Beogradske opštinske novine

4 ?3

разлоге и не треба олако предазитп преко тврђења оннх који се пдаше е ћемо се брзнм радом на ведикпм посд.овима заплестн п себи натоварптп веће бреме но што смо га у стању од једпом иомети. Нретпостављајућн случај да се 'као базис будућим иословнма општипскпм пост.вн илан најсноријега поретка: другп иосао тек по свршетку првог, бнће још од веће користп после само неколико годнна ако дотле сгатистнчко одељење посвршава прве главне, своје основне задатке. на којима се после диже зграда свеукупнога и непрекидног иапретха. Оводпко смо сматрали за нужно проговорнти пред годншњпм пзвештајем статичког одељења, остављајућн да се доцније вратпмо на општипску статистику потиунијом речи.

ИЗБЕШТАЈ СТАТИСТИЧКОГ ОДЕЉЕВА Госнодине председннче, Пошто ће у скоро бити прикунљен и уређен сав матерпјад за оиштинску статистпку — у колико су то до сада ирил.ике и средства до шољавала - и то тако, да би се исти матерпјал могао нутом штампе иубдиковатн, то имам част поднети вам извештај о раду општинског статистичког оделења за ову годину а у једно слобода.н сам да вам обратим нажњу на неке недост -тке од којих наша општинска статистика моментано пати; те да би сте могли иорадити да се за, времена одклоне сметње, које би нначе онемогућиле да општпнска статистнка буде састављена, да иотпуно посдужи потреби општине и науци. Као што је позиато, статистичко одељење београдске онштине установљено је у месецу Фебруару 1888 год. Њему је стављено V задатак: да редовно прикупља, сређује и јавности предаје сав статпстички материјад на свима пољима друштвеног живота. Поред научне и практичке цељи којој статисгика у опште служи, ово одељење основано је још и у нарочнтој цељп, да буде општини номагач и моћан ослонац при велнким радовима, који општини у скоро предсгоје. Да би се што лакше могла посгићи истакнута цељ, одељење је се пре свега морало старати да организује свој рад по извесном плану. Тај план служио је одељењу као путовођа, у колико је њиме бнло обележено поље рада и означен иравац и мета општинске статистике. Према томе пдану нодељеиа је израда и ирикупљање материјала у категорије, и то тако, да су у једну групу нрипали сви текући радови, у другу периодички а у

трећу онн, који се само од времена на време прикупљају и срађу.ју. V ирву групу дошли су радови што се односе на прјаве које стоје у тесној вези са животом (лмновништва и његове радње. Њоме је обухваћена општинска територија, климатско -Финичкн одиоги, геограФска и административна подела вароши, стање и кретање становништва, домова и обиталишта. 'За тим : магеријално и културно ста, ње, као: занатн, трговннк, саобраћај, нов' чано -коеднтии односи, јавни грађевински радови. пијачне цене намирннца и надннца. Даље, морадно, интелектуално и нодаткчко стање : приватна удружења за узајамно помагање, добротворне установе и старање о сиротпњн, санитетске мере и заводи, црква, настава, наука и вештина, журналистика и дптература, полиција и казнени заводн, правосуђе, војска државне и општинске дацнје, општинска Фниансија, онштинска управа и политичка ирава грађана. у другу групу увршћени су они радови. које но њиховој природи нпје могуће водити као текуће, и чнје би операције, кад би се редовно понављале, стале много труда и поваца. У трећу груиу припали су радови који се само једанпут од времена на време појављују н то у нарочитој каквој цељи да послуже општини као основица при увођењу нових установа. Први радови са којима је одељење отпочело свој рад били су они, који се односе на општинску терпторију и становништво, јер прво што жедимо да дознамо о једном друштву, то је да знамо његову ведичину, под којом се разуме величина терпторије п становништва које на томе нростору жнви. Ово позивање величине једног друштва не само што Је основица статистици, иего је и базис сваке добро уређене управе., У њему лежи тежиште и центар свију радова статистичког одељења, за то се на њега и мора обратити највећа паЖња. Зато сам у самом почетку (Фебр. 1888. г.) када је прп о ппт тини осиовано статистичко одељење, предузео да статистички разрадим поппс људства од 1884. године, од кога су до сада били познати једино апсолутни бројеви. Овај разрађени попнс, кога под Ш прилажем обухваћа не само бројно стање становнииггва, него онисује и све друго важније односе његове, у коднко су се исти могдн дознати из нагомиданог материјада у поиисним књигама. — Табедарни преглед садржи покрај бројног сгања још и поделу становништва па квартове но годинама старости, брачном стању, месту рођења, поданству, матерњем језику. вероисповестп, иисмености и телеснпм недостатцима. Но опет за то поиис овај непотпун је и ие може послужити као мерило онога стања, у коме се налазило београдско становииштво у години 1884 и то пз два узрока: 1.) што ,]е иопис трајао равно сто тридесет и један дан, за које се време услед непрекидног кретања, дешавале битне промене код становништва, а 2.) с тога, што подпсивачи нпсу имали ни појма о томе, како се оваки пописи врше Час је пописивано но једном иринцнпу само стално у Београду жпвеће становништво а час опет ио другом Фактичко становништво, т. ј. оно које се у време нописа затекло у варошн. Час су дељени Флотанти од сталнпх, час нису. Ово неразумевање посла имало је за последицу то, да је велпки број становништва остао пеуписан, тако напр. нописан је само незнатан део војске, осуђеннка, н т. п. а други великп део изостао је са свим. Исто тако многп су остали неуписанп стога, што је поппсна комисија заселавајући на извесном месту, призивала људе да ,јоЈ на поге дођу, па то многп нису учиниди а комиспја опет није имала начина да их контролнше. Ово се нарочито опажа код еврејског становнпштва мушког пола, п то највише код обвезника за војепу службу. Друге капнтадне погрешке на које сам У Т0К У рада наишао, и којих је било у изобиљу, исправљене су по могућству, ади их је опет за -то остало много ненонрављених. Тако на цр. подела становништва на квартове са свим је у понисиој књизи произвољна. Савски кварт изашао је миого насељенији од други с тога, што су у његово становништво убројани осуђеници и чувари градски и топчидерски, сва жандамерија, болесннци из болнице за душевне бодестн и једва част становништва врачарског кварта. Не узимајући у обзир и друге мање погрешке, држим да су п ове наведене довољан доказ да се 1кпис од 1884. год. не може употребити као основица за садашњу општинску статистику јер не преставља праву слику оиога стања и времена у коме је пзвршен. (СВГШИКЕ СЕ)

ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ — Поновна студија. Шира комнсија која има да ио ново узме у студмју питање о изворима за извршење велпкнх послова, приступиће одмах своме задатку како би га изведа у што краћем времену. Она ће узети у оцену сва мишљења коћа су исказана на састанцима одбора, конФеренцијама