Beogradske opštinske novine

ГОДИНА VIII.

— 21 —

БРОЈ 4.

чима: г Док8зано је, да је нодземпа кода н на местима, где се она налази непосредно испод јако опогањеног и од дугог вре- • мена озидапог и насељеног земљншта, од „бактерија слободна." I дБеограђани дакле не треба да се боје бактерија пз ма- ј кишке подземие воде. „ Ис'10 (<• '1<жо не плашим, да ће барска вода, која ! лежи изнад 10 метара дебелог слоја уме, моћи да опогани подземну воду испод тога слоја. „Ирема томе, на оба питања, која су ми постављена, могу да дадем одречен одговор, те са обзиром на иостојеће нрилике да нрепоручим употребу макишке нодземне воде, са претиоставком да вода пема непрнјатног земљаног укуса, који сте сноменули, а којн ће се лако моћи отклоннтц одговарајућим ' облагањем избушених рупа. „Са изразом одличног високо--штовања." „вашег високород. најодани.ји" Др. Макс од ПетевкоФвр с. р. * Према таквом стању стварн, иотписапи данас слободно н | отворено гзлазе нред Одбор општииски, са предлогом да из- ; воле репштп: | „Да се за будући варошкн водовод, једиоставног система има употребитп нађева подземна вода из области Белих Вода, за коју је иредузетим нспптивањем доказано, да је нма у потребној количнни за подмирење свију потреба, као и даје н чиста, добра и здрава." Те да тиме закључи ирви н наЈтежи корак нри остварењу једие толико важне и жељно ишчекивање здравствене реФорме. * г Уједно, ношто је рок за израду пројекта, према нарочитом о томе закљученом уговору, зависан од решења самога питања о води; част нам је у прилогу иод 12 одмах поднети и твчан нрограм за израду пројекта, са молбом да Одбор општннски и њега изволп усвојпти. А чим се оно изврши, и нрограм се г. Смрекеру ироиисно саопшти, он ће бнтн дужан најдаље у року од 2 месеца дана да иодиесе потпун детаљни пројекат за водово^, носле чега ћемо у име Бога моћи прпступити и пословпма за само извр- | шење водовода. У Београду, 14. Јула 1889. год. техннчког 0дб0ра ' за извгшење варошког водовода: деловођ председник | Н. И. Стаменкови! М. Јосимовић Ч Л а н 0 в и : Коста Д. ГЈ.авини^, А. Алекоиб, Др. Марко Т. Леко, Свет. Зорић. Др. Ј1, Пачу

НОВО КАЛДРМИСАЊЕ студија техничке комисије (продужење) V. Иошто смо на овај начин претресли иитање о томе, каква ј је калдрма за Веоград потребна и целисходна, сада је на реду да видимс, шта би новаца сгало калдрмисање свију улица београдских Ми се при томе за сада нећемо дакле освртати на садашње Финанскијске пзворе оиштннске и на буџетску могућносг ; но ћемо најпре одредити, које су суме у опште потребне, да се предузеће у целом обиму може остварити. Према нод || приложеном спнску, израђеном у инжињерској канцеларнји општинекој, Београд има без Епглезовца површпну улпца од 931 461 гп' 2 од којих 334'160 т 2 заузимају пешачке стазе (чротсари). Самога коловоза има дакле 597.300 или у округлом бро. у 600.000 кв. метара. Ако при томе узмемо 60 километара као дужину свију улица, онда нмамо 10 метара као просечну ширину коловоза. Држимо да нећемо погрешнти, ако узмемо да само */« у купне површнпе заузимају улнце угледвије и најживљег саобраћаја, 1 / 5 те иовршнне улице са средњпм саобраћаје, а остеле 3 / 5 да заузимају улице малог и незнатног саобраћаја.

