Beogradske opštinske novine

390

пх је побројила: т. ј. водоводп, кана.ш, калдрма, зндање школе суда п т. д а одборско је да метне иеку потребу напред као пречу а другу назад. Но поред овде побројаних потреба има п другпх и кад бп ј бпло овде нитања о томе колпко општпнп Ј треба за подмпрење свију ових потреба ја би бпо први који бн казао да зајам од 12 милнјона нпје ншнта Но компсија нрема садањим околностима предлаже да се учинп један зајам од 12 милиона те да се подмпре иајпрече нотребе. Те иотребе које би се подмприле дале би нове изворе прихода пз еојих бп се подмиривалп опе заостале потребе. II према томе пе може се тражити од ове комисије да поднесе и предрачуне шта ће које нампрење општинских потреба да кошта. Ако је овде изнесено пптање : да ли ће се са ових 12 милиона моћи да подмире све потребе, ја кажем да не може. Но комисија се па,;а да ће намирење ових потреба, за које треба 12 мплиона динара, донети и нове изворе нрпхода којп ће после да подмирију н друге потребе, које се од овог зајма не подми^е. Марко Велизариб. Нећу да говојшм о томе, д 1.1 је зајап што нам предлаж^ фипанспска комисија потреб.ш пли не, јер је то носледица захтева нашпх, да запста н што пре о ■тварнмо жеље свпју нашпх грађана, т. ј- да зидамо школе, канале, кланпцу н антрпоте, да калдрмпшемо и освеглнмо Београд н даутврдимо београдску обалу — већ ћу да говорпм о оном делу предлога компснје којп говорп о ануитбту, а нарочито о оном извору од 4% паре на локал. Да би моглп 'закључнти зајам треба да иокажемо зајмодавцу да имамо и од куда зајам да испдатимо А то ћемо показатн оном таксом од локала и од ђе.)ма што нам компснја нредлаже. Разуме се да су те таксе прнвремене; јер кад будемо сазндали рецимо кеј, који ће да кошта од пролике два мнлиона, одмах ћемо имачп право да наплаћујемо обаларину, п мислпм да ће приход бити то.гнкп, да ће он сам покрити интерес п отплату онога капптала, што се на утврђење обале буде потрошио. Тада ће сеона такса од локала смањпти може бити до 3'/ 2 наре. Тако исто К8Д буду готови аитрпоти, онда ће се наплаћпватн лежарнна, и тнм приходом створпће се ануптет за амортизадпју опога капитала, што се на ангрноте утрошио н мо^Јпћемо још више смањити таксу на локале може 611111 до 2 1 / г То ће псто Оптп и. кад будемо сазндалп шкоде и друга чдања, јер кад оне буду готове, онда оиштина неће пдакати више ону кирију, коју сад плаћа и та ће кирнја сдужнтп на амортизацију онога новца, којн се на то буде утрошио и т. д. Дакле смањнваће се све впше и впше она такса на локале п на ђерам што буд -мо више корисних установа

