Beogradske opštinske novine

БРОЈ 11.

— 70 —

ГОДИНА УШ.

становништво је почело бегати од центра вароши и великих друмова, док се иначе свугде у другом свету варош баш прикупља око тих својих стожера. Позпато вам је, да је вредиост имања непокретних на Сави опала, од кад ,]е довршепа железвица, а у близипи желсзниде пО('асда, међу тим дунавски крај, који је такође поред реке као п савски, јоих је гаре пострадао но савски услед ненриродног ширења Београ^а. У место да се варош чрибира око центра трговачког, затпм дуж Саве и Дунава, варош је почела бегати у томе н спуштати се са деснога свога виса у долину. Шта је дало новода тако бесмисленом ширењу вароши ? Знамо сви, то је скорашња историја. Ношло је за руком једноме странцу да сретном спекулацијом претвоЈЈИ неплодне ливаде у златна врела, а како смо ми Срби добри имитатори у том иогледу, угледали смо се на њега. Но каже се, — тамо је, иа иољу, јевтинији јкивот, лакше је сиротињи доћи до куће, и огњишта, па отуда је варош у иоследње време и расла само у томе крају. Признајем да док је Београд неуређен п раштркан и може још сиротнња налазити више рачуна да живи на нољу, ван вароши, ио чнм се варош једном усреди, биће у сгварп јевтинпји живот у вароши но ван ње. У вароши је све при руци и школа, н лекар, и што је главно — све што посао и леб сиротињи даје, јер и варошка сиротиња има леба и з фаде само у вароши. Онде где се зарађује, најјевтиннје Је живети. Кад узмемо на око с једие стране грдан нросгор вароши Београда и све оне установе, које мислимо засновати, и то не само установе сангггетске прпроде, него и оне које пду на то да се Београд нодигне као трговачко место и тиме осгане богата варош, опда бих се сложио с М. Л.еком, да је и овај о А комисије нредложени рејон одвише велпки. Уверен сам да н више још нразна иеозидана простора, но што је обухваћено тим нројектованим рејоном, имамо у границама старе вароши, у дунавскоме крају, око трн кључа и у Палолули. Па грдан је то рејон и с погледом на безбедност. Но ипак, саслушав разлоге да је стари вароши рејон веК био нредложен али не одобрен, морам пристати и на овај, по моме уверењу, одвише' велики варошки рејон. Београд бн могао не страховати за сноју будућност само када би остао у старим границама, јер је ансолутна Финансијска немогућност, да онштина као што треба уреди на модернн начин цео иредложени рејон т. ј. да спроведе водово 1 е, канале, патоше улиц-*, озпда школе и т. д. Међу тим и ако је у зло доба тек нека се једном стане са ширењем вароши, па ма то било и овако размакнугим граннцама. За куће које остају ван рејона варошкога, не треба се ништа илашити, има и у другом свету кућа ван вароши, главно је да се једном иочне варош дизати само у обележеним границама, а ие ван овнх. Неки се плаше па кажу, ако се неке од озпданих кућа оставе ван новога рејона, нронашће стара варош БеограД, јер ће „тамо" битп јевтиипје месо и све остале жпвотне нампрнице. То је са свим неосновано. На атару вароши Београда може битп свега једна онштина, а та ће општпна о в д е, у своме цредставнпштву, донетн решење где ће бити кланица на атару те општине, где нијаца и све остало. То је чисго и јасно, ту бојазнп нема. Ако пак неко хоће рад јевтпнија живота да се сели и ван атара београдске општиие, то може по тиме престаје и наша власт над њ:јм и његова над нама. Истина многима неће бити право овако обележавање варошкога рејона, али — тешко је иостнћи да се једним решењем задовол 3 е баш сви, а затим да је рејон в рошкн био обележен још пре 10 година ннти би сада било пгго коме учињено иа жао, нити би нам варош у старим границама била иуста и неуређена. Што би више чекали све би горе бидо Преддожени рејон новучен је доста удесно — вододелницом, али је одиста толико широк да, морам нризнати, делим и ја мишљање г. Николе, да ће проћи и 200 година док се он са свим насели. Могла би се повести реч о томе, да се варош подели у два рејона, у старп ужн, и у њиве, од гранпца старог па до међе новога, и да се за стари донесе одлука, да се све варошке модерне устаноие имају на прво место извршити у њему а за новп да се само донесу грађанске одредбе односно просецања нових улица, њихова правца и везе са широким удпцама, нивелацпје, грађења тротоара и т. д. - али и то је по самој суштинн ствари пенотребно, пошто свугде у снету н а ј-

