Beogradske opštinske novine

БРОЈ 17.

— 110 —

ГОДИНА УШ

Миливоје Јосимовић. Ја вндим, да сс преддог техпичке комисије не разуме добро. Ми не предлажемо да се двапут чппп зајам. Што помпњемо суму од 2 мплијона дпнара. тнм је казано то, у ком ће се обиму водовод градити. Овдп се у нредлогу изриком каже „ова потребна еума да се пабаип доцнпје зајмом". То је један псти пут, о коме п господа овде говоре. Два нут ће да се говорп о једном истом зајму, који је иотребан п за водоводе и за канализацпју, и за све што треба да се уради. Ми не предлажемо да се сада учини зајам од 2 милијона, већ да се на рачун те суме, која је за водовод потребна, нривремено учини позајмица у суми која нам је за отпочетак рада стварно потребна, да се дакле на рг.чун тога учини „ете всћтеђеп(1е 8сћи1с1" као што Нелци кажу. Нама ће требати рецимо одма 50 хиљ. динара. Узећемо од Банке толико, и на то ћемо платити интерес. После неколнко месеца узећемо 100 хиљ. и т. д. Дакле нема двапут да се говори пред збором о зајму. Збор треба само да решп да можемо да градпмо водовод. Иначе не би смели радити, јер свака нова грађевина, која нрелази иреко десет хиљада динара, мора да се нзнесе збору на одобрење, Ако мнслите да се чека са водоводом, опда у најбољем случају спојена Финансијска и техничка комисија, неће моћи поднети Н11 за месец дана свој извештај, а за тим тек настају иреговори за зајам и т. д. Ако све нослове посвршујемо тако да ове године можемо и закључењу зајма прпступити, онда слободно можемо честнтатп и себи п општини. Ако сада питање о водоводу не решите по предлогу техничке комисије, онда слободно знајте да сте грађење водовода за годину дана одложнли. Предоедник. Ирема свему што смо до сад чули, ја држим да смо у томе свп сагласни, и да нема ни једног протнвног гласа, да смо с' тим усвојилп и нредрачун за ностројење водовода кад смо усвојили поднешене иланове за водовод. Да смо дакле усвојили : да се може нотрошити, по предрачуну, до 2 мидиона динара на ностројавање водовода. Даље да смо и у томе сви сагласни, да можемо са г. Смрекером уговор закључити да послом руководи, пошто је он дао довољно доказа о својој специјалности у томе послу, и но што је на задовољство свнју пзврншо све оно што је нужно било, па да општина може с' поуздањем предузети посао, на којн грађанство тако дуго очекује (једногласно: тако је). Сад остаје још у питању, да ли је корисннје и за општину згодније, да тражи од грађанства одобрење за зајам само за тај једпни посао — с; мо за два милиона, или је много згодније, да изађе пред грађанство с једним утврђеним и смишљеним иланом за све најнужније послове, који општинн нредстоје и који се не могу без штете двојити, па да тражи одобрење да се онштина може задужити за већу суму ? По моме мншлењу, ја држим, да је много рационалннје и нравилније да изађемо пред грађанство, отворено п Јасно, да му кажемо све оне послове, који се морају извршити, да га обавестимо о целој суми, коју ће оиштина моратн да утроши за неколико година, кад уђе у тај посао — но да изађемо са једним послом, да грађанство тако рећн намамнмо да уђе у један иосао, за који ппје довољно обавештено било, да снда хтело или нехтело мора и друге нослове предузимати. Боље је дакле обавестити грађанство о целом послу, изиети му све радове, који се редом морају предузетн, казати му колико ће сваки посао коштати, објаснити му како се мисли са увећањем извора, и који су то извори, којм се намеравају отворити, изнетн му цео план ностројења, и изнегп му илан, како ће се ти нослови извршити и како ће се учнњени зајам отплаћивати. Кад грађанство обавестимо — опда треба изаћи с' питањем да ли ће одобрити да се општина може задужитн, па да предстојеће послове изврши ? Ако грађанство, у свему обавештено као што треба, одбије зајам, одбије иредстојеће реФорме — онда смо ми скинули са себе сваку одговорност, што је престоница оназађена, и одговорност носп грађанство а не оппггинска управа. Кад грађанству кажемо шта ће коштати све те реФорме, онда треба да га обавестимо, да сеонемогу извршитн са врло малим жртвама, са теретшна, које грађанство неће осетити.

