нема ничега што би фцчило на тежњу да се смета и конкурише другом крају нашег лепог Београда иди да се вештачким срествима одржава нешто што нема у себи живота и што би било погодно само по интересе појединаца, а не свега оног краја, који се труди да не изостане иза других, како би с временом Београд постао у истинн права модерна варош, снабдевена свачим, што је најпрече за живот, здравље и напредак њених становника. На завршетку још само једну реч. Као што је познато, по уговору који постоји између друштва и општиие, све што ово друштво подигне на овом тргу и у овом крају вароши прелази, после неколико година, у општинске руке. По себи је јасно, да ће целој општини, целом Београду бити од користи ако друштво што вншз п што боље постигне задатак свој. Данас су општинске потребе тоднке да се од ње не може очекивати да стигне на све стране ; носгојање оваквог друштва не може јој, дакде, бити иикако од сметње иди штете. То је моје тврдо уверење; тим уверењем задахнути су сви чланови овога друштва и сви становници овога краја вароши; то уверење нека попесу одавде и сви наши драги гости који су се нашем нријатељском позиву данас одазвалн. У име свију чданова управног и надзорног одбора ја имам од срца захваљујем на труду и пажњи, коју пашем раду својим данашњим доласком указаше. А онај који заштићује и благосиља све.што је чисто и племенито и чува од пропасти све што се" клони онштем добру и напретку, рашириће своје руке и над овим скромним делом и бдагословиће га те да стадно напредује на корист престонице наше драге отаџбине.