Beogradske opštinske novine

БГОЈ 12.

— 74 —

ГОДИНА VIII.

Одбор опнгпшскп поступпће према овоме.; само у својем иптересу, ако прп узпмању потребпог стручног персонада за грађење иодовода има у нпду и г. Јонановића, те га као једнога од својих иижнњера ангажује и на томе иосду употреби, Сматрајућп овим свој посао као довршен, и нодажући Одбору општпнском у своје време дачи јој мандат, техничка комисија за извј)шење иретходних радова за водопод, осећа уједно као своју морадну дужност, да пзнесе сно.је мпшљење и о самоме начину грађења водовода. У својем пзвештају од 12.|П. 1889. год , технички одбор имао је нећ придике да заступа мишљење, да ће за Општнну београдску бити најкорисније, да грађење својег нодовода предузме у соиственој режиЈп. Па може се узетп и да је Одбор општини варошп Веограда то начедно п усвојпо ; јер је решењем својим од 15(11. 1889. год. овдастпо председника Општине и технички одбор да нродуже нреговоре са г. Смрекером, односно закључења уговора за руковођење грађењем, на тој основи па да уговор поднесу на одобрење. Техннчкп одбор и данас стоји на џстом земљншту, а противан је давању дедога посда у пзраду једноме предузимачу погдавито пз сдедећих раздога. Извршујућп водонод преко једног гдавног нредузимача, општина губи много од својег неиосредног утпцаја на сам ток радова при грађењу водовода и скучана своју слободу дисиозидпје. А ово је шт.-тно с тога, што нигде нијемогућно, а парочиго не за варошп као што ]е Београд, где јоште ни регулација ии многп другп радовн нису извршени, да се сва техинчка ипТања са иотребном детаљношћу у нанред реше. На иротив мпого што шта нма тек да се деФинитнвно диспонује у току радова, па п сам обим иојединих радова мораће у оквиру укупиог посла да се дедимпце повећава пди смањује. Грађење водовода иреко једног предузимача стало би Општину много скунље, но ако тај посао у својој режији изврши. То је с тога, што п генерадни предузимачи врше иоједине посдове иреко мањих предузимача; па тако чесго једаи иосао прође кроз внше руку, докде дође до правог пзвршења. Прп томе разуме се да и пелосредни извршидац, и сви посредници до гдавпог иредузимача, заједно са овим траже своју добпт. Прпмера о томе имади смо и мн при извршењу грађевинских посдова на нашој државној жељезници. Дакде ако ! Општина буде непосредно давада у израду све иоједиие по- ј слове при грађењу водовода уштедиће ведикп процеиат од укупне суме за грађење, који би пиаче као добит морала пре- ј дузимачима дати. Даље, кад се укуинп посао даје једноме иредузимачу у израду, нпкада иије могућно са нстпм тако детаљни уговор саставпти, којим би се могдо унапред предвидети, како нн у којем погдеду интересп општински нс би дошди у онасност. Куд и камо је јоште неповољнији случај, кад је гдавни ј предузпмач уједно и концесиоиар или зајмодавац. Такви концесоонари, а иарочито какви су се нама до сада са страие нудиди, траже нре свега неоправдаио велику добит, и за једну и за другу услугу; а иоирх тога, на штету цеде установе, обично теже они и неоправданој економијц у своју корнст, како прп грађењу тако и доципје нри експлоатацпји. Ка томе додазп и то, што инје могућно довољно снгурно п усиешно контродпсање косцеспоиара у вршењу њихових обавеза, норед знатних трошкова за то и т. д. Све је то у велико искуством потврђено, јер где год су поједине вароши своје потребе на *тај начин иодмириваде нема скоро сдучаја, да се нису озбиљие незгоде и комидикацпје изродиде; па је то често ишло до тога стенена, да би се поједине онштине радије дишиде и користи од иоЈединих установа својих, кад би се само могле осдободнти глобаџија, што су их саме себи на врат натоварнде. Уједно концесијонари који на „Оријенту" у који обично ц нас рачунају, какве иосдове предузимају, траже претерану гаранцпју задогом најважпијих нрпхода; тако, да би Оиштина одузела себи могућност да доцније предузме извршењ.: и других својих установа, које буду од потребе. Најзад бчдо да Општина врнш своје посдове преко концесиоиара иди гдавних предузимача, бидо у соиственој режпји, она мора иоднети извесне трошкове за вршење назора. Ти су трошковп истина већи при раду у режијн, ади је с тога и сигурност за иравидну израду много већа, а интереси су општннски боље очувани. Уједпо нишак трошкова око надзора, прн

извршењу посдона у режнји, куд и камо је мањи од суме, која бп се као добит морада каквом гдавном предузимачу издатп ; тако, да се може са сигурношћу рачунатп, да ће Оиштина при грађењу уштедити најмање 15% од укупне суме, ако водовод у сопственој режпјп пзвршп а то пзвесно нпје мало прп овако велнком носду. Данас шта вигпе иије већ толика оскудица пи у спремним људнма код нас, да би се морало прнступити пзвршењу водоводе на један иди други од она два, истпна комотннја ади и скупља и пекоринсија, начина. А вршећн посао у режпји, Општина ће имати ирцдпке и да обрати пажњу га довољну спрему својих људи, како ће их моћи са коришћу унотребити при обдржању и експлоатацпји новог водовода. Иа на крају крајева, иоднжући нови нодовод, Општина мора нрвенствено да пма у ниду побољшање санитетских прндика мора дакле да створи могућност, да грађанству даде што већу колпчнну воде. но што мању цену. То се нак у нринципу већ не може да сдожи са давањем водовода у концесију. Одбор општине вароши Београда пма дакде пупо основа и раздога, да данас деФипитивпо решп, да се грађење нарошког водорода изнршн у оншинској режијп. Питање јс сада, да ди је извршење водовода у општинској режији могућно, као и на који бп се начин то сигурно и корпсно пзвестп могло. Технпчки је одбор потиуно убеђеи у могућност таквога рада, а изложиће овде како мисли, да ће бити најкорисније, да се пзвршн организацпја цедога иосла. Нерсонал данашњег нпжењерског одедења у београдској општииц и сунпше је мади а редовним иосдовима толико претрпан ; да не може бити нн номислн, да се са тим персоналом можс извршитп тако великп посао, као што је грађење водовода. Према томе Општпна београдска мораће и у гоме погледу сљедовати иримеру многих другнх општнна, које су такве радове вршиде ; дакде мораће образовати нарочитн грађевипски биро, са иотребннм нерсонадом, зарад неносредног руковођењо свију грађевинских носдова нри грађењу водовода (НАСТАВИЋЕ СЕ) СМРЕКЕРОВ ПРОЈЕКТ Извештај комисије о прегледу пројекта по уговору изра^еног за н. водовод, Гешењем Одбора онштинског од 20. Новембоа 1889. године, одређенп су подписани у комнснју за ирегдед г. Смрекеровог пројекта за београдски водовод, што гаје израдио но нарочитом угонору са Општином. Комнспја се састала први пут 3. Децембра пр. год. и иошто је иоверенн јој носао у 14 састанка довршида, част јој је овим иоднети Одбору општинском нзвештај о учињеном прегледу, са својом оценом иоменутог пројекта. Сходно уговору са Општином, г Смрекер је поднео сем пројекта, који се састоји нз 80 листова цртежа у Формату 70 на 100 сант., јоште н извештај са 150 писаних страна, предрачун са 164 инсаних страна, п табдице о иосматрањима вршеним за време предходнпх радова, са 50 писаних страна. Пре него што нређемо на оцену иоднесеппх радова пзложићемо у кратко днспозицију нодовода по овом иројекту. Цео водовод састоји се у главноме из следећих постројења : 1., Ностројење за прпкупљање воде, 2., Постројење за црпење и нздизање воде, 3., За снровод воде до резервоара, 4., Гезервоа) 1 , и 5., Постројење за развод воде ио улпцама. Сва ова постројења пројектована су, са обзиром на гдавнп захтев у проиисаном нрограму за нзраду нројекта: да водовод даје у прно време иросечно 2000 куб. м. а у максимуму 3000 куб. м. воде дневпо, а прц диевпом раду махнна од 20 сати. 1, Постројева за прикупљавз воде подељена су у пројекту на две груие и то : а., престројења за црпење подземне воде из Макиша. б., ирестројења за прнкуиљање воде са извора Беде воде и других, који надипом жарковачком на површииу избнјају. Оишта дпсиозиција ових иостројења гхредстављена је на листу 7.