Beogradske opštinske novine

ВРОЈ 18.

— 86 -

ГОДИНА. VIII.

М. Тадић, К. Б. Мих;шловић, Р. Цуљевић, М. Капетанопић, М. Николић Др. М. Т. Леко, М. Цветковић, С. Ј. Азријел, Ј. Стлнковић, Љ. Јовановић, К. II. Михајловић, Р. Драговић, М. С. Денчић, Л. Дашковић, Р. Р. Ћирковић, С. X. Милићекнћ, А. Ј. Одавић, Н. Р. Поповић, II. Д. Милшпић, Ђ. Димитријевић, К. Д. Главинић, А. Шток, Ј Ж Ђурић, В. Николић, Др. Л. Пачу, Ј. Симић, М. Нелизарић, М. Јосимовић, М. М. Терзибашић Д. Најдановић. 1 Председништво реФерпше да је Госиоднн Минпстар грађевпна претписом својпм од 5. о. м. Бр 1044, наредио да од сада општински инжињерп дају регулацнјоне н ипвелацнјоне линијн да тако псто врше они и све иремере које Унрава варошп затражи. Па како данашње особље грађевинског одељка не доспева нп за остале послове, предлаже да се респише сте.чај за још једног инжињера, тпм пре, што се текући послови и пначе пз дана у дан све више развијају и што је једно инжињерско место упражњено од оног времена кад је [ г. Ст. Чађевпћ пступио из оншт. службе. Усвајајући нредлог председнпштва, Одбор решава: да се распише конкурс за још једног инжињера с платом до 3500 дннара. II. Грађевннско одел>ење подносп реФерат да је Господин Министар грађевина претписом од 5. о. м. Бр. 1044 наредио да му се до 1. априла о. г. имају послати сви планови регулације и нпвелације; а међу тим комисија, којој је поверено 3. јуна 1889. да извршн иреглед састављеног плааа данашње регулацијопе ситуацпје п даде мишљење : би лп и какве пзмене према данашњим и будућим саобраћајпим приликама ваљало у план уцртати, п шта све даље за извршење преиначења урадити — није ни до данас могла довршити свој рад, због недоласка. члапова. Како је председннштво одштине саопшгнло да је п сам председник комисије пзјавио да чданови не долазе на састааке, н да је ио.томе нужио другај комисији поверити тај носао, Одбор је решио: да поред досадашњпх чланова комчсије г.г. М. Андоновића п Грг. Мпленковића уђу у компсију за регулаДУЈУ још : г М; Дветковнћ одборник и г.г. Јевта СтеФановић и Милан Марниковнћ инжињчри мин. грађевина. Чдановима ове комисије који иису одборници, да се плаћа из општниске касе ио 5 дцн. награде од састаика. III. Одборник г. Гаденко Драговић пита : да ли би се могла како отклонити нлц бар умањити она силна прашина у књ. Мплошевој улици која је од ових дана у толико већа што се просипа уз пут земља коју иредузимач из „крагујевачке" наносн у „књ. Милошеву." ? Новодом овог нитања председнпштво саопштава да су већ предузете мере да предузимач у будуће пе просипа земљу а просуту до сада да у најкраћем року скуни и дигпе. Сем тога учпњзн је извЈстан корак и у тој цељи да се организује служба за редовио чишћењс књ. милошеве улпце овог лета — о чему ће Одбор битп извештен чпм председнпштво буде на чието с тим хоКе ли п у колико и само становништво одазвати се п иотиомоћн од своје стране чишћење и ноливање ове улице. Одбор је нримио ово к знању. IV. Председнпштво саопштава да је надзорна власт нздала налог да се грађење новог тротоара п спуштање но утврђеној нивелетп впше не сме одлагатц, пего се мора још овог лета свршити у улицама „Дубровачкој," Књ. Михајловој," „УзунМирковој," „Васиној," „Цариградској." „Краљ-Милановој," и „Крагујевачкој." Прома томе Одбор р е ш а в а : да се грађанство наредбом нозове да 1. августа буде снремно почети и до 1. новембра т. г. свршити наиравку новнх тротоара, а они којн су их наградили да их спусге по утврђеној нивилацији нпвелоти. У исто време одобреио : да се распише лицитација и набавн 2000 кв. метра прописиог матерпјала за тротоаре, па ако се који од соиственпка имања у реченим улицама не одазове наредби општинског Суда, да грађевинско одељење направку извршп, а за тим прииуднпм путем да се наплати оно што на грађење буде онштина утрошила.

У. На преддог иредседнпштва одлучено: да се од са^а редовип састанцп дрлсе увек једпог истог дана — понедељннком, и да почињу тачно у 6'/ 4 час по подне. VI. По прочптању иоследњег пзвештаја техпичког пододбора о начину за извршење н. водовода и нацрта за уговор са г. Смрекером р е ш е п о : да се за решење нредлога иододборских сазове други ванр. састапак у уторак 20. о. м. Радови статистичког одељења (НАСТАВАК) I. Попис становништва вар. Београда у 1884. години. Попис становништа од 1884. год., извршен јо по нарочитим упутствима, која је тадишњи министар Финансије пропиоао, на основу члана 53. закона о попису људства и имаовине за целу Србију. О недостатцима тога пописа, говорили смо у више прилика на овом месту, а сада ћемо у кратким потезима изнети његове највеће мане. Прва капитална погрешка учињена је при састављању правила за извршење пописа, јер у њима није одређен рок за које би се време имало пописивање извршити ; а од тога поглавито зависи тачност пописа. Искуством је доказано, да су они пописи релативно најтачнији, који се врше за најкраће време, с тога се овакве операције врше у д^угим државама, обично за једап дан. Ово нарочито важи за велике вароши, где су ^ећи саобраћаји и густа насељеност, на наравно и велике иромене код становништва. Поиисивање је трајало у Београду неколиио месеци и према томе, лако је оценити вредност таквог једног пописа, нарочито кад се узме у обзир, да је за то време било непрекидног кретања усљед рађања и досељавања односно умирања и одсељавања. Што се тиче метода понисиваша, можемо рећи да није одговарао савременим захтевима, а и оам принцип, по коме се пописивање имало извршити, није био довољно јасно опредељен. Тако, неки мисле, да је се овим пописом хтело да сазна правно — законито — становништво (рориШдоп (1е ЛгоН), а међу тиМ ј овај се попис распроетирао на целокунно становништво, које стално живи у Србији (гбсШепсе ћа1)Иие11е). Под именом правног — законитог становништва иодразумевају се само држављани а никако и страни поданици, док овим пописом и онн су обухваћени. Исто тако у погледу на место, где се којс лице имало уписати, није се гледало на целисходност него се ноглавито ишло на то, да се избегне дупло бројање и олакша посао иописним комисијама, а тиме је учињено те су многа места представљена у неверној слици Ово је нарочито нашкодило угледу Београда, јер су из иописа изостала сва лица, која привремено живе у Београду или су им задруге и породице настањене у другим местима. Сва та лица сачињавају знатан део београдског становништва, с тога их је требало уписати у нарочите рубрике. На тај начин, сазнала би се права величина појединих места а посшгла би се и друга цел», да се добију ирегледи и о величиии породице и задруге. У следећим кратким изводима износимо резултате које смо црпели из нагомнланог материјала у пописним књигама неупуштајући се у опширна објашњавања њихове садржине, а за њим донећемо и детаљне ирегледе.