Beogradske opštinske novine

ВРОЈ 51.

НЕДЕЉА 24. ДЕЦ1МБРА 1884. ГОД,

ГОДИНА VII.

ОПШТИНСКЕ

УРЕДНИШТ ј ЗО и администрација је у здлњу ОПШТИпСКоГ СУДА

Цена јз огласима (> дин. пара од врсте ГГретплату ваљ.а слати упутницои на ошнтин ски еуд а све кореспондендије на уредника РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ Н ("Л.1аЈ.( Н!1 Н11СЈ1:1 II 11; ИМЦЈ)' «•.!'.

ИЗЛ133 НЕДЗЉНО Ј2ДЛНП7Т НЛ ТДБАКУ ЦЕНА ЗА СРБИ.ТУ: иа годину 5 дин. ва иола године . . 3 дин. аа страие земље на годину 9 дин.

НОВО КАЛДРМИСАЉЕ СТУДИЈА ТЕХНИЧКЕ КОМИСИЈЕ г. Калдгма од дгобљеног камзна. За утврђење друмова одаина је у уиотреби поред домљеног и дробљен (уситњен, тучен) камен, којц у разн;>м сдојевима, оздо иа внше пма раздичиту ведичпну и обнчио доле додази крупнијп а горе сптнпјн. Нарочити начпи ичтосања друмова дробљеним каменом је.лаке »едпчиие зове се макадамисање, према нмену амерцчког пнжињера Мак Адама, коме се нроиадазак пстога нрннисује. Међу тим у широј нубдпци. иа и у неким техпичким круговима нод макадамисањем разуме се грађење друмова дробљепим камеиом у онште. Овг.ј начин иатосањ I иренешен је са друмова и на варошке удид ', тако да даиас готово н ма веће варошп у Европа, где п најгдавније улице нпсу биде ила се н данас јогате не иокривају макадамом. Лака и јевтина цзрада оие калдрме, као и мприа, без потреса ц прнјатиа вожња ио њој, учиниди су, те је натосање варошких улпца таквом калдрмом веома брзо стекло миого и јаких поборника, ц у публици и међу техничарима. Но како се ноказадо, да је ова калдрма веома краткога века, да нотребује много оправке,' те да усдед тога скуио стаје; као ц са обзпром на то. што таква каддрма даје много прашипе и блата, усдед чега је она са свим несиосна п шкодљива по здравље : Данас се већ свуда одбацује макадам као каддрма и замењује ( ; е другом. У Бердпну копцем 1886. год. било је 69.684 ш 2 такве калдрме за варошке удице. В. Патосање улида асфалтом. Еалдрма од асФалта тради се на та ?ј начнн, што се на солидној подлозп а па сдоју бетона у дебљинн од 18—15 см. образује 5—6 см. дебеда кора од асФалта. Ова се кора тако гради: да се асФалт пстопи, па се сипа па иоддогу и ио истој уравњава; или се загрејана прашина од асФадта поспе по бетону, па се загрејаним ваљцима меси и сабија (гњечп); плп иајзад полажу се па поддогу готове плоче од асФалта, које се после само спајају. Ношто је ова калдрма веома равна, лако се одржава у чистоти п пријатла је за вожњу ; то се она, по великнм варопиша нагло усваја. Тако на крају 1886. год. пмао је Париз већ 302.000 а Берлин 412 000 т 8 овакве калдрме. Маиа је међу тпм, код те каддрме та, што је веома г.татка, те се стока по њој много клиза и пада. Покушавано је, да се бва мапа отклони, урезивањем малих бразда или поспнањем песка. Но нн једио нл друго нпје се показадо као корисио. Такве се бразде веома брзо искваре или

пзгубе, услед растегљпвостп масе на мадо већој темнератури, а несак опет квари асФалт, проузрокујућц брзо д.ускање нстога. В. Калдрма од дрвених коцака Уиоредо са асФалтом за патосање удица п дрво улазн све више у унотребу, а нарочито у вели:;им светским варошпма. ; Тако крајем 1886. год нмао је Париз 855.000 а Берлин 58.000 ј квадратних метара оваке калдрме. Калдрма се та састоји из коцака од растовог, буковог : чамсвог идц кденовог дрвета, које се нолажу на патос од даЈ сака, илп иа подлогу од бетона са слојем песка. I * * I •* Вредност свију овнх оипсаиих врстл каддрме, м^ћн ћемо оценнти, тек пошто свакој од њнх исптамо хрђаве п добре страие, те их и међусобно сравнимо, узев цри томе у обзир и њнхову цеиу. У томе ногдеду искуство, добпвеио по разннм варошпма европски.м, казује нам следеие: I. Камена калдрма. Материјад нотребаи за ову калдрму, тде има камена, дако се добија и јеФтииији је од сваког другог материјада, којиможе, ирема ведичиип саобраћаја и према могућим издатцима, да се удешава. Еамена каддрма може дакле и лакше и брже да се сагради, но свака Друга. Међу тпм, иије ии свакп камен за упогребу, а при томе^ сем чврстоће, кртостп и постојаиостп камеиа, долази у обзпр и нрашпна коју даје, а ова је и иепријатна и за здравље штетна. Исто тако од свега материјала, који се за калдрмисање уиотреољује, камен је сразмерпо најмање едастичан; те је вожња но њему тврдаОсобине и с-ме камене калдрме раздичите су, ирема начииу калдрмисања. а. Калдрма од хесаног камена. Усљед правиднога облика камења површина је калдрме равна п нријатна за вожњу. Стока се но такој калдрми лако п сигурпо креће, те може и велцкп терет да вуче. Оваква је калдрма у оиште најтрајашнцја а трајашност јој се увећава п тиме, што се нревртањем ноједнног камења, сваки камен може бар дванут да уиотребн, чиме се ујеДио и трошкови за нреправку и обдржавање знатно смањују. Нрашпна обпчпо није велика а на таквој се каддрмп лако чисти. како нрашпна тако и бдато. Хрђаве су стране те калдрме: што је грађење сразмерно веома скуио; што сваки камеи не може да се обрадп и у оиште тесање је камена и тешко и споро се врши: а при вожњи потрес н ларма већи су, но код калдрме од другога матерпјала. (НАСТАВПЋЕ СЕ)