Beogradske opštinske novine

ГОДННА VIII

— 204 -

БРОЈ 53

Члан 10. За измирење трошкова око штамиања образаца, упустава и осталих потреба за извршење пониса одобрава се. сваве годиие, кад се нопис врши, министру народне привреде нарочити вредит у његовом буџету расхода. Члан 11. Закон овај сгупа у живот кад га Краљ погпише. Препоручујемо сви^ма Нашим министрима, да овај вакои обнародују и о извршењу се њаговом старају, иластима нав заповедамо, да по њему поступају, а свима и свакоме, да му се покоравају. РАД ОПШТИНСНОГ ОДБОРА 1АИ. РЕДОВНИ САСТАНА^ 3. Декембра 1893 године Председавао члан суда г. Св. Караиешић ; члановн одбора: г.г. 'В. Николић, Љ. Јовановић, П. Цветковић, Д. Најдановић, М. С. Денчић, Р РЂирковић, Р. Петровић, М. Јовановнћ, М. Јанковић, К. Д. Главинић, М. Ј. Марковић, В. Виторовић, Р. Драговић, К. Б. Михаиловић, С. Д. Милићевић, Др М. Т. Деко, А. Ј. Одавић, Ј. М. Тадић, М. Р, Маринковић, А. Шток, Ј. Симић, М. Капетановић, К. П. Михаиловић, Л. Датвовић и М. Велизарић. I. Пре но што се прешло на дневни ред, одборник г. М. Р. Маринковић улаже протест како је Суд општинскн могао издати уверење о сиротноме стању г-ђци Рјжици кћери иок. Радивоја Милојковића бив. државног саветника. По објаснењу председништва да Суд издаје уверење на основу исказа и Јемства грађана које молилац приведе, и да у овоме случају није нздато уверење о сиромашноме стању, него је потврђено да због терета на имању, пупила сем пенсије не ужива никакве више приходе од имања — решено: да Суд општински учини корак да се издато уверење обустави и по њему ништа не чини докле се Суд општински накнадно подробније не увери о стању, које су јемци показали; о чему да се поднесе извештај одбору у првој седници. Овим новодом, и да би се у будуће стало на пут свакој евентуалној неправилности у издавању уверења, препоручено председништву да Суд оиштински тражи мишљење од Одбора за свако уверење, пре но што га изда, кад год не буде имао довољно доказа о ономе, што је нужно нотврдити. II. Председништво саопшгава, да је према одлуци одборској из цоследње седиице дрЖана 4. ов. м. и трећа лицитација, којом

МАНСАРДА ПРИПОВЕТВА Ж И 1 А К Д А Р Т И Ј А

(НАСТАВАК — 7) Отвори прозор. наслони се лактовима на праг, и остаде дуго гледајући на улицу. Ветар се играше његовом косом, очи му беху укочене, шнром отворене као у избезумљеног. Граја и тонот на улици допираше до њега. Мало по мало све се утиша. Светлост из кућа постајаше све мањ.ч и ређа. — До ђавола ! Ноћ није тамна, промрмља Бернар. Затим додаде: — Али ко ће ме спазити у ово доба ? Коракну неколико пути по соби, затим се нагло заустави и — Хајдмо / рече себи скоро гласно, нека буде ! Прекрочи ирозор, дохвати се олука, који се шкрипећи сави под теретом његовог тела. VI. Са великим напрезањем нузаше Бернар ка прозору старчевом, Употребљавао је сваку пукотину, сваку испупченост зида те се

је право на наплаћивање таксе за лед у овој зими остало на ЈосиФа Талпи, за 2600 дип., и да је Суд лпцнтацпју одобрио. По саслушању реФерата (СВр. 20727.) Одбор је примио к знању решење Суда општннског. III. Рачуноводство подноси реФерат да је према одлуци Одбора из последње седнице држана још једна лпцитација 4. ов. мес. за тамиско право , и на лицитацији дошао само Св. Боторић, који је дао свега 10 дин. више од раније цене. По саслушању реФерата (СБр. 20.974) решено: да се Светозару Боторићу уступи тамиско право за 5210 днн. годишње, а нрема условима лицитације за три године, рачунећи од 1. Јан. 1891. до 31. Декембра 18 ј )3. год. IV. Рачуиоводство подносн реФерат да је данас држана друга лицитација којом је право на вађење песка са обале савске.и дунавске остало на Морена Албакарп. Ио саслушању реФерата, (СБр. 21287) одобрено: да се Морену Албакари уступи право на вађење пзска из Саве и Дунава по условнма лицитације за време 1891. године а закуцнину од 2310 10 динара. V. Рачуноводство подноси извештај лицитације за право на иснражњивање нужника, помиЈара и стрвипарски посао за времс од 1. Јан. 1891. до 31. Дек. 1893. Остала на Морена С. Алба-. хари за 6000 20 динара годишње закупнине. По саслушању реФерата (СБр. 21.026.) одобрено: да се лицитација усвоји но с тим, ако закупац пристане да се услови допуне у толико, да буде дужан попуњавати кауцију у колико би се казнаме умањавала; да извожњу (справама) врши дању, кад Суд нареди ; да означи на бурадима меру и да се прецизује о казнама, носледња — раскидање уговора — право је општине само ако се хоће да користи, иначе понављање казне предвиђене за други случај (150 Дин.). VI. 11о прочитању молбе лебарског еснаФа (АБр 2299) одлој жено: решење за другу седницу, када да се о ценама поднесе потпун извештај. VII. На предлог председништва да се вотира извесна сума за ; награду оних органа цариничних, који су прибирали и руковали ! мерином н калдрмином општинском — решено : да се на то за ову ј 1890. годину, може расподелнти до 1°/ 0 од суме која је на име I калдрмине и мерине наплаћена преко царинарничних органа.

тако с муком вукао дуж крова. Није ни мислио да виси изнад пропасти. Само један погрешан покрет, и он би се строноштао. Месечар, који иде по кровској ивици није свесан опасности. И с Бернаром готово је тако било. Само једна жеља, само једна мисао обузимала гаје; присвојити благо. Та га мисао опијаше. У том часу, мнслим, не би одустао од свога предузећа па баш да је бпло и сведока. Допр'о је до прозора. Погледа у старчеву мансарду. Бледа ноћна светлост допусти му да уочн све што се налазило у полусени те собе, У ћошку празне собе, која издаваше сиротињу, стоји кревет, или боље рећи нешто на Форму кревета, преко кога висе дроњци за покривање. Једна столица цреваљена, а на сред патоса, полу-наг, лежи старац, Из подеране кошуље вире мршаве руке н поге, а цело тело укочено, као у мртваца, који се много мучио пре но што је издануо. Једно радосно а!... — оте се из бернарових груди. Тако сам и мислио, рече у себи. Дакле умро!... Гурну живо прозор, који слабо утврђен попусти и атворн се, иа онда ускочи у собу. Соба заудараше јако на укварену маст. То је била загушена пештера, у којој је тврдпца издисао, у средини гнусног твр шчлука свога. Месец слабо освегљаваше непомично тело старчево. Бернар се приближи. Херман мора да је пао са кревета. Из сламњаче подеране просули се златници, па се светле крај лешине. Старчеве руке леже на златницима, као да их и у последњем часу хоће да дограбн.