110 онштину II ТМГОШШу ПОДПГЛИ. Ти .М 110сгуппим смањнвањем те ирпвремене таксе на локале, која нас толпко плашп, иостаће толпко незнатна, да ће врдо мало теретптп наше грађење. Према томе, ако се такса на докаде п ђерам, што нам предлаже фпн . компсија пма разумети као привремена и да ће се она постуино смањиватп, као што сам разложио, онда усвајам преддог комиспје. Живојин Бугар^и^. Ја сам господо пстнна прост човек п непознајем те ствари нити сам за. то добро спреман. Али ја мпслпм да је то страшно задужптп се са 12 ми шјона н верујте господо да је 12 милиона мадо него ће бити н до 20 милиона. А ево зашто. Овде комлсија није предвпдела да је нужно п да је ирека потреба регулација. Регулчцију Београда нрво извршитп па онда капализацију. Друго ја знам да општнна наидаћује на ђубре но 20 пара дпнарских. али има спротиње која не може ни то да нлаћа, данас кад то не може како ће оно, а оиштнна мора одпдаћмватп. Да се н ми господо не уплаткамо кто пгго су наиредњацп уилаткалп ко.ји су држади да су мбраш градити ж.ељезницу п којн су рачуеади да ће жељезницу нанравитн са 100 милиона, али идп ми дођп мп однесе Бонту 140 мидиоиа п тамо овамо клнп на кдин оде на 300 мплпона. Ја се бојпм да п мн не наседиемо као што су напредњаци пасели, на носде да се бацају на нас камењем. Ја мислпм да је то страшно јер мп не можомо и не смемо да се задужимо са 12 мнлиона. Но ја сам мншљења господо да мп овако радимо: да потражимо од владе н скуиштпне да можемо црво наградптп ђерам п ако то буде мало онда да тражимо да можемо метути да се нлаћа на киду брашна по две до три паре и да уведемо пггедњу у општини тако да се може сваке годпне уштедити 5—6 стотина хиљнда динара. И у место што ћемо раднти 5 годпна нека радимо 20 година. Л верујте господо да ово не може да буде јер можемо да наседнемо страшно. Ми немамо више од 3 хпљаде норескнх глава које могу да сносе терете ошштшске. И сад пма сиротпње која не може да нлаћа кирије а иосле кад се то уведе онда ће се она дићп и отићи у друге вароши п онда шта ћемо радити. Дакде ја сам мпшљења госнодо да се мп чувамо да се не задужимо н 1како него да гледамо да побољшамо наше приходе иа ма и 20 година уређнвалн варош. Сад ако је могуће да се поради код владе плп скунштине да побољшамо приходе па онај новац који ушиарамо да га деионујемо код државе и на то да нздамо папире а то би бнло некодико хиљада, онда бп ја био да се и 20 мндпона задужимо јер би после откупљивади те папнре и тиме би се одуживали. Ја сам

одсудно нротнван оваквом задужењу. Бп ме сад можете назватп и назадњаком алп ја тако мнслпм. Коса Главини^. Господо, ово гледпште г. Бугарчнћево мож.е да буде у неколико п оправдано, алије за овај сдучај неосновано. Има господо потреба које не трне впше нпкаквог одлагања; има нотребе које морамо подмпритп и за које морамо наћи новац па макар из земље. Те су потребе: на ирвом месту, вода- Без воде не можемо живети. На другом месту долазе школе. Сви ми кукамо како деца пропадају по школама, а школске су нам зграде такве, да се има бдагодарптп само трпеллшости господе минпстара п1>освете, што ни су до сад нозатваране. Дакде шкоде морамо градити што нре. Мп госнодо илаћаио и сад - кирнје за шкоде, за суд варогаи п т. д. а која износи најмање 8—9 на сто на одговарајући капитал, а иДаћатн оводико, само пнтересе, илп плаћатн на новац који ће се на то утрошити 6 од ето на име ннтереса. и отплате, мпслпм да није свеједно. Даље,. госнодо, ми морамо да потиомогнемо трговину, а да бп то учпппли, морамо да радимо на утврђењу обала, и за то морамо опет ма где би.го наћп новац; тако псто, морамо трошпти на антрпоте ако. мчслпмо за трговпну. То су иотребе које не трпе оддагања, п које морамо подмирпти, акоии смо радп да упроиастимо Београд. II кад то здамо, онда т еба тражити иачин како ћемо све то нодмнрити. Јединн начин је овај што је изнет а то је задужење. Мн смо дуасни и даиаи господо само у другом обдику, ми и данас илаћамо скор > исту суму новаца, а ево како: ми данас плаћамо стрводеру знатие суме за изношење нечистоће из нужника и помпјара, идаћамо за воду близу 200 хпљада дииара, илаћамо учптељима накнаду за станове, најмање 44.400 дпн., кирије за основне школе 28.000, за суд варошки 4.500 днн. дакле идаћамо 76.900 за суд, школе и учи1 тељске станове већ сад. Сад осгаје још н за каддрму и за друге потребе за које ако кажемо 180 хнљада ннје много. И ја налазим да 10 до 12 миДиона јесу довољни да се подмире иаше лрве потребе, и пошто њпх подмирпмо ми ћемо дббпти известан приход; истина да ће 3 паре од докада теретити доста грађане ади се то може свести на што мање. Тако исто кад се заведе осветдење плаћаће за то сваки и опо ће такође известан приход доноснтн, тако на неке од ових потреба не ћемо само ми плаћати, јер, кад буде готова обала ту ће /1 олазити лађе пз целога света и сви ће да плаћају извесну таксу. Исто тако н за слагалиште идц антрпоте. когод остави тамо своју робу мораће да пдатн. Дакле то све долази у одидату. Ади што је казао г. Марко Бедизарпћ, ми морамо