с т а р н ј и д е о в а р о ш и има првенствено н р а в о н а у р е ђ е њ е. Из свега овога Јасно се види, нитање о рејону вароши чисто је н одређено: илп ћемо једном одредптп рејон вароши и тиме створити могућност да Веоград постане модерна, угледна нрестоница Србнје, илн ћемо оставити ширење вароши на мидост и немплост лпчној спекулацнјп и тиме престоннцу Београда претворити у грдно неуређено село. Коста Главини!. Г. Пачу је све изложио, што треба имати на уму нри решавању овога иитања. Ја само имам ово да кажем : да је садања комисија дуго мислпла како да повуче рејон и преко срца решила, да предложи оваку границу. Пређашњи рејон, што је мииистар одобрио, а који општина иије усвојила, обухватао је већи део седишта. Сад је комисија нроширила рејон на Сави и Дунаву, де има општинског и дунавског земљишта, које се неће парцелиратн донде док се не јави права потреба за ширење Београда. Досад ннсмо имали грађевпнскн закон а сад кад решимо рејов можемо иматп одмах и тај закон којим се може у многоме помоћи незгодама што долазе због овако несретног рејона. Ја мислим да је ствар ова довољно расветљена и сад може сваки гласати како је намислио. (Чује се : да се реши.) Заст. председ. Свет. Карапеши! Желите ли да решимо ? (Да се Ј)еши). Пошто је ово важно иитање то ћемо гласатн. Ко је за комисијскн извештај тај ће казати „за," а који је иротив нека каже „против." (Настаје гласање. После). Гласало ј 1 32 одборника „за," 4 „против." Један се уздржао од гласања И гако је усвојен рејон по комисијском извешћу. Састанак је закључен. Састанак је трајао до 9 часова у вече.

Радови статистичког одељења (НАСТАВАК) * Имајући пред очима главну задаћу општинске статистике, изношеп-е стања у каквом се општина у истини налази, прва нам је брига морала бити да приберемо п1то тачније податке У тој цељи, саставили смо били обрасце за дата, снабдели их лако разумљил.ивим рубрикама и упуствима, иа смо их за тим разашиљали где је требало на попЈњење. Но покрај све наше јасноће, тај нас гхут нпје одвео жељеној цел,и. Материјал, који је долазио на разраду статистичкоме одеље!ку, није се могао употребити не само с тога, што нијс на време стигао, него и из узрока што на мпога питања није одговорено ни приближно у оној мери у којој се то захтевало. Већнна ирикупљача бранила се да не раснола?ке довољном сггремом, али се нама чини да је прави узрок лежао у томе што се нпје имало воље вршпти посао са нотпуном марљивошћу. После оваквих нсуспеха, не остајаше ништа друго, но да пођемо другим иутем, да сав сакупљсни материјал озпачимо као потпуно неупотребљив, и да, одустајући од прераде, приступимо неносредном прикупљању т. ј. да сами зађемо вадити податке из разних акта и протокола. Тиме смо себи натоварили огроман посао, који нам је задавао доста труда и одузимао много времена, али смо бар на тај начин добили тачне податке. Но да би се подаци до којих смо на овај начин дошли, са коришћу употребили, нужно је претходно извршити једну већу етатистичку операцију, којом би уираво положили основицу целокупној општинској статистици, а то је : да се у најкраћем року, нредузме нов иопис становништва и занимања. Такав