Beogradske opštinske novine

В А Н Р Е Д н И Б Р 0 Ј

БРОЈ 12

ГОД. IX.

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ ЦЕНА ЗА СРБИЈУ: на годину 6 дин. на нола године 3 дин. за стране земље на годину .... 9 дин.

« Четвртак; 14. Марта 1891.

&

I с: Д Н е п л . ..

Цена је огласима 6 дин. пара од врсте Претидату ваља сдати унутницом на општински суд а све кореснодендије на уредеика РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ 1ж е н а нисма н е п р и м а ј у с е.

ИЗВЕШТАЈ*) 1 ОДБОРСК.ОГ ПОВЕРЕНИШТВА изабратог за иараду нове трошаринске тарифе. Одбору оиштине београдске Потписани члапови тарифске комисије састали су се 18. Фебруара ов. год. и израдили су под -|. приложепу тариФу за општинску трошарину коју подносе на оцену, и предлажу да се трошарина заведе само на артикле побројане у тариФи а и такса да се одреди по стопи која је овде предложепа. Пре но што се упустимо у објашњење самих појединих позиција тариФе, ред је да иаведемо главна начела којасу нас руководила да предложимо овакву тарифу. 1. Дужни смо били највећу пажњу обратити па то, да се трошарином не оптеретиниједан артикал који спада у ред преких животних потреба. Као што се из предложене тариФе види, нема ни једног артикла. изузев једино иетролеум. који је без сумње свакоме потребан зарад осветљења, без кога човек, ако би му гешко било трошарину плаћати, пе би могао да се прође. Што је пак и петролеум порезае, п ако је го срество опшге потребе, мислимо да је право, јер свакако треба да постоји један артикал на ко.ме ће и сиротнији део опшгине ]подносити један део терета, који оишгина неминовно ноднети мора, кад подноси терете за поправку здравствених прилика и утврђења екоиомско-трговачког ноложаја свог. Могли би у неколико сматрати као аргикал преке животне потребе само још иипо, али је и за тај артикал баш из тога разлога предложена веома незнатна такса (5 пара иа Литар) да се одиста не може ни сирогнији део паше општине потужити, да је грогпарином наваљаи велики део на њега. 2. Обратили смо нарочиту пажњу на то, да број артикала онгерећених трошарин-

*) Кад је тарифско ^овереништво спремало ову тарифу за општинсву трошарину и извештај уз тарифу, пије му била нозната нова државна трошарина, изузев само трошарину на ииво од 8 дин. на хектолвтар. То се види и из рачуна у извештају о тарифи. Прим. Ур.

ском таксом никако не буде велики, јер тиме не само да се осигурава веома поуздано наплата трошаринских такса и контрола те наплате, него се тиме избегава и опште поскупљавањежнвота. Јасно је да се услед ограниченог броја порезних артикала поскупљавање ограничава само на број тих артикала, а то је једна околност која се приликом одређивања трошарипских такса никако не сме сметнути с ума, јер свугде, где год се трошарина заводи, показују дегаљне цене продаје тенденцију да скачу у далеко већој мери, но што је је она такса којом се ти предмети порезују. 3. Нарочиту смо пажњу обратили на то, да број артикала обухваћених трошаринском тариФОм не буде велики и из овога разлога: као шго је напоменуто под тач. 2., детаљне цене продаје увек и свугде скачу песразмерно према такси оптерећења где год се трошарииа заведе, с тога смо морали пазити да у тарифу уђу само они и само онолико артикала чија би се цена, ако би се у детаљној продаји сувише подигла, могла коригирати на веома лак и поуздан начин. Ако би се показало да услед трошарине поскуиљују више но што је потребно и оправдапо порезани артикли, као шећер, каФа, пиринач, зејтин за јело, иегролеум, ту је цену веома лико коригирати оснивањем нотрошачке дружине, која би у својим дућанима продавала само те артикле оптерећене општинском трошарином, не тражећи на томе послу пикакве нарочите добити. Иницијативу за оснивање овакве дружиие. ако би се она показала потребна, могла би узети или сама опшгина или грађани онштине. На тај би начин детаљне цене веома брзо биле сведене на оправдану меру, свима пак непорезаним артиклима регулише и сада детаљну цепу конкуренција. 4. По што сви до сада наведени разлози јасно говоре у корист трошаринске тариФе само на мали број артикала, неизбежио је било предложити већу стопу оптерећења но што је био случај у привременој тариФИ општинске трошарине. Та већа мера правда се не само гиме што је на тај начин трошарином поскупљавање ограничено

на мали ороЈ артикала, а никