Beogradske opštinske novine

415

ском Фигурира извесна сума новаца, која се троши на локале општинске где су смештене шкоде и т. д. и израчунао је колико то нзноси. Кад то стоји онда тај дуг на локале не бп требало ни уноспти овде пошто пма у буџету суме, којом би се плаћао ннтерес и анунтет те зграде. Исто тако г. Глапииип ппм је казао што се добија давас за воду од — сакаџија. Па лепо кад сакаџије дају 14.000 динара за саму таксу, онда нмаћемо и од тога прпхода што да у]>ачунамо у отплату дуга који се учини За осгатак треба да се тражи начпна за подмирење ануитета. Преддаже се овде за то нотрошња. Ја ћу да унмем да је она већ узакоњена, али ипак мислпм да опа пе сме да остане. Господо цео свет се курталисава тога начпна порезе, јер она онога који је сиромах највише гњавп. Ми који једело за време наших ручкова меса п зелеип н т. д. мп мање једемо леба иего други сиромах који мора да живи о сухом хлебу п води! Зато ће он више осетити овај терет од потрошње но ми. Еад би хтелп да оитеретите само луксузпе артикле, као што су шунке, саламе, сардиие, каФа, шећер н т д. онда бп то могао да разумем, али од тога не бп дошло толико прпхода кодико треба, и пошто Финаиспјска комисија нпје то пи нредложила,. пего се поменуо лебац, брашно, дакле оно што је за живот најпужније и што се највише мора да трсшн, то смемо лп такве артикле порезатп ? Ја држпм да то нећемо. дозволит .1. Белгија је имала такву потрошарнну, па је упнштла. Имада је Немачка на је уппштила. Сво напредпе државе теже дапас да ту порезу замене непосредном порезом која се плаКа према етању како н колнпо који има. Кад би ова Фннансијска комнспја изнела Други нредлог пошто бп се постарала да сазна на кОјн пачин друге велпке оиштпне долазе до оваквпх нрнхода, онда бн виделп да је у це^ом свету заведенаједпа друга система норезнвања, атоје нореза на обнталншта. Затпм долазе за веће вароши норезе на дуксузне артпкле, п ту пма снјасет такђпх иредмета којн се норезују. У целом свету иећете видетп да ко има два коња и фијакер а да< не плаћа на то порезу, плн да пма слугу више но једнога па да не плаћа п т. д. п т. д. Ја бн може битп развпо чпгаву штуднју Финап; пјску кад би све те порезе паводпо, алп томе пнје место ппти сам то хтео, само сам хтео да иомеием да има ц таквих начнпа норезе. Оеим тога, овде доЛазп сама комиспја у нротивречност кад каже да треба тражнтн један прнход п једну врсту порезе која ће бптп што јача н обилнпја за општину, и ко.ја ће бнти најправедннја ! Науком је доказано да октро-а — или нотрошарпна нпје ннкако праведна. Адп компспја хоће још и порезу која би се најјеФтпннје нри-

