Beogradske opštinske novine

ГОДИПА IX. нима из лоједивих улица које ће сама г.г. комисари биратн. Ни једна породица да не добије внше од једног кубног метра. VI. Одборник г. Г Б. Николић, предлаже одбору да ренш, да се болесноме Сими Миленковићу бив. колцији даје већа новчаеа номоћ. Услед овог преллога одбор је решпо, да му се даје недељно по 8 динара све дотле, док не оздравн. VII. На захтев г. Косте Б. Михајлоиића и других неколиких одборника, Председништво пзносв одбору на решење молбу АБр. 2402 Благоја Марковнћа, каФ. овд. којп тражи, да општина новчано помогне његовом сину Милутину, студенту сликарске академије у Москвн, н одбор је после новменичпог гласања са 12 гласова против 7 (петорица нису гласали) решпо, да се Милутину Б. Марковићу, студенту на слнкарској академијн у Москви једном за свагда даде 300 днн. из партије за непредвиђене трошкове, ако пуноважнпм исправама н радовпма својнм докаже, да је владања доброг и да нма дара за нозив, за којн се спрема. Радове и сведоцбе његове оиеннће одбор или комиспја, коју одбор за то одреди.

ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ

Са збора. У недељу 17. ов. мца држан је збор друштва за уређење, унаиређење и улепшање Савског, Савамалског, Теразиског, и код „Три кључа" краја и слободне пијаце на „на „Зеленом венцу". На збору је било присутних нреко стотине отличних грађана и чланова друштвених из именованих крајева. Пошто је збор отворен, Управа Је поднела извештај о досадањем друштвеном раду, на именованој цељи: затим саопштен акт Председништва општ. вар. Београда о признању целог простора на „Зеленом венцу" за слободну пијацу. После разпих предлога, од стране Управе и појединих чланова, збор је једногласно изјавио досадашњој управи своју благодарност, иаусиешном

РАЗШИНЕ ШјЕИФЕШ ПРИПОВЕТКА Ф ГЕРШТЕКЕРА Превод с неиачког. I. В е л х а ј м Велхајм је мала, пријатна варошпца на Рајни. У њој се баш у доба наше приче довршила берба, која је на оиште задовољство испала. Сунце је целог лета п јесенн угодно сијало на нрошарано грожђе, те се је могло рачунати, да ће бити вина у изобиљу. С тага су ваљада свн и навалидн, да са старим вином раскрсте и попију, те су каване скоро све и увек пуне биле. Велхајм лежаше непосредно на обали дивне реке Рајне, на једноЈ сунцу окренутој коси Недадеко од њега на брду, беху развалане ста-

— 46 и пажљивом раду њеном, а затим, ношто је решио, шта ће се одмах ночети да ради на наведеној цељи, приступио је избору нове управе. У иадзорни одбор изабрани су г.г. Филип Христић, министар у пензији, Драгомнр Рајовић мипистар у пензији, Коста Нрногорац проФесор, Јовица Барловац трг. Павле СтеФановић коњички капетан у нензији, Милорад СтеФановић трг. Михаило Симић чиновник гл. контроле, Панта Живковић абаџија и Петар Снасић апотекар. У управни одбор: г.г. г Бока Новаковић члаи касације, Раденко Драговић грг. Јов Ф Христић чиновник, Андра Надеждић старешина одељка Савамалско-ТеразиЈског Нико^а Јов. Протић чинов. гл. контроле, Никола С. Јовановић - Америкапац публициста, Милорад Тадић апотекар, Антоније Хорђевић, Јоца Наумовић-ЈПандоровић, Никола Дазаревић, Мита Срећковић, Димитрије Вучовић, Марко Миленковић бакали, Јов. Селесковић сопственик „Жировног вепца" и Гавра Јовановић угоститељ. Нсто је Друштво издало проглас грађанству, у коме му јавља: да је општина бееградска огласила пијацу „Зелени Венац" за слободну, да је збор тога друштва нреко своје управе замолго Представништво општинско да оно устуии друштву приход пијаце „Зелени венац" како би друштво могло ностићи своју цељ, стављајући у изглед оггштини већу корист од унапређене пијаце и осталих крајева, који ће по престанку друштва а према иравилима Друштвеним онштини припасги Даље позива грађанство на упис у чланство. Друштвених чланова има редовних, који плаћају месечно по 0'50 дин. и при упису 0.50 дин.: утемељача, који поред редовног улога нриложе једном за свагда 10 дин. и добротвора, који би поред редовног улога поклонили друштву једном за свагда 50 дин. свако мушкиње и женскиње може биги Д^ у штвени члан кад горњи улог цлати.