Кад <:е све постројке у рачун узму, онда ће онштшш требати да се задужи 10 милнона дииара, јер водовод. као што сте виделн коштаће до 2 милиопа а канализација, калдрма осветлење, кеј, школе, антропотп н кланпце до 8 милиона динара. Но све те постројке неће се узетп у посао једновремево, већ редом, п то у тој мерн, у којој онштина буде увећавала свој нриход. Али је нужно опет да се одма ириступи нројектирању тих постројака и да се одма чини распоред још сада. јер иначе бнће после доцкан, и неће се моћи извршитн за оно време, које се рачуиа, ако се тн послови за доцније оставе. Држим да нећемо погрешити ако изнесемо грађанству на одобрење: да ли се општина може задужптн до 10 милиуна за све поменуте послове, или не? — са пптањем да тај одобрени зајам трошимо иостеиено, како иослови захтевалп буду— како будемо у стању да отндату чинимо. (НЛСТАВПЋЕ СЕ.) РАДЊА ОПШТИНСКОГ ОДБОРА XIX. РЕДОВНИ САСТАНАК 9. априла 1890. год. Били: Председвао г. члан суда г. Свето8ар Карапешић, чланови одбора: г. г Р. Петровић, С. X. Мидићевић, Р. Драговић, Д. Најдановић, М. Цветковић, Л. Дашковић, М. Николић. А. Одавић, ЈС. Чађевић, К. Д. Главинић, Др. М. Т. Леко, Љ. .Јовановић, Ђ. Димитријевић, Ђ. С. Нов ковић, М. Ј. Марковић, Р. Р. Ћнрковић, М. Јовановић, М. Капетановић, Ј. Ђ. Големовић, М. М Терзибашић, М. Велизарић, II. М нојловић, В. Вит> ровић, А. Шток, К. Б. Михаиловић, И. Цветановић, К. II. Михајловић, Ј. Симић I. Нредседннштво саопштава да је на дневноме реду да се узму у решење преддози компспје, која је проучила шта се може учинити да се данашње осветдење колико толико побољша. Пошто је извештај комиспје начелно усвојен у седнпци 7. пр. мес., Одбор је по специјалној оценн сваког предлога, одлучио : а.) да се данашњн број светилника у старпм границам вароши увећа са 35 па да их буде 600 ; б.) да се у идан варошки уцртају свп светиднпци, и то тако да се место сваког светилника означи бојом, општински једном а приватни (које каФеџије и грађа.пи пале) другом; в.) да се број светидничара (фењерџија) новећа са 3 на 15; г.) да комисија од г.г. М. Терзибашића, Р. Петровића, И. Цветановића, Ј. Ђурнћа, Г Б. Николића, Ник. Милишић и К. II. Мих&иловића определи на којим тачкама треба распоредити одобрених 35 светилника ; д.) да иста комисија одреди и колико више светплник!, да се постави" за нови део вароши нрема границама рејона и колико за њих светилпичара да се дода; ђ.) да се сви светилници нумеришу великим бројевима од 1—600 а бројеви удесе црвеном масном бојом на једном од стаклета светилника, како би се вндели; и е.) да се осветљење врши у будуће онако како је означила комисија у извешћу своме (АБр. 362); према чему да се саставе нравила и о извршењу њиховом стара председништво општине. II. По нрочитању акта којпм је ионуђена оаштннн на откун кућа наследннка пок. мајор-Мнше, прешло се на дневни ред. III. Поводом извештаја комисије којој је поверено да закупи или откуип бањички мајдан за вађење камена, и мишљења председннштва да би ваљало извршити пробе п другог камена у краљенини решено : да се одлука прошле седнице измени у толико да се ич 2000 динара одобреног кредпта могу чинити нробе камена гди год председништво онштине иађе за потребно. IV. Цредседништво јавља да су иоднели молбе за местно каФанско право : Вељко Антоновић до мајор Мишине баште. Милош Јаћимовић на цариградском друму, Жпвко Иашић Савић на крагујевачком друму, 'Борђе Петровпћ у жељезничкој улици, Гавра Ц. Биволаровић на енглезовцу, Живко А. 'Ворђевић на царигредском друму, Браћа П. 'Борђевићи у марковој улици. По саслушању свију овпх молаба и узгредних аката, Одбор је изјавио : да се механско право не може дати нп једноме од молилаца пошто нема никакве потребе за каФанама ни у оиште у вароши пп на местимагдиби модиоци жедели каФане отворити.