Beogradske opštinske novine

ВРОЈ 89

ЧЕТВРТАК 5. ОКТОМБРА 1889. ГОД.

ГОДПНЛ VII

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

1ШАЗИ НЕДЕЉНО ЈВДЛНП7Т НА ТБДКУ ЦЕНА ЗА СРВИ.ТУ : на годину . . 6 дин. за иола годиие . . 3 дин. за отране земље на годину 9 дин.

УРЕДНИШТВО и АДМИНИОТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

ЈЧЈј^ЦјЈ

Цена је огласима <! дин. пара од врсте Протнлату ваља слати упутницом на онштин ски суд а све кореснонденције на уредиика РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ Неплаћена писма не нримају се.

0 прошлим бројем истекла трећа четврт претплатницима нашега листа, и за то молимо све оне, који до данас нису обновили претплату, као и оне који нам што дугују, да у току овога месеца положе паре разносачима листа, који ће им признанице предати. Еова претплата из унутрашњости може се слати непосредно уредништву, али је боље предплаћивати се код пошта, За све вове предплатнике, из Београда или унутрашњости, лист кошта до краја ове године само Г50 дин. * * У последње време ,,Београдске Општинске Новине" стокле су иједаи број нових претплатника, а буде ли у скоро и већег одзива, општинска управа вољна је да све суме од претгглате употроби на увећање лисга, каио би се могао уређивати што нотпуније у правцу његових задатака а у исто време, на задовољење и других захтева ширег броји читалаца, известан простор редовно одвајао за научно — књнжевни и забавнн део.

Обраћамо се и оним унутрашњим општинама које још не држе наш лист, изричући слободно да и њима не само не може бмти на одмет познавање рада представништва престонице, него им, иоглавито од дана кад се самоуправа општинска уведе у живот, гласник престоничне оиштине у много прилика може и неиосредно користити, бар ради једнообразнога и правилног извођења административних мера. О томе имамо

потврде од неких општина, које примају „Београдске Општин. Новине ' Чинићемо услуге и у лист радо пуштати кратке обзнапе о аанађурима, лицитацијама и др. саопштењима из унутрашњости, као и расправе оних иитања које се не тичу само Београда него сваке а тиме и свију наших општина.

ЈОШ ЈЕДНА РЕЧ

Протекло је већ више од двадесет дана, како је скоро у свима б. листовима објављен извештај Финансијске комисије, и још се у штамии не чу ни једна реч о томе да ли су предлози таквн да се могу примити у целини, или има и бољег пута за Финансирање великих општ. послова. Међу тим у ширим и ужим грађанским круговима живо се воде разговори о потребноме зајму али са тако различитим схватањем и тако супротиим погледима на ствар, да би л есто сагласности што већег броја грађана могло лако доћи до штетне поделе мишљења само за то што многи терају у крајност превиђајући главну страну, управо базис предлога комисијских. Да је питање о зајму дошло на дневни ред из ненада, дала би се појмити разноликост појединачких погледа, али такав случај није. Има читав 1шз година од како је и у штамни и у грађанству опште признато а у одбору општинском раније већ начелно и усвојено да се главне реФорме изведу помоћу зајма, који би се исилатио у току дужег броја година. По томе данас се може водити реч само о сумп потребнога зајма, пачииу на који би се ворисно

закључио и изворима за, амортизацију његову. Није ли чудновато и непојмљиво онда кад се и сада налази по неки грађанин коме се чини да зајам није потребан; који тражи да се велики радови предузму, али мисли да је и здравствене реФорме као и све остале главне установе варошке могуће извршити без икаквог задужења. Овако, по будућност па и по сам кредит наше вароши штетно гледиште, могу да подржавају у необавештености својој само они који на првомеместугубе из вида да ни једна друга, ни већа ни мања, удаљенија или ближа варош, није извршила велике послове своје без зајма, и да и Београд није тако одличних Финансија, да би се могло кренути иеким новим оригиналним и кориснијем правцем. У крви иојединих наших старијих грађана, који. су у своје време текли пару по пару, на готовину једино рачунали и само са њоме радили, лежи негодовање против задуживања у опште. Зар смо мало пута слушали «да је боље имати приземну своју но вишекатну туђу кућу." Стојећи на земљишту нар. изреке : „дуг је зао друг" — њих се више ништа не тиче. Неће да зиају за то, што су се читаве државе, толике престонице и друге велике вароши дизале иозајмљеним капнталима, а у низу својих чудних поставака долазе чак и до за,кључка да немамо ни права извршивати нослове на рачун и будућих нараштаја Ма колико да је мален број оних који се оваким назорима руководе, инак је потребно да их пријатељи престоничног напретка сузбијају, и то не тога ради да би им се доказало како у разумној позајмици потребних сума нема пикакве оиасно-