бирала. Октро-а, или потрошфина ни то ; ппје Ни једна нореза не кошта више него што кошта потрошарина. Грдно велика сума на 30 и 40°/ о трошиће се на оне органе који ће прнкупљатн те порезе. Дакле то не бп ппкако била пореза што обнл1 нпја, што простпја и у исто време што ! јевтипо.ја и у томе је противуречност. Госнодо, ја ћу се на сад зауставити на овоме: да не би бидо рђаво кад бн се овако велпка ствар вратпда поново компспјп — било овој истој, илп да се она прошири — па да се овако важна ствчр најпре нустп на претрес у штамнц п чује мпшљење са више страна ц тек онда приђе решењу ; јер господо вшне очију више впди; више људп внше знају. А овај овакав иројект какав је сад иред одбор пзнешен, по моме мишљењу ннје довољио обрађеп, ппј • потнуп и оиакав као што треба да је, ннје поткренљен нпкаквпм јаким разлозпма н не би требадо да такав буде од одбора прнмљен. Председник. Предлог свај бно јејош 19 септембра ове год. пред одбором п дат је јавностн али осим једпог лпста, којп је казао неколико речи о томе другн нико ннје проговорпо ип речн. После тога господо одбор ФИланспјски не сматра да је све ово што је оп изиео неко свето пигмо па да сс тако к примпти мора. Дајте шта боље — сви ћемо нрпмнти. Затб смо се ц пскупидн овако да се [»азговорпмо и добро обанестпмо. — Изпо.пе г. Пелагићу ви сте се јавили за реч. Ваоа Пелагић. Господо ја ћу да кажем ' само неколпко речп да одбијем мали атентат, који је г. Шокорац нанео на школе београдске ; на школе, које не само да су нужче за образовање него г .за здравље српске д;>це ; од којих зависи ие само здравље иаше ђачади, наше ђеце, пего од којих завпси част Србије н уједињење целога српства. Он је казао мн ћемо да градпмо школе како моагемО п кад можемо, а, сад да на| мирнмо друге нотребе. Имамо лн ми господо пгго прече од школа? Београд треба да пма основне школе као иалате. Ево I зашто ? То је потребио за здравље наше ' деце п нас самих, јер кад су нам деца ! здрава н пама је угодно, а са њима н ми 1 болујемо. 'Го једно, а друго : Београд је престоница го иодо, не саме Србије него свеколпког срнства Опје стожер око кога | се сво српство нрнбира. Па како је нашем брату Србину кад нам дође у ту престош/цу и узданицу пашу па види школе какве су пам — впдн кошаре у виду школа београдскпх ! ? . . . Опростите за такав израз, али сам морао сам тако да кажем. Зиате какве су нам школе ; јадне и чемерне зграде ; мрачнн п тескобви кућерцн. Дакле: свакп с.р-

бин, који хоће да види част н достојанство Србнје н српства тај мора, иа бидо зајмом нлн ирпватним, друггш приходима, пли ма каквим приносцпма да нодигне школе као што додикује Србпјн п српству н то да их подпгне што пре, да их нодигне у Веограду, тако, како ће сваки странац европејац, и свакп брат наш Србин кад дође у Београд нпдети шкоду школом а не кошаром, па да каже браво Србијо, браво престонпце С; пска, засдужујеш да се поносно назпваш тпм именом. — У то име држим, да свакн ноле патрнотични грађанин Београда хоће одобрити овај иред10г и одобрити оној господи која траже овај зајам, да њиме пре свега — нонгго се подмиримо водом — градимо школе. Грешно би било кад ми не бп одобрнли да се нотрошп 12. милпјуна за нашу славу п потребу жнвотну ; то бн бнло недостојно и грађана и цивплизације п нрестоннце Србпје. Одкуда тај страх да се пе може нсплатнти тај дуг ? Људи, којп су позвани као стручњацп да о томе размнсле ево нам изнеше предлог и кажу да може. Каже нам се колико и сада плаћамо — а шта пмамо? Нипгга немамо ; а треба иам све ово што се помиње у овом предлогу. Узмите баш п аитрпоте. Зиате шта бива кад нам трговац оде у Нешту; зчате како га тамо муче, како му убијају његово свпњче, како мора да се бачп неколикО дана док му се свнње ирегледе п иусте па ннјацу, како тамо мора да троиш туђ кукуруз, како га па сваком кораку малтретирају туђини доктори и њпхови грђн грађанп. Па што то да трппмо? Што да нестворимо ннјацу такву у рођенбј земљИ ? То сам имао да кажем — а поглавнто: ја браннм школе н држао сам да мн је бнла дужпост да кажем да се не обазнрете на оио пгго је казао г. Шокорац. Школе нам требају што пре ако смо Србн и људи! (Одобравање.) Мих. Јовановиг. Молим вас господо, ја нпсам какав ученп Фпнансиста ни економ да вам могу говорити о овнм иитањима опширно као што су нредговорници говорнлп ; но оно што зна.м пз сопственог пскуства то ћу да кажем. Овде је питање сво у томе : да ли општина може да нодмири ове потребе, које сви признајемо да су нужне и хитне, да ли дакле може да нх иодмирп својим прпходом постепено или ће моратн /т,а их нодмири задужењем ? М ; немамо довољно ирихода зато нодмирење, а. што се тнче задужења хоћу да кажем ово: задужење које се учннн паметио и мудро под новољннм условима, В1)ло је ко рисно кад се само наметно п цоиггено употреби иозајмљепи новац. Ево ја ћу да наведем нрпмер пз нскуства. Онда кад је унрава Фондова давала новац, и ја сам, као што је и ноловнна Београђана, узео