Beogradske opštinske novine

ГОДИНА IX.

6 —

БРОЈ 2.

Ако се у след овога преступа догодило да је стока заражена, онда се досуђује затвор до 3 године или новчана казна до 4000 динара. У случајевима недовољне пажње казниће се новчано до 200 динара; ако је услед те ненажње, насгупила каква штета, казниће се затвором до једне године или новчано до 2000 динара, а ако је у след тога какав човек умр'о -- затвором од 1 месеца до 3 године. Ј1Бр. 1530. Из управе града Београда. 31. Децембра 1890 године.

ИЗВЕШТАЈ комисије за осветљеве вароши Београда. (наотавдк) Јер, господо, нађено је рачуном, да код лампа сијалица прелази 5 на сто а код пламених лампа 10 на сто електричне енергије су светлост а сви остали 95 на сто односно 90 на сто утроши се на споредне радње Кад се још помисли да од енергије која се налази у угљену, којим се прави нара за окретање електричних машина прелази у најбољем случају само 10 на сто у електрицитет, онда излази да од енергије које има у угљену, прелази у електричну светлост код лампа сијалица само 1 \ а °/ 0 а код пламених електричних лампа само 1 на сто. Тај је проценат код лоја, зејтина и светлећег гаса још мањи и за то је увек најкориспије за светлост кад се енергија из угљена најпре претворч у електрицитет па тек онда у светлост. Још се зна да је добијање електрицитета помоћу парних махина јевтиније но помоћу гасних; у примеру који овде цитирамо употребљени су гасни мотори ма да су скупљи, јер је таква била погодба. Лајпцишка улица почев од раскрснице са Фридриховом улицом па даље, осветљена је Симесовим регенератив лампама које троше 80 к.м. гаса за сат и дају светлост од 120 нормалних свећа. Јужни део Фридрихове улице осветљен је гасним пламеновима Лакереровим који троше 120 к.м. гаса за сат и дају светлост 105 свећа. Северни пак део исте улице осветљен је тропламеним цевима Брејовим који такође троше 120

куб. мет. на сат и дају светлост од 105 свећа Симеис и Халске тражили су за подизање осветљења (т .ј. за 1900'5 сати тога дела лајпцишке улице електричном светлошћу, 26.040 марака или 38 Фенига (47 5 пр. дин. ) на сат Кад се узме да свака електрична лампа замењује три гасна Фењера и да један куб. мет. гаса кошта 13'3 Фенига(16'63 п. дин.) колико је плаћено за ложење машина онда ево како стоје све те врсте осветљења за 1 сат : гасним регенеративним лампама 0.32 м. = 0 - 40 д. ,, Лекареровим ,, 0 48 м. 0- 0 д. „ Брејовим ,, 0'48 м. — 0 60 д. електричним „ 0 38 м. .— 0-475 д. Међу тим ево како стоје јачине појединих осветљења те површине мерене под углом од 30 степена са хоризонтом : Регенератив лампе давале су светлостод 360 свећа Лакарерове „ ,, „ ,, „ 315 ,, Брејове „ „ „ „ 315 „ Електричне „ ,, ., „ ,, 880 ,, Да поредимо економске прилике те две врсте осветлења још са друге стране. У Великој Кањижи уведено је ту скоро гасно осветлење, а у Инсебруку електрично. Експлоатацију на оба места врше приватна друштва и друштво које експлоатише гасно осветлење у Вел. Кањижи, нозива приватне на упис и нуди гасни пламен од 10 нормалних свећа за Р82 крајцаре на сат. У исто време друштво које осветљава Инсбрук електрицитетом нуди електричну лампу од 10 свећа за 175 крајц. на сат, и то још под овим олакшавајућим околностима: ако лампа гори 1500 на годину онда је цена јевтинија за 6 0|о ако гори 2000 сати онда 8 0|о а ако гори 3000 сати цсна опада за 12 0|о- Бод гасног осветљења, горело се више или мање, цене су исте, јер вел. кањишко друштво не ставља никакве олакшавајуће околности. Следећи ће наш цример још боље показати у каквом односу стоји гасно и електрично осветљење кад се тиче осветљавања целих вароши, У вароши Теплицу у Чешквј лостоји данас гасно осветљење; пошто ове год ине истиче рок уговору између друштва које гасом осветљава варош и општине, општина је одредила једну комисију која је имала да испита да ли је корисније но општину да задржи гасно осветљење који постоји, или да у место њега уведе електрично осветљење. У августу ове године коми-

i сиЈа је поднела ср.ој иавсштај општини 113 кога | вам цитирамо само ова места : ј Продужење уговора са друштвом за гасно ' осветљење коштало би иашу варош, округло I 11 000 Форпнта на годину. Осветљење општинских зграда коштало би 1950 Фор. на годину, а цена осветљења за приватне потрошаче изнела би 2.88 крајцару за сваку лампу и за сат. Кад би се садање варошко осветљење ојачало са 60 Венамових лампа, онда 611 варош коштало осим горе поменутих 11.000 Фор. и осим 5175 Фор. за набавку материјала и намештање ових нових лампа, још 2500 Фор. годишње. Свега би дакле коштало ошптину мало ојачано гасно освегљење, 15450 Фор. годишње. На копкурсу за електрично осветљење Теплиц-Шенау-ско друштво нуди се својим актом од 9. Јула 1890 (по нов.) да осветли варош према одређеним условима за 18.594'30 Форината на годину. Ово би осветљење било за 33'3 0|0 јаче од гасног. Приватне би коштало електрично осветљење према пријави : ако приватна пријава у вароши буде мења од 4500 лампа, онда ће коштлти једна лампа од 16 свећа 3 У 4 крајцаре на сат ; ако пријава буде од 4500 до 7000 лампа, онда 2 '/ј кр. а ако је већа од 7000 онда 2 кр. на сат ; у сваком случају рачуна се 5 Фор. основне таксе за сваку лампу. Ако би се садање гасно осветљење комбиновало са електричним, увећавши садање гасно осветљење са 30 пламених ламна од по 10 ампера онда би варошко осветлење стало, 21500 Форинти на годину. Из друге једне понуде (Ригз1 С1аги8сћеп (!и1ег ЈпзресИоп) коштало би електрично осветљење (као и горње,) 19.078*30 Фор. годишње. Приватни би плаћали 3 У г односно 2 2 /ј или 2 крајц. на сат и на лампу. поред основне таксе од 6 Форинти. Кад би пак сама варош о свом трошку извела електрично осветљење са 5000 лампа сијалпца од по 16 нормалних свећа, и сама га сксплоатисала, онда би електрично осветљење улица и пијаца коштало годишње 12000 Форинти ; и било би 5 1 /, пута јаче но садање гасно осветљење. Осветљење варошких зграда и позоришта рачуна.јући да осветљење буде за 33 °/ 0 јаче но

МАНСАРДА ПРИПОВЕТКА Ж И Л А. КДАРТИЈА (ндстлвак — 10) Бернар пристуци мртвацу. Очи тврдичине беху још широм отворене, али већ стаклене. Бернар остаде са свим ладан, рече само : — Шалосно ! Затим остави мансарду и изађе на улицу. — Дакле ? запиташе га. — Несрећан случај — одговори он ; да сам знао, да је болестан, као најближи сусед ... — Шта ћете ? — рече једна жена, ваша погрешка није !.... Тек у ноћ врати се Бернар кући. Најпре баци поглед на своје благо (свој живот!) Затим узе једну књигу, прву која му паде под руку и покуша да чита, али га грозница на ново обузе.

Леже, али брзо опет устаде, Стаде прислушкивати да ли се што чује у старчевој мансарди, Алуцинацијом њему се причини да чује звек злата — Луд сам ! рече, и стаде да корача по соби певуцкајући, само да одгонн мисли. Чуо је, са свим јасно, да неко корача у побочној соби — и тај некад неустрашљиви човек стаде сада дрхтати као плашљиво дете. Мртвац, који лежи само два-три корака даље, постаде му тежак, као да га носи ни грбачи. Ноћу, у несаници, кад часови једва миле. спопада нас уображење, ствари добијају други облик, машта чини своје, те и најемелији иостаје плашљивцем. Узрок је мање-више нервозност, а сваки темпераменат не подноси ни најмањи потрес. Бернар се љу гио на самог себе. Али у исто време, сналажаху га чудне мисли и на ум падаху страхотно бабске приче из детињства о мртвацима и вукодлацима, чиме дадиље успављују децу. — Да се повампири ? мишљаше он, — да устане претећи у његовом белом покрову; или, ако је већ ту, иза мојих леђа, спреман да ме зграби ? Чудновата језа прође му кроз тело, осети зиму и стаде да дрхти.

— Али, збиља, додаде, ја сам луда ! Зар није механизам престао да ради ? Тело је непомично и већ почиње да трули. Још мало времена па ништа од свега. Умириосе, заборавио на тврдицу, и само стаде да мисли о благу које ће му пружити уживање. Представљао је себи своје богаство и славу: иосађен као краљ у средини ласкача које маме раскошни ручкови и његова милостивост , или их привезују скупоцени иоклоии ; руга се свима и свему; пи.је, једе и живи — срећно, без престанка. У зору заспа дубоким и мирним сном. Надвлада је његова јака природа. Шагор људи, који прикиваху мртвачки сандук пробуди га. Обуче се живо и изађе. Баш тад изношаху мртваца. Скиде шешир и пође за санлуком, погледајући иодсмевно. Сандук поиеше на сиротињска мртвачна кола — Пратићу га, рече Бернар. Кола кренуше. Бернар беше сам за колима. Пролазећи скидаху капе. — То му је жена, рекоше неки — Можда пријатељ. — Биће да му је отац. — Јадан младић ! Кад Бернар чу те речи, он се обрадова. Дакле његова кривииа доноси му већ моралну корист.