Beogradske opštinske novine
ГОДИНА VIII.
— 51 —
БРОЈ 8.
НАЦРТ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗАКОНА ЗА ВАРОШ БЕОГРАД (НАСТАВАк) Потребан план Чл. 81. За поделу целокупног плаца на мање делове дужан је господар плаца да поднесе тачан ситуацкони план од плаца у досадашњем стању и план како мисли поделу да изврши. На захтев грађевинске власти дужан је господар плаца и план нивелације да поднесе. Одобрававе поделе плаца Чл 82. При одобравању поделе целокупнога плаца има се на то пазити да поједини делови пмају такав облик и величпну, да се на истима могу удобне и у сапитетском погледу здраве грађевине подићи. Ако општинска власт нађе, да би се поделом једног нлаца на више плацева и нодизањем више засебпих.грађевина на истима са стране улице, авлије илп поједини локали тако стеснили да из тога у погледу санитетском или обзиром на могући пожар могу хрђаве последице за становнике произаћи, опа парцелирање плаца неће дозволити нити је господар плаца властан парцелирање плацева у овом случају од стране надлежне властп потврдити. Најмањи простор, који при працелирању треба за авлију да остане •одређиваће грађевински оавет. Губитак права Чл. 83. Ако се од добивеног одо•брења у року од 3 године дана на одобреном подел:,еном плацу не почну у великом подизати грађевине, то се губи задобивено нраво и општина може, не дајући никакве накнаде пригежаоцима, регулацију извршити како за добро нађе и то министар грађевина одобрп. Пријава о започињању гра|евине Чл. 84. Сваки господар плаца који намерава што градити по овом закону, дужан је пре грађења пријавити се општинској власти. Одузимаве збмл,ишта Чл. 35. Ако се нрп подизању ново грађевине,дограде или преправке какве зграде, пли при подизању ограда са стране улице, господар грађевине са линијом повлачи натраг иза пређашње граиичне линије, онда ће се поступити по §§ 13, 14 и 15. зак. о експропријацији за опште народну потребу од 15. марта 1866. год. с том само разликом што ће,
за процепу и одређивање накнаде у место државне полицијске власти општински суд одређивати процениоце. Одређени процениоци најпре ће оценити, да ли услед тога што улица постаје шира и грађевина бољи изглед добија, да ш доиста господар грађевине има штете услед одузимања земљишта или му на против вредност имања скаче, и ако му се земљшпте одузима. Кад се то оцени, процениоци ће им одредити накнаду у новцу или земљишту, ако општина има свога земљишта и на уступање истог пристане; или ће решити да накнади места нема. Накнада за зграде Чл. 86. Ако на одузетом земљиЈпту за прогаирење или продужење улпце и јавног отвореног места, постоји икаква зграда, онда ће се поступати на следећи начин : а., ако општина сама нареди да госцодпр плаца уклони своју зграду и на регулациону се линију повуче, онда ће се накнада притежаоцу дати за одузети део по нроцени; б., ако пак господар грађевине сам своју грађевину пли ограду уклони или преправку и оправку предузме и хоће ново грађење да извршп, тако да се на релугациону линију има новући ; онда се неће давати никаква накнада' (паставиће се)
НАРЕДБА: Законом о општинама стављено је у дужност ошптинској власти да се у интересу опште безбедности стара и за редовно предупређивање пожара. У нашој вароши пожари се најчешће јавл>ају из димњака, и за то се чишћење њихово као јавии посао повлашћује, и од толико годпна предаје у вршење нарочито.ме подузетпику, који је за тачност свога рада увек одговоран. Сем повлашћеника општине, нико други нема право да се чишћењем димњака бави. Да се неби догађало да, чишћење димњакагго домовима грађанским ипак варалччкп врше и лица која на тај посао немају право, општинскп Суд обраћа пажњу грађансгву да повлашћенп ди.мњичари нмају при себи књи.кице овлашћење*. Те су књижице потврђене од општинске властл а у њима су ради сигурности грађана уписане и таксс за све врсте димњака и чуикова.
Књижице ове димничари су дужни увек показати при уласку у кућу, и тек по том може им се чишћење димњака допустити. Ко год противно овој наредби буде поступао, казнике се по закону и то како онај који је бесправно чишћење извршио тако исто и онај који му је чишћење допустио. Од отране Суда општине вар. Београда 15, фебруара 1890. А. Бр. 298.
НА ЗНАЊЕ. До сада се готово редовно дешазало, да поједине парничне странке које имају суђење у општинском Суду, не долазе на време на суђење већ тек око 10—11 часова, а неке, и ок,о подне. Оваки поступци парничара не само штете интересе друге стране која благовремено дође Суду, већ спречавају и сам рад Суда, те се и дангуби одлагањем и чекањем на парничаре. Да би се спречили у будуће оваки случаји, и да би се одржавао сталан ред у суђењу, овим се јавља грађанству да ће се у будуће сваки случај неуредног долажења парничара казнити према зак ону који се увек означава на сваком позиву парничара. Из озднице Оуда општ. вар. Београда 14. фебруара 1890. год. СБр. 2229.
0 В 3 Н А Н А На основу нравила о слободноме клању и продаји меса у општини београдској, од 27. јуна 1887. АБр. 111, општински Суд допуштао је грађанима да за своју домаћу потребу могу клати и крупна грла без плаћања таксе. А.ли како се је дешавало да су поједини злоупотребљавали одобрење (заклато грло удили па месо распродавали) — наређепо је да се од сада дозволе на клање крупне грлади приватнима дају под условом да контролор општински трећег дана од клања (дана одобрења) изврши прсглед : је ли заклато грло допста изуђено и усољено за домаћу потребу. Гостионич фима, механџијама и свима осталим који троше месо, у радњи, не могу се нн у коме случају давати дозволе без наплате таксе. Из оеднице Суда општине вар. Београда 30. јануара 1890. год. ЛБр. 94.