Beogradske opštinske novine

Година VIII.

В —

\ Број 1

НАЦРТ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗАКОНА 1 ЗА ВАРОШ БЕОГРАД Јачина зидова. Чл. 31. 1., Главни зидови. Када зграда код којих пајвиши спрат не превазилази висину 3 2 м. апреградни су зидови тако распоређени, да главни зидови највише 5 м. у дужини и слободно стоје, главни зид у највишем спрату мора најмање 1 цигљу дебео« биги а исто тако и сви ггреградни зидови. Кад је грађевина са више спратова, дебљина у дољим спратовима појачава ће се са пола цигље редом одозго доле и то у случају у коме се употребљује балванске таванице (БиреЉоЛеп). При употреби гредичнога међутавана (Тгатћабеп код којих су греде у ростојању од 80—95 см. и.ш ако су међутавани засвођени на гвозденим носачима, главни зидови у по два спрата, који су један над другим, могу бити исте дебљине. Главни зидови у приземним зградама код којих дубљина соба не превазилази 5 м., висина 3*2 м. а ширина 7*5 м. морају бити од 1 цигље дебљине, иначе морају бити зидови дебели цигљу. 2., Средњи зидови, у приземним зградама морају бити најмање једну цигљу дебрли. Оџацп морају бити појачани још са по цигље, ^редњи зидови морају бити дебели : у приземним кућама од 1 г | 3 , у кућама на један спрат (и при земљи и на спрату) 1 г | 2 цигљу. Код зграда са више од 2 спрата средњи зид мора бити у два највиша спрата по ^ цигље више. Ово важи за собе од б 1 ^ метара дубоке, а где је распон већи, средњи зид мора свуда бити дебео од две цигље. 3. Степенични зидовИ. Код степеница са обадве стране ■ШуЕидани зидови морају бити уједноспратним кућама дебели најмање 1 цигљу. А у кућама од више спратова 1 Х | 2 цигљу; код висећих басамака мора свагда бити зид дебео Ј. 1 ^ цигљу. 4.Ј Преградни зидови, могу се од пола цигље правити; ако исти пак служе за подлогу тавањача или као преграда између појединих станова, онда морају бпти најмање од једне цигље дебели. 5., Темељи морају бити за по цигље дебљи но што су при земљи

зидовн и морају на здравој земљ!

оитн постављеии илп пначе сталној

НЕК СЕ СВАКИ Ч7ЈЕ ПРЕДхДОГ ФИНАНСИСКО-ТЕХНИЧКОЈ КОМИСИЈИ 20 Декембра 1889. год. Имам да учниим један предлог комисији која се бави студијом пз каквих средстава можемо извршитп велике реФорме и какве приходе мора општина завести ради амортизације зајма којп за те велике иослове буде учпнила. Био сам на обадвема конФеренцијама а пратио сам и из новнна радњу одбора по томе ннтању, па у колико ми изгледа да је правплно и целисходно иоступљено кад је по ново другој широј комиснји поверен исти задатак с тим да га изведе детаљ-

подлози, и то иајмање 1 м. дубоко од нипоа терена. Зграде од бондрука, 1ерпи1а, плетаре и набоји. Чл. 32. Зграде од бондрука илп ћерппча могу се са улице подизати само по претходном одобрењу грађевинског савета. Свака зграда од бондрука мора се каменом или добро неченом цигљом у малтеру подзидати на висину 0*30 над природним тереном. Зграде од набоја и плетаре на ллцу улице неће се моћи подизати III. ПРОПИСИ ЗА. БЕЗБЕДНОСТ ПРОТИВ ПОЖАРА. Подела грађевине. Чл. 33. Обзиром на већу или мању опасност од пожара деле се грађевине на: а., грађевине које по пословима, који се у њима раде, могу бити од велике опасности. Овамо спадају грађевине у којима се јаком ватром ради или у којима се еагревају просторије са јачом од обичне температуре, даље грађевнне у које се смештају или у ко^има се израђују у већој количини или тешко гасећи се или лако запаљиви или ексилозивни материјали, као и радионице, у којима се израђује сама дрвенарија, магазини за храну, сале за велике скупове, позоришта, локали за забаве, школе, болнице итд. б., грађевин е за обитаван.е и занатлијске радионице, јпарна купатила и т. д. в., грађевине од мале опасности. т. ј. оне у којима се обично ватра не ложи, као што су коњупшице^ шупе за кола итд. (наставиђе се)

ии)е и потиуннЈе, толико ми се нсто чини да н овај уад мсже остатн без уснеха, ако се изгуби пз впдч оно што нмам намеру да иаговестим, н што свакаио треба уради 1'н, ако се жели да х^збнје свако оружје нз руку оннх, којн безразложпо, пз канрица пли због необавештености, отежавају сноразуму иогледу извршења велнких иослова, водонода, калдрме п осталих. Доста нажљиио слушао сам говорнпке на државнм конФеренцијама 8. и 10 Октомба о. г. и упидео на крају да ннко од грађана начелно ннје протнван да се реФорме изврше Алн поједини говорпици у оцењивању начина и нута којим ба ваљало ноћи, прелазилн су круг конФеренциског задатка, улазилн много даље у појединости но што је то тре Јало да буде, уносили тиме забуну, те у крајњој лпнији мени се чини да је од конФерециског саветоиања било више штете но корнсти Дебату ,је требало водитп само о иачелнпм тачкама а свако улажење у нојединости ваљало је одмах спречапатн Али ношто тако није одмах иостунљено, нИјв ни чудо што је различиго тумпчен задатак конФереннпјског световања. Ја сам сматрао испрва да се од конФеренције хоће да нскаже: слажели се са комисијским гледиштем да је ради пзвршења раннје начелно решчних иа у неколи.о и започетих реФорама иотребно завести нове нрпходе; да је за то најзгоднпје нослужити се трошарином ; да .је неоиходпо задужење; да су ол, стране комисије предложеив услови за зајам иовољна основа на којој би се даље радило п у своје време нред збор на решење изнело питање о задужењу. Међу тим другн су схваталп да. је конФеренцији нодожено главно нитање о неодложном задужењу ошнтпне, докле су опет трећи гшорима својпм показали да су им и дапас још непозпатм досадањи радовп општннскога одбора од како је покренуто ннтање о реФормама ваошким. Од дана тих конФеренцпја ја сам опазио међу грађанима још већу иоделу мингљења и то ме наводи на мисао да ће бити мпого више тешкоће за усиех на збору ако се не прелузму могуће мере, да се у своје време јавноме мишл.сњу ствари представе у правој боји. Не треба пи мнслити на то, да ћ е се кад год моћи постићн једнодушни пристанак свцју грађана који пмају право гласа у општинскпм шггањима. То би било немогуће чак и у случају да нзвршење није скончано са повећавањем прихода, другим речима са новим порсзивањем, Данас се лако не могу сложчти ни сви чланови једне поридичне задруге да се неки посао сврши на начин којп ће свпма подједнако бити иовољан, а још се мање може очекивати II захтевати то у једној општини. Сви грађани не могу се никада подједнако обавесгнти, а увек ће се надазити и таквих лица којпма у општо] неће лежатп, или бар који ће превиђати оопствзну корпст, те из једног или другог обзира правнти сметње, на ма те и немале моћног утицаја. Решење зависи само од већнне, ади да би се сасма објективно поступило , да би се свачије мишљење чуло и међу свима најболзе изабрадо, мисдим да није с горег, и да је шта више потребно, да садања финансијско-техпичка комиснја пре но што