Beogradske opštinske novine

»Д11НЛ VIII

— 215 —

БРРОЈ 36

ОПШТИНОКЕ ВЕСТИ Седнида. У четвртак, 23. о. м. Одбор општински држао је нарочигу седницу ради снецијалног иретреса нових цравила о слободноме клању и продаји меса у Београду и атару општинском. Донесепа је одлука да се и такса на говеђе месо наплаћује по тежини заклатог грла а не од грла па живо, па је с тога решење о количини таксе одложено за другу седницу, докле Суд онштински не измени предлог за таксу по тежини. За телећину, јагњетину и свињетину прописана је ТВЈКСЗЈ. СаопштиНемо је у идућем броју, у коме ћемо публиковати усвојена иравила о слободном клању. Ради знања. Поводом погрешне вести коју је донео један београдски лист, многи нас грађани питају : је ли истина да ће онштина радити нрво и само школе па тек доцније водовод ? Нама долазе чудна ова нитања. Објављеним одлукама, као и штампаним извештајима комисијским дата је прилика свакоме да се обавести и о реду извршивања великих реФорама. И реконструкција данашњег и радови на грађењу новог водовода отпочети су већ у велико. 0 канализацији смо јавили у претпрошлом броју, а стечај о изради планова за подизање школских зграда публиковали смо ире толико времена. Вест да ће се прво и само школе градити, измишљена је тендецијозно. Бирачке карте. До 25 тек. мес. узели су бирачке карте : У одељку врачарском 207. грађана „ „ дорћолском 290. „ „ „ варошком 211. „ „ „ палилулск 184. „ „ „ савамалск. 181. „ „ „ теразиском 176. „ Свега 1249. грађана. ИЗ СТРАНИХ ОПШТИН А Галац. Општина галачка у последње време живо ради на томе, да се у најкраћем року пзведу мпога уређења, која ће варошп датп праву и особиту лелоту, и учинити, да међу уређеним и зпатним градовима Галац заузме оно место, које му ор1 пада по величини, важности иоложаја п тргопинском значају његовом. Наградпће се и краћа нруга нзмеђу Брајиле и Галда, иошто је данашња због теренеких тешкоћа п сувпше дуга. Нарочито иаробродско друштво добнће повластмцу за вожњу између Галца и Брајиле. У срединн самог града поднгнут је већ прекрасан парк, по најлепшем обрасцу западнпх 1радова, у коме се но сне дневно скупља мноштво света а сваког дана од 5—7 концертује војна музпка. Сем ове „народне баште" у скоро ће се отворпти н парк са велнкпм алејама за пешаке, колаијахаче. — По пропорцпјама, истина мањпм, али и Галацће у скоро пмати своју ,ћоЈ8 с1е Вои1о§пе". У средпнн овог великог парка напраннће јечеро, са водоиадпма п водоскоцима, ! које ће зцми служити и за тоциљање. Усвојено је електрнчно ' осЕетлење, — Опште одобравање што је електрично осветлење ј нретпостављено ваздушном гаоу нде дотле, да се у штамни већ ј бележи како ће елекгрпчно осветљење бити челенка осталим ] уређењнма. Још један дакле впше од градова на балканском тропо- ! љу, који не оклева да заведе све што је могуће, само да се ! створе новољњијн услови, што впше угодносги за живот!

* Софија. „Келие (Г Опеп1" редовно пратн општинске нослове у СоФнјн и бележи све што онштина тамо ради. По најповијпм његовнм вестима, нозајмљених 10,000.000 динара утрошиће онштина врло брзо дабн сесамо што брже посвршавалн пројектовани нословп. Сем регулације сгарих п отварања новнх улица, жнво се радп на изменама цевп.и дограђнвању водовода п на што скоријем изг.ршењу елекгричног осветљења. У току ове године порушено је 453 старнх кућа а у новом кварту саграђено новнх 450 сем 203 каменпх зграда у средини вароши. Од направљеног зајма у^рошено је до сада нреко 4,500.000 дннара, и то: 1,500.000 на нутове; 400000днп. за водовод, 350000 за један камени мост; 2,400-000 на експронркјацпју.

РАЗКЕ БЕхЛЕШЈ^Е Новинароко удружеве. 5* Букерешту су новпнари саставилп друштво, које по статутима пма три врсте члапова. У нрвој су сви новинари п коректорн који живе у Букурешту, и то су „активни чланови*. У другој врсти су: „чланови допионици« новинари којн жпве у унутрашњости или на странн. У трећу врсту спадају „почасни чланови" — власпици листова, књижари и у оиште сиисатељп. Цел> је друштва оснпвање једног фонда за узајмно помагавз, и другог, за потнору породица умрлпх чланова. Управа је састављена из 9 чланова, од којих је један благајнвк (полаже н кауцију), један главни тајник и један бнблпотекар. Друштво је добпло одобрене да нриредн једну лутрију у корпст свога Фонда. Овако псто друттво основано је 1882. у Будимпештп и његов Фондданасвећ износп 300.000 дпнара. Оно је ових дана отворило нову дворану у дому којп је себи за друштвене цели саградило. * Веза часовника. У Гетингу палп су на .једну орпгпналну али и врло кориспу мисао — изналазе начпн да се помоћу великог главног часовнпка доведу у везу све часовнике т варошн, те да се свн из реда навијају п раде по томе главном, регулатору. На звездарнпцн поставпће се један велики часовннк, којпм ће управљатп особље звездарнице, Од тога великог чесовника снровешће се мрежа жнца по целој варошп и ставитн у везу најпре часовнпци универзитета н јавннх зграда, а доцноје и часовници којн се налазе по ћошкоиима улица за општу, јавну потребу. Допустпће се и приватним лицпма да своје кућевне луварске часовнике вежу са регулатором. На овај начнн свн ће часовипцн у Гетингу на секунде ноказиватп тачно и исто време, те тако разлике у времену и часовницпма тамо неће бити. * Средство за брисаве. Врата, ирозорп ц памештај, иремазан масном бојом, чисге се доста гешко а чесго се п кваре употребом шкодљнвих средстава. За ту цељ врло је добро употребитн — за прање — раствор нишадора у хладној води и то на један део нишадора, 20 делова воде. Има и други, V неколпко заметнпји ади н бољи начин. Искува се пола килограма мекиња у 5 лнтара воде п дода се течностп 50 грама сапуна за прање. Еључали раствор процедп се кроз платно и остави да се охлади, на се иосле тимз перу прозори, врата, кућна дрвенарпји итд Кад се овако оиере дотичнц предмег, треба га нрећи меком кожом. За нрање нолитпраног намешгаја пе треба у раствор трпца метати сапун, али такав намештај треба брпсати сунђером наквашеним у реченом раствору а за тим га истртн сувом кожом. * Земл>а и становништво. — Пз најиовпјнх статистичких података ухваћена је сразмера земље ирема броју становннка у различитим државама у свету. По том рачупу пада данас на једну душу оволнко земље : У Белгијп 0,50 хектара, у Енглеско.ј (без пасеобнна) 0,80, у Италпји 0,90, у Холапднји (без насеобина) 1,15, у Француској (без насеобнна) 1,40, у Аустро-Угарској (с Босном п Херцеговином) 1,60, у Португалпји (без насобина) 1,90, у Румунијн 2,43, у Србпји 2 50. у Кинн 2,80, у Бугарској с Руменлијом 3,30