Beogradske opštinske novine

да омда ирво предуамело канплпннц >ју на по:'./Н' водоиод. Мн кад омрмннмо даиашњи водовод пмаћсмо воде доста, н шта ће нам т ) да доводнмо воду са белих вода. Ма сммо треба да паправпмо резервоаре, а ако буду надзорнидн п уирапнпцп старалп се као до сада, онДа можемо довгстп 60 б-лих вода п опет неЈ.смо им пн ништа. Ја ми лпм да се затуж иио 1 мплион или 2 мн.шона динара да снршпмо ово што је ирско нугкно па после ћемо видити како ћемо. Брз планова не мозкемо радити ништа, иити можемо знатн шта ће да нас кошта. Ја сам уо од јсднога мога пријател>п, којн је бно у Пештп, иа каже, само њихови обори, у којнма се свиае чувају, коштају 1,000.000 Франака. Дакле прво да извршпмо једно, па онда друш ; а јадржим да тр 'ба иајпре да игвршимо канализацију, и кад грађанство видн да смо добро учиннли онда ће п све друго одобритп. Миливоје Јосимовић. Ми смо тако п ночелн да раднмо. те један носао за другнм да свршавамо. Међутим немојте се варати, да за 1 мнлпон можемо извршнти канализацију. Милован Р. МаринковиЂ. Господ. ХаџнПоповић казао је, да но оном члану иакона, који је он пзнео, мп не би пмали шта да нредузимамо, да се саветујемо н да допосимо одлуке, јер велп, то ј ' посао владе- Он је тако разумео овај члан и опда нзашло бн да ово што смо радплп. само је једнл дапгуба Ово што је законом овлашћена владато не зиачи нншта друго, но да мн нредлажемо вгади, на да нам она то сапкционнше. Мн самн ма шга да урадпмо, без државчога јемства не мол;емо нншта свршнтп. То је звачај тог члана, како ј I разумем. То сам пмао да кажем односио говора г. Хаџп-Поповића, којп нам је нрочнтао он'ј члан. Што с.е тпче мисли г. Мплор1да Ја ковића, ја држпм да је ои ногрепшо неке нотребе номешао. Оп тврдн, Гда мп нмамо воде 1 .0В0Л.Н0 п нзлишио је, дл радпмо даље па водоводу. Ја мпслим да је он те иослове помешао. јер ми треба да се сетпмо да је одбор дочео одлуку, да се водовод гради. Ми пмамо и данас воду, н каква је таква је, и колико толпко је нма, мн се њоме служпмо, н доист.1 је нотреба, да мп ту воду чувамо, јер нам треба прпличпо времеиа док не свршимо водовод. Ја пристајем па ту мпсао да се садашњи водоводп поправе н да се вода пе растура. То ми морамо и без рада на водоводу пматп у виду. Алп водовод је особела радња којој морамо ноклопити не само времена, труда, пего и трошка. Оно што смо иотрошнлп 15000 дип., то је било па ту цељ, да се пзраде плановн за водовод а разуме се, над буду готовп, мн морамо да нриступимо

