Beogradske opštinske novine

ГОДИНА

— 211 —

БГОЈ 36.

сање, јер ако се ио нашој молби не иродужи још у дујкшпј за 78 метара , мп ћемо бити са нашпм имањем магеријално оште1.еип. Земља која се буде отконавала треба да се у продужењу шанда насипа јер ће јевтиније ао кубику кошгати и мп ћемо са натшш пмањем бити потпуно осигураии, јер иначе наше цмање до сада је било у оиасности због попдаве воде кад бујна кпша надне због брда (шанца), зато и чребада се до последње куће откопа и калдрмпше, По саслушању мишљења грађевпнског одељка, Одбор је изабрао комнсију: ол г. г. Н. Г. Поповпћа п г Боке Димитријевића да са опш. енжињером и.)ађу на лице места и за идућу седницу иодиесу мпшљење шта бл ваљало урадитп. VI. Грађевннско оделење реФерише. да је лицигација 7. т. м. за отконавање ,Југовићеве" улнце остала на Рпсту Крстића но 1'18 1 / 4 днн. од куб. метра. алн је иосле тога нокушавано да се другом кратком лицитацијом добпје јеитинија цена, пошто је измењеио где ће се земља насппати те наређеисда се 2650 м. наспе на дунавско поље а 450 у „Љубнчипу" удицу. 11о саслушању реФерата ГБр. 969 н 1011, одборје одлучио, да се Гнсти Крстићу уступн откопавање „Југовићеве" улице по излпцитирану цену, и с условом да насниање пзврши како је нреипачењем наређено. VII. Грађевинско оделење рефернше да је истекао рок у коме је нредузимач Гнста Крстић имао свршити нову калдрму у улицама „Саиској" н „Мајданској". Према ранпјој одлуци (ГБр. 977) Одбор решава: да правобранплаи, оиш!инскн даде своје мншлење н да се од предузимача узме пзјава : за што посао није сврпшо но уговору , па да се изнесе у седницу. VIII. Председништво реФерише , да је регулациона комисија (ио одлуцн од 3. Јуна пр. год. ГБр. 434) пзвршила у главноме преглед сптуацпоннх плапова н дала своје мишлење какве нзмене у регулацнјн треба нредвидети и у иланове их унети. Није подкела нзвештај, али су уз писмо председнпка компсије г. Андоновпћа (ГБр. 788) прпложени заиисннци компсијских састанака у којпма је детаљно изложен рад комиспје. Но саслушању иисма, Одбор је одлучно: да се записници комисајског рада иублнкују у општинском листу, па неко кратко

— Имате нраво, Ја ннкако да се опоменем ! Казах му сг.оје име: — Хенрнх Бенклер. судпја, Засгаде за тренутак; замисли се, ц рече: — Аа.. виђао сам вас код Поенселових, нре рага. Ето од тога доба већ диаиајест година! — Дакле поручпк Реведпјер? — Да. Бпо сам шта внше н капетаи Ревелнјер до онога дача, када ми тоиовско ђуле обе ноге однесе. Заћутасмо. Саш сам се сећао окрегног гибког младића, како лако и красно управља котнљоном и осваја срца леног пола. Зваху га — тако га нрозваше — „вихор." Иза овејасие слике лебдило ми је у памети још пешто, чега се не могох да споменем. Сећао сам се да сам зпао неку прпчу, једпу од оних нсторија, којој се не ноклања велика паасња, и која се увек лако заборавља. Знам да је у тој нричи било н љубави, На дпу памћења мицаху ми се опет неке успомепе. Мадо још и прзд очп изађе ми лик једне леиотпце, а у паметп нроспну н име њено.... То је бпла заиста љубавна нсторпја, обична, без оригиналностп али и чнста. Млада девојка воледа је ватрено поручика. Говорило се и о скором венчању срећних вереника.Поглед мн се од једном оте внше главе мога сапутнпка. Завпј\тци које мало час поређа сдЈга, комешаху се од потреса вагонског. Дођоше мп на намет речп што их прп поласку изговорп сл\жптељ Лорен: — Овде је све. Нма иет завијутака : слаткиши, лутка, добош, пушка и паштете с џигерицом." Кроз главу ми снну нова мисао: склопих читав роман у намети. Роман, какве читамо посведневно. Бпли верени, али

време да се сачекз да би и грађани ван одбора (који би жедели) могли изнети своје назоре или учиннти примедбе па тек опда да се присгупи решењу. IX. Председипштво јавља, да је комнсија за надзор над грађењем новог водовода поднела нзвепггај : која је земљпшта код извора нотребно откупити за инстадацпју водовода. По сасдушању извештаја (АБр. 1625), Одбор је изабрао: г. г. Мар. Велизарпћа, Солом. Ј, Азрпјела , Гаденка Драговића, Г Б. Димнтријевића и оншт. правобранноца, да са водоводном комисијом изврше откун у извештају побројаних имања ако се погоде; у нротпвном да постуие по 28. чл. зак. о водама. X. Поводом питања одборника г. Гавре Бркића: какоје суд могао без Одборске одлуке да подпже таксу на свињско месо, и друго: зашто пред Одбор нису изнесена она н онаква правила како их је комиснја иројектовала, него су мењана. На нрво пнтање иредседништво је оставидо да у идућој седници ноднесе изјаву , а на друго питање дало је одговор: да је комнсију Суд био сасгавпо , а не Одбор , према чему је могао чинити измене у ономе са чиме се вије сложпо. Задовољив се одговором, Одбор је сасдушао правила о слободном клању н продајп меса , која подносп Суд онштине као нредлог , ц усвојнв их у начелу одлучио да се у идућој седници нристуни нретресу истих и специјалном решавању. •-? Р АД РЕГУ*ЛАЦИЈОИЕ ^ОМИСИЈЕII, Састанак — 6. Априла, Присутни су сви чланови осим г. М. Цветвовића. 1). У »Кнез Михаиловој® улици да се учини још и следећа исиравка, а на име: да се ћоше ново-озидане Сиасићеве зграде, иоје лежи у »Леиеничкој« улиди, веже са ћошетом Панђелове куће, воја лежи у »Кнез Михаиловој* улици. 2). »Узун-Миркова« улица да се измени на тај начин, да се од ћошета тостиопе »Краљ* на »градском пољу*, које се задржава, иође до црвог ћошка велике школе, за тим да се задржи *асада велико-школска, а друго ћоше велике школе, да се веже иравом линијом са ћошетом код »Дарданела* у Ј,ЈЈасиној* улици. »Васина« улица да добије ирема тој утврђеној лииији ширину од 18 метара, а исто тако и »Узун-Миркова« улица, ири чему има регулација да се изврши сечењем до зелене линије у »Узун-Мирковој ж улици. 3). Троугао између »Милаиове« и »Љубичине« улице, да се новећа еа оноликом новршином, која је потребна да се дође у Фронт »Лепеничке* улице по зелеиој липији.

изненадан обрт: стицај незгода, несавдадљива пренона! Пли је овај офпцир и ако нагрђен у рату , нашао и после рата верност сво.је заручнице. Одржала веру и пошла за-њ. Кад слушамо, плп у књигама читамо о самоирегоревању, великодушно налазнмо да је и лепо, и племенито и оправдано жртвовати се. Чисго човек добпје вољу да се и сам са задодољством жртвује. Ади се мамурлук ведикодушности брзо разгони а 110сдедица остаје: горчина живота... Завршеци и на нозорници и у књигама су разноднки. — Дођох на другу мнсао, Можда се норучик оженио пре рата, нре оног \жасног часа п страшног случаја, кад је остао без ногу.,. Бедна жена морала је тужна и жалосна да примп, негује теши и крепи унесрећенога мужа. Отпшао здрав н леп а вратио се -- богаљ!.... Да ли је Боже тај човек утешен, срећап ? Нека неодољпва жеља обузе ме да сазнам што-год, оно што је главпо, изчега би после пзвео штоне буде хтео рећи. Говорасмо но ново алп о случајностнма. Судио сам но стварпма које носи, да је родитељ троје деце. Слаткпшп су за жену, дутке за ћерчмцу, добош и иушка за синчиће а паштете за њега самог. — Упнтах га: — Ви сте и отац капетане ? — Не, госнодвне, — беше његов кратак одговор, који ме по све збуни, као да сам учинио недотупавну погрегаку. — Не замерпте моме љубопитству, алн сам судпо по речима слуге, којп вам стварн донесе. Он се осмену, за тнм проговори: — Не, нисам се ни женио ; остао сам — тако да кажем — на преговорима.