Beogradske opštinske novine

ВРОЈ 1.

ГОД. VIII.

ИЗЛ13И НЕДЕЉНО ЈЕДАНПУТ НД ТЛБАК7 ЦЕНА ЗА СРБИ.ТУ : на годину 6 дин. за пола године . 3 дин. за стране земље на годину 9 дин.

НедељаП. фебруара 1890.

Цена је огласима 6 днн. пара од врсте Претплату ваља слати упутницом на општниски суд а све кореспонденције на уредника РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ Неплаћена лисма не примају се.

У ИЗВОДУ

Од оиог дана, кад је представништво донело одлуку да се радња општинскога одбора редовно стенограФише, иа све до краја минуле године, наш лист имао је првенствени задатак : да оштампава делокупне стенографске белешке свију седница одборских. У току тога времена општинској управи а и самом уредништву, чињене су с времена на време разне примедбе. Једни читаоци налажаху да се одборска радња предаје јавности у претераној опширносш, а други опет да би требало изостављати бар оне делове и дебате, које се односе на ствари сићушне вредности, па да тако читалац може доспети да прочита оно што је од већег значаја и интереса. Изостављати поједине делове било би врло незгодно, скоро и немогуће, а штампати и на даље стенографске запнснике свију седница у самоме листу, данашња управа налази да је одиста непотребно и да имају ираво они који тврде да би такво постуиап,е и на даље било више од штете, новчане по општину и врел1енске по читаоце, а никако од какве стварне користи. За то је решено да се радња одборска од ове године износи на јавност у изводу, како би сваки грађанин увек лако могао прегледати оно што је у седници одборској с1е ?ас!о урађено. СтенограФски записници одборске радње и свију седничних говора водиће се и на даље. — За све оно што се у одбору уради, носе увек моралну а но зак. о опшгинама донекле и лично м&теријалну одговорност они, који дају свога гласа, који решавају. По томе, ако је излишно публиковати редевно рад представништва у непрегледној пространости, стварна је потреба имати и чувати стенограФске записнике као верна и потпуна документа општинске архиве о свему ономе што је кад у одбору решено и на основу решења даље урађено. Овим кораком општиаске управе створена је мо гућност, да од сада, поред комисијских извештаја и других стручних радова на пољу реФорама општинских, буде више простора за остале службене ствари које треба износити на јавност. У тој тежњи и главној намери иредседништва, оштампаваће се редовно недељни прегледи свршених послова по свима гранама и одељцима општинске администрације, статистички подаци, наредбе општинских власти и т. д. СтенограФске записнике доноспћемо изузетно само из оних седница, у којима се буду решавала питања великога значаја, јер у таквим случајевима несумњиво биће корисно да се грађанство упозна са ] елокупном дебатом.

ОГРАНИЧЕЊЕ ВАРОШИ Протекло је већ више година од како је истакнуто на дневни ред нитање о ограничењу вароши, али све до сада не беше начина да се решење олакша, те једном утврди и обележи докле се простире права варош. Предузетим преустројством Управе вароши Веограда ггитање о ограничењу вароши ускорено је, и тако ће се границе вароши моћи сада поставити а тиме и учинити да се спречи свако даље штетно ширење вароши по крајевима пре него што се права варош насели и подигнс како треба. Којом би линијом требало данас поставити границе варошкоме рејону казује овај : Извештај комисије за рејон вароши Београда Комисија одређена решењем одбора од 17. тек. месеца АВр. 23. да пред/шжи и обележи рејон вароши, састајала се више иута, прегледала и иотанко проучил х како иређашње радове о рејону варошком, тако исто п ирема данашњим прнликама на лиду места разгледала, како би се истп могао најцелисходније повућн, и част јој је ноднети следећи извештај : При садањем растројству улица и зграда, особито у Новом Селишту, веома је мучан н незгодан посао дефинитнвно обележити рејон варошки. — Јер рејон треба да одели варош од поља, да се тачно зна, докле има зиданпх кућа и докле се могу зндати куће за обитавање у вароши. ако би требало да рејон обухвати све зграде, које су иодигнуте на територаји варошкој, осим оних, које су према члану 8 и 9 ,допуне закона о местима у Србији од 21. Априла 1885 год." изузете. Ну поред свесрдне воље није могла комисија све зграде у рејон обухватити, јер онда небн трабало рејон обележавати, него утврђени Хатар београдски као рејон означити. Да је то тако, доказ је, што, погледав са вододелнице булбулдерског и мокролушког нотока, видимо на све стране насеобиие, а све су у хатару београдском. Нрема томе нри одређивању рејона није ни било могућно да се све зграде обухвате, а доказ је томе и рејон који је од стране Г.Г. Министара унутрашњнх дела и Грађевина одређен био а који онштина није усвојила Компсија се у главноме истога рејона иридржавала имајући при томе следеће обзире у впду. На пме: 1. Да рејон варошн Београда треба тако поставити, да ирема умножавању становништва за дуже време буде доста места да се може варош нодићи к да одговара свима условима како у санитетском, тако и у грађевинском иогледу. 2. Да треба узети у рејон што више кућа од садање растројене вароши, а из рејона изоставити само оно што се ириродно оделило; и што смета, да се могу повући што боље граинце рејону. 3. Варош ваља ширитн што више ирема Савп и Дунаву, са обзиром на развитак трговачког саобраћаја. 4. Рејон се мора колико год месне прилике дозвољавају обележити правим цртама. и са што мањ« углова. да би се~могао у природи што боље означити (друмом п засађивањем дрва).