родревне — некада страшидо а сада украс предела — чији пустц и разваљени прозори гледају жалосно на рајску долину, која се пред њама пружала. Штета је, што је овај стаЈи замак тако опао и занемарен ! Свуд унаоколо коров нађикао, трошне камените степенпце сваки час су се могле срушити Сем страпаца и веседих туриста, иико пије до њега долазио. Велхајмци га никако ни не посећпваху пити нкада поправљаху пут који води к њему, због чега је исти од млогих киша и никаквог оправљања толико искварен. да је исто тако оиасно било пењати се уз брдо као год и уз степенице у развалинама. Као и сва друга ромаитична места око Рајне, тако је и овај стари замакнмао свог „духа". Та радозналим Енглезима морало се је нешто причати! Тако се је временом створпла, читава скаска. Прича се, да је Хуго ВидденФелс, последњи гроФ силеџија у „старо добро време" из овог замка мирне грађане нападао и пљачкао их; да се је у последње време заљубио у једну племићску девојку с оне стране Рајве и решио се да се окане разбојништва.Да ли би он овај похва-

БРОЈ 10 Доброиољни прилози примају се са особитом захвалношћу. Упис у чланство и сваки добровољни приход и поклон нрима сваки члан друштвене управе. Кз лдрмције. У опшгини вар. Београда решено је да се овога лета у многим улицама калдрмисање предузме. Већ је и набавка велике количипе коцака уступљена српским нредузимачима и сопственицима камених мајдана из Годупца, као што смо раније јавили. За извршење овог калдрмисања општини београдској требаће велики број калдрмџија, с тога обраћамо пажњу свима онима, који се овим послом баве, како из Београда тако и из унутрашњости Србије, да се општини београдској пријаве, која ће бити у стању да их са послом и добром зарадом снабде не само овог иего и идућег лета. Препоручујемо свима опгптинама да на ову иашу нотицу обрате пажњу сгојих грађана калдрмџија, пошто је у интересу сваке општипе да њени грађани имају занимања и довољне зараде, а не сумњамо да ће и остала уредништва ову нашу нотицу у свом листу обзнанити. Тротоари. Нема сумње да је свима нама додијала хрђава калдрма а нарочито хрђави трогоари. У стању смо сада да обрадујемо београђане вешћу. да је општина београдска већ закључила уговор са једним пиротским поседником камених мајдана за лиФеровање тротоарских плоча у оној ко-ч дичини, колико ће довољно бити, да се у први мах начине тротоари у улицама Дубровачкој, Кнез-Михајловој. Васиној, Дариградској, Краљ-Милановој, Крагујевачкој, Узун-Мирковој, Вук-Караџићевој, Богојављенској, Мајданској и Котарској. Општина ће градити тротоаре у овим улицама онде, где их нема или где нису по пропису а градиће их о своме трошку, на ће доцније лан завет свој доцније, пошто бп постигао своју ц?љ и оженио се својом драгом, исиушавао, не зна се, јер му је та илеменита мнсао д цне пала на памет. Цар и царсвина, коме су додијале жалбе угњетеног народа, пошљу неколпко чета племвћа и коњанпка противу њега. Он се је храбро бранпо нз свога замка, но наиадачи, посде дуже борбе продру у замак опљачкају га и богато се наплате за дугогодпшња његова зла. Окују заробљеног разбојнпка, изведу у авлају и при светлењу буктиња обезглаве га. Тело му нису саранили но га баце у дубок подрум. у коме је он за свога живота доста невине жртве живота лишио. Тако је свршпо храбри Хуго ВилденФелс свој земаљски жнвот. Но његов завет као да му није давао мира у гробу. Кажу, да се у извесно доба године виђа, како стоји на крову свог оиустелог дворца држећи своју одрубљеву гдаву високо у рукама окренуту дицем замку, у коме је његова драга становала. (НАСТАВИЋЕ св)