Beogradske opštinske novine

БРОЈ 24.

— 146 —

ГОДИНА VIII.

XVI. Наредба (о ЧИШЂЕБУ УЛИЦА)

Позван и од стране надзорне власти, Суд општине вар. Веограда, у интересу јавнога здравља а на основу 1. тачке 36. члана зак. о општинама наређује : да се од данас све улице без разлике чисте редовно два-нут недељно и то сваке Среде и Суботе. Чишћење ће се вршити од 10. час. у вече па до 6 изјутра. сутра — дан, кад је коме угодшге. Према томе грађанство ће се у будуће управљати по овој наредби, а кућње старешчне биће и одговорни за свако невршење њено. Од стране Суда олштине вар. Београда 2. Јуна 1890. год. ЛБр. 404.

И 3 В Е XXI Т ^ Ј" ТЕХНИЧКО-ФИНАНСИЈСКЕ КОМИСШЕ ОДБОРУ БЕОГРЛДСКЕ ОПШТИПЕ (НАСТАИАК) 4. Канали. Као год што су скоро сви грађани сложни у томе, да се водовод мора што пре градити , држимо да су још сагласнији и у томе, да Београд не може више опстати без модерне канализације, па макар нас ова стала и знатнијих жртава. Ако немамо добро канале, сам водовод неће нам млого побољшати здравствене прилике , јер варошко земљиште због млоге нечистоће , која се уњ упија , постаје сваким даном све нездравије. Простим рачуном налазимо, да се нужничке јаме у Београду пуне сваке године са иреко 20 милиона килограма људских измета, а у помијаре и по авлијама просипа се годишње преко 146 милиона килограма помија, те према томе, целокупна нечистоћа која кужи београдско земљиште, износи годишње више од ]ђ6 милиона килограма. Ово је пак огромна количина , која је у стању да за неколико година окужи сво земљиште. Како нагло напредује у Београду ово кужење, најбоље нам показују многи београдски бунари, који су до пре неколико година давали добру пијаћу воду а сад више нису ни зашта. Да би и питање о канализацији решио што потпуније, одбор општински, поверио је проучавање истога сталноме техничкоме одбору за извршење претходних радова за водовод вароши Београда, коме је ставио у задатак да одреди систему канализације и приближну суму, која ће се морати утрошити за израду канала. Одбор је свој посао свршио и 11. ов. мес. поднео је извештај који је општински одбор и усвојио *). Са обзиром на систему канализације коју је технички одбор иредложио, на дужину београдских улица, на то, шта је стала канализација на 1 м. дужине, у варошима које су канализацију већ извршиле , и на послетку, са обзиром на то, што су се 1887. године нудили извесни предузимачи да канализацију Београда изврше за 2,750.000 динара у злату, технички одбор е са довољном сигурношћу нашао : да ће нас цела канализација стати око 3 милиона динара. Ако и овде рачунамо годишње 6 на сто на име *) Види штампан иавештај техничког одбора о каналивацији Београда, од 11. Маја 1890. год.

интереса и 2 од сто на име отилате, требаће нам за канале годишње 240.000 динара. Свуда у свету, грађани једне вароши плаћају извесну годишњу таксу за то, што своје нужнике и помијаре спроводе у канале , па ће то по себи се разуме, и Београђани морати плаћати за употребу канала, те услед тога и канали не могу доћи на терет општинскоме буџету. Да пак Београђани неће нлаћатн за канализацију више но што сад плаћају за изношење нечистоће из нужника и помијара , доказаћемо доцније , а сад да пређемо на ке и антрпое. 5. и 6. Ке и Антраоји Кад Београд утроши велике суме на своје уређење, онда се мора побринути и о томе : да одржи, и још више подигне свој значај, прве трговачке вароши у нашој отаџбини, да још више привуче у се како извозну тако и увозну трговину. На развитак трговине у једној вароши која лежи на пловној реци (а Београд их има две) врло јако утичу удобности које се трговини стављају на расположење, а те су, на првоме месту утврђена обала подесна за пристајање, истоваривање и утоваривање лађи, и антрпоји или трговачка сместишта. С тога Београд мора што пре набавити нужне суме и за грађење кеа и антрноа. Како је држава вољна да у најкраћем року при ступи утврђивању савске обале и грађењу антрпоа, само ако је општина у томе подпомогне, то је Бео^ град у своме сопственоме интересу дужан да у најкраћем року набави потребну суму и за овај посао. По плану који је грађен у министарству грађевина са грађењем кеа одпочело би се одмах, чим се новац набави, а од антрпоа сад би се саградили најпотребнији, а остали би се дизали поступно према потреби. Према доста тачноме предрачуну, за грађење ових антрпоа и кеа, треба општина да има на расположењу I 1 /., милион динара и то 1 милион за ке а */» милиона за суделовање при грађењу антрпоа. Кад се једном обала љуцки утврди, онда ће и приход од обаларине, који је данас са свим незнатан бити много већи, а за употребу антропоа, мораће сваки платити извесну суму кирије, те ће према томе ке и антрпоји из својих прихода плаћати годишњи ануитет од 120.000 динара, који је потребан за горњу суму. (НАСТАВИЂЕ СЕ)

Рад општинског одбора XXIII. РЕДОВНИ САСТАНАК 7. маја 1890. год. Вили: Председник г. Никола П. Пашић, члан суда г. Светоаар Карапешић, чланови одбора: г. г. Р. Драговић, К. Б. Михаиловић, В. Николић, Р. Петровић, Ј. Станковић, М. Цветковић, Љ. Јовановић, М. Веливарић, М. Капетановић, К. П. Михајловић, М. Ј. Марковић, Н. Л. Милишић, Н. Р. Поповић, Др. М. Т. Леко, М. Јовановић, Ђ Димитријевић, С. X. Милићевић, Д. Најдановић, А. Ј. Одавић, С. Ј. Ааријел, Л. Дашковић, А. Шток, Ј. Симић, Ђ. С. Новаковић, Ј. Петковић, Ђ. Николић, М. С. Денчић. I. Пре дневнога реда прочнтан је и без измена усвојен записник одлука из седницо од 80. пр. мес. II. Председништво саопштава да је лицитација за набавку плоча и нвичног камена и израду тротоара, држана 4. ов. мес. и остала на Мијаила СтеФановића нредузимача из Ниша овако: