Beogradske opštinske novine

БРОЈ 51.

ГОД. ТШ.

ИЗЛАЗИ НБДЕЉНО ЈЗДДН 27Т

( |

Ј Цена је огласпма С дин. пара од врсте

ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : на годину

8 дин.

НеделЕ>а 2.

Декемб. 1890.

) Претилату ваља слати упутницом на општниски суд а све кореспонденције на уредника

на пола године .

3 дин.

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋ.АЈУ СЕ

за странз земље на родину . .

9 дин.

Неплаћена нисма не примају се.

«.,н.м4Мм11кт..ш, т . м >4М

!!>. ]Ц|А^„ т _.„>1и:1,А,— .||Ц||||||||||||1 АмНиИћ. „Ј||„Л|||,|)и.

XXV - НАРЕДБА Многа беспослепа лица, под видом момака месарских, долазе у кланицу те само сметају раду у њој Да би се ово у будуће избегло, позивају се овдашњи месари да своје момке без икаква изговора потпишу код власти, јер без буквице пеће се ни један триити у кланици. Сваки момак, који долази у кланицу, мора показати контролору кланице буквицу. Ако који газда дотичнога момка пе иријави власти и не снабде га буквицом, биће кажњен, како за неупис тако и што је противио ово.ј наредби поступио. Из седнице суда општине београдске 17. Нов. 1890 год. СБр. 19.839.

ИВ В ЕШТ АЈ КОМИСИЈЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ ИИТАЊА 0 ПОДИЗАЊУ КЕА У ВЕОГРАДУ Питање о подизању кеа, које се сада ириближило своме остварењу , од великог је значаја ио будуће развијање трговине и индустрије у Београду, који је по своме ванредном цовољном геограФском положају, позван више но ма која друга варош, на балканском полуострву, да извозну трговину концентрише и посредује За постројење кеа добила је општина пре неколико година три пројекта, и то : 1. Од браће Клајна, Гертнера и Шмала за зндани ке. 2. Од бившег директора А. Ричтера за дрвени ке, в 3. од Холцшпахових синова за зидани ке. Сем тога израдила је пројект за дрвени ке и једна комисија од чннопника миниетарства грађевина . У првом реду намеКе нам се питање, какав систем ке-а треба општина да усвоји, и да ли исги да буде сталан или привремеи ? Одговор на питање, да ли првенство заслужује камени или дрвсни ке, зависи ноглавито . 1. од цељи, којој ке треба да служи. 2. од положаја његовог и 3. од суме коштања. Имајућп у виду, да ке треба да служи највише трговинским целлша, сасвим ]е јаспо, да онај део ке-а, који се налази изван вароши, треба градити од дрпета, а само онај део, који се налази у вароши.да буде од камена, јер ће се тако са најмањим трошковима одговориги иатребама трговине и саобраћаја. Ко.мисија је према томе мњења, да ке од С до Б буде од камена; дужина истога износи око 875 м ; од В до С (1215 м) и 01 Б до Е (360 м) да буде ке од дрвета ; укупна дужина дрвеног ке-а износила би дакле 1575 м ; а онај део од железничког моста дакле од А па до тачке В, да се калдрмише и трпанцем на подножју обезбеди, к; о што је код самог моста извршено (дуж 225 м). Спољна нвица ке-а уцртана је у приложеном плану и утврђена је овом линијом: у горњем делу своме по пројекту за антрпоте, одавде до северо-западног ћошка механе пок. Косте

Димитријевића, у луку са К=1350 м; даље у луку саК=1625м, и то тако, да одстојање спољне ивпце ке-а буде по 30 м удаљено од крајњег ћошка плацева у улмци савског стоваришта п 30 м од средине Фронта Вељковићеве куће; даље, у правој линији и напослетку, у луку са полунречником од К=750 м све до града. За подизање каменог ке-а најбољи је пројект Холцшпахови синова, који је у сваком погледу рационалан. Дрвепи ке пак требало би израдити по цројекту комисије мииистарства грађевина, на основу којег је један део железничке станице за претоваривање на Сави већ и извршен. Но пре коначног утврђења система кеа за поједина места пужно је, да се пре свега епецијално сниме : Земљиште и профили речни на ону дужину, накојутојош иије урађено, а то је од механе пок. Косте Димнтријевића до града. Апроксимативни трошкови за грађење кеа (без експропријације) износе : 1. Грађење дрвеног кеа на дужину од 1575 м рачунајући 1 м по 500=787.500 дин. 2. Зилање каменог кеа на дужину од 785 м просечно по 2400 д.=1,884.000. 3. Калдрмисање обале на дужину од 225 м по 200д.=45.000. Свега дакле 2,716.500 дин. или у округлој суми 2,800.000 дин. (у коју је и експропријација урачуната). У Београду. 20. Нов. 1890. Чланови комисије. (Следују потписи). ■ -.9 -к 1. ■ ■ ' »"3—-ц:—-гг»—-— 4 ' КАЛИМЕГДАН*) (ПОКУШАЈИ УДРУЖЕЊА и ЛРЕЛА8АК НА ОПШТИНУ) (НАОТАНАК) После онако кратког и одређеног одговора Госп. Министра војног, којим је одбијена молба удружења: да се приходи Калимегдана сиеду на стварну вредност, и да се не тражи од удружења већа сума навнаде, но шго ће је оно примати, — шта се је могло друго чинити. У алтернативи, ваљало је одлучити се да удружење или и не почиње рад, или да пристане на то, да држави накнађује 1.500 дин. годишње више, но шго ће се примати од продаје траве и закупа киосака и лагума. Место дакле да нађе прииомоћи, оно је наишло на знатну тешкоћу и није се могло др} гаче мислити, но да се иза таквог решења скрива и равнодушност према томе да ли ће удружење предузети рад, или од својих задатака одустаги онако исго , како се је одустало и много раније, кад је прво удружење, ради истог циља, било пос.тало. Примиги пак на се обавезу да се држави накнађује 4.500 дин. годишње од првога дана , значило би везати себи руке да се на Калимегдану не може урадити ништа више, него да се он одржава вечито у примитивном стању; да се приходи у неколико увећају, па све онет даје за инвалид-

*) Види 44. број »Беогр. Онштинских Новина*.