послу п да извршујемо. То је решено н тако мн морамо радптп. Друго г. Милорад је доводно у свезу каиплазацпју са водоводем, говорио је о нечистоћн.' напослетку закључпо је с тпме, да каналпзацпју пзвршпмо пре него водовод, јер вели, о 1а пам је потребитнја, него сами водоводп. Ја доиста налазнм да је каиалпзацнја врло важна радња п која може битп у свези са самим водоводом по снстему, ако се такав усвоји, н може нстовремено са водоводом да се изврши. То 3 1ВИСП од тога, какви се плановп створс. Ја налазнм да пам треба канализацпј 1. н идем чак тако далеко, да иам у исто в|>еме треба п да би требали у исто време да извршлмо кад п водовод, да не би раднлп два носла. Само долазе технпчари па кажу канализација то је особена студпја, која тражп исто тако студију као што пстражујо н сам водовод, п на крају студије веле: долазе велнки трошкови. П сада ми стоЈимо нред тим нитањем, како А а нађемо нрпходе да све то свршимо и да све то нодмнрпмо. Ово, што је он навео, да ми треба да чувамо ову воду што је нмамо, то је неминовно, нема разговора о томе, алн главпо је да мн стојимо пред тим питањем, чнме да покријемо издатке, које пзпскују ове велике нотребе. Милорад Д. ЈанковиБ. Мени се чинц да ме г Маринковић није разумео.. Ја иисам био противан водоводу, него сам казао да се ностенено радн. Ја сам казао да прво треба да се шраде сиецпјални планови за каиал зацију и водовод, па ћемо опда ви. дети колико ће нас једно н друго коштати. Ја сам казао, да су пам каналп нужнп у сваком ногледу, алп и за водовод инсам иротпван, него само држим ,да треба да свшимо један носао па онда другн. Др. М, Т. Леко. Да нас не би бунило оно што је пзнео г. Хаџп-Поповић, да кажем двз три речн. Пстнна, стоји у закопу да се влада овлашћује н т. д алп то је потекло услед иознатога, одвећ лабавога рлда у нашој општини, п за то се унела таква одредба да се влада овлашћује да може извесне општпнске послове посвршавати ако општипа сама не би то учинила То не би требало дакле да нас буни, ми смо потпуно овлашћенп, шта впше тим законом и нагнапи да што пре иристуиимо пзвршењу познатпх нослова. На говор г. Мплорада Јанковића односно канализације пмам ово да кажем. Заиста је каналнзацпја нот]>ебна но без водовода не може нп она да буде, јер камо нам онолико воде, колико је нотребноза одпошење нечистоће из капада ? Председник. Г. Марко Леко врло је лепо објаспио да је овај закон но нужди нзашао,

јер се видело, да опгатина неће нчкад ту ствар дг решп. и казало се: ако случајно одбор решп, пеће збор, а мн желимо да престоница буде као што ваља, Дакле ако псби одбор а ни општпнски збор извришо шго треба. онда је овлашћена клада да то пзврши То би бпла несрећа за нас, јер оида бн само казали оволико и оволи:;о кошта, а ви нзволте па платпте. Има више од две годние, како сам ја дошао овде, а пма више од године дана, како су ова господа дошла у одбор, п нико пам ни.је казао, да мп иемамо ирава што смо иочели да радимо. Ова је влада вољнч, да нас потпомогне, ми само треба да раднмо па ће вам свп казати хвала Овај је заион нретња, ако нећемо да радпмо у нашем интеросу, а ми смо хвала богу овде и лакше нам је да мп радимо сами и да илатимо, него да дође влада да она место нас тај носао предузме. То је што сам имао да кажем да се пе плашнмо од овога закома. Н. Хаџи-Поповив. Нека је и тако. Међу т.јм мнни тар уаутрашњих делл 11. окт; 1884. годнне ставпо је општини у дужмост да се самд стара о целоме раду односно начина извршења закона о трошарипп, а мнписгар Финапсије 26! мерта 1884! год. ставао је у дужлост општинн, да се општпиа стара, да иретходпе ове радове што пре извршп! Дакле, молим вас, јесу ли тн радови ишршепи? и нрема томе о зајму не може овде бпти говора, него о нретходним радовима. Дим. Ииркозил. Хоћемо ли да изберемо другу комнспју илн да нриступпмо тражељу пачина како да сс приходи нађу. Председник. То је ваша сгвар. Мн смо један пут једно решплн н треба да ноштујемо нашу реч. Сад смо створпли један костур, па зар сада то да бацнмо. Један одборник а то је г. Милутпн Марковпћ казао је, да смо нотрошили 250—300.000 динара, на смо иј ново 80.000 динаранздали, па зар сада то да бацимо Ми морамо наћн извора одакле ћемо платпти п те штудије. Иошто ће скоро битп готови иланови за водовод, како би сад могли да почпемо да решавомо нсшто друго, а н ,ја се слажем да урадимо оно што каже г. Мнлорад да се носгарамо да сачувамо ову воду, што је пмамо. Никола Хаџи-Поповић. Је лп готов закон о трошарпнп. Ја знам да ,је закон о устројству трошарпне био поднесен влади на одобрење, и сада нема ништа од тога_ Председник То је ствар разб|:јена, алн ја вам гарантујем, да ће ова влада да о добрп, ако мп израднмо како ваља. Мп само треба да радпмо; а ако нећемо, онда влада има нрава да употрсбн тај закопА имајте на уму да ова влада ннје та, да