Нрема томе нмали би 1 /» Да натошемо мешовитом калдрмом (од тесаног н дотераног ломљениг камена), '/5 калдрмом од дотераног и 3 4 од рбпчног ломљепог камена. Трошак за грађење калдрме можемо узетп да ће бити следећн: а.) За мешовиту калдрму 120.000 т 2 а 9'45 дии.*) = 1,134.000 д. б.) За калдрму од дотераног ломљеног камена 120 000 ш 3 а 4.95 „ **) = 594.000 „ За калДрму од чисто ломљеног камена 360.000 т 4 а 3.15 „***) =1,134.000 д. Свега чисто за грађење потребно дакле 2,862.000 д. Иош'10 ова сума мора да се пзда иа грађење, очевидио је. ако се мисли да се изврнш сва калдрма од једном или у кратг.ом року, да би се та сума морала зајмом набавити. Кад се з.ајам гради, онда са обзнром на трошкове око Фннансирања, мора сума нотребна за само грађење да се увећа за нзвестан ироценат Ако тај процекат пе рачупамо већи од 7 1 ) 2 (а он често п нарочито у оријенту баснословно расте, тако да ндеп до 40%)- онда нам потребу.је зајам од 3 076.650 дпп Мн рачунамо век калдрме, о којој говорпмо, у 30 година. У том року пмао би дакле и зајам да се исплати, иа ако узмемо 5°/ 0 као дозвољени интерес онда добијамо као ануитет за интерес п отплату позајмљене суме : ( —I т> о 07« |;^|| )0 Оо 1 05 ( _ 3,076,650'0,06508 у 6 = — / 30 = ;00-25!.76 (~Г05 — 1 ] динара, која би сума нмала да се стави у буџет. Сем тога, и за редовно обдржавање и иретресање калдрме, мора годишње да се има на расположењу одговарајућа ци®ра. а колика ће приближио бити може да се оцени на следећн начии. х \ко узмемо век калдрме 30 годпна, она се за то време мора бар сваке десете године нретресатн (оправљати), при чему се нма на 10°/ о новог материјала утрошитп ; а сем тога ситније оправке морају неирекидно да се врше, те да се калдрма одржи у добром и уиотребљивом сгању. Према приликама приближно слнчним нашима, можемо узети, да ће сав тај трошак изнетп просечно на год. по 0 20 дин. за мешовиту калдрму, 0,18 за калдрму од дотераног и 0,17 за калдрму од обичног ломљеног камена, на сваки квадратни метар калдрме. Тако дакле за обдржавање калдрме бпће иотребно : а.) За мешовпту каЛдрму 120 000 но 0,20 = 24.000 днв. б.) За калдрму од дотераног ломљеног камена 120.000 ио 0,18 = 21.600 „ в.) За калдрму од обичног ломљеног камена 360.000 но 0,17 = 62.200 „ (Звега дин 106 800 ј

*) По целој ширини коловоза 1.) Калдрма од тесаног камена 5.00 т а 13.50 д. = 67.50 д. 2.) „ „ дотераног ломљеног камена 4 50 а 4.50 дии. = 20.25 д 3.) Олуци поред пешачких стаза. од тесаног камена 2.0,25 = 0.50 а 13.50 дин. = 9.75 д. Свега 10.00 ша 9.45 дин. = 94.50 дин. Дакле 1 метар квадратнн стаје нрема томе 9.45 дин. **) 1.) Калдрма од дотераног ломљеног камена 9.50 т а 4.50 д- = 42,75 д. 2.) Олуци поред пешачких стаза од тесапог камена 0.50 а 13.50 д. = 6.75 д. Свега 10.00 т а 4.95 д. = 49.50 д. Дакле просечно 1 метар квадратнн стаје 4.95 д. ***) Досадања калдрма стаје нросечио 3 дин. Она може изчесно да се изради ио јевтинију цену, но када узмемо да треба нажљпвпје да се ради н нарочито боље да се набија, нећемо моћи ставити мању цену, напротив требало би нешто мало додати и држимо да би доста било за то 7 1 / 2 иара. Ирема томе имали би: 1.) Калдрма од обичног ломљеиог камена 9.50 ш а 3.075 дин. = 29.21 д. 2) Олуци од дотераиог ломљеног камена 0.50 т а 4.500 днн. = 2.25 д. Свега 10.00 т а 3.15 дин. = 31.46 д. Дакле просечно 1 метар квадратнц стаћ 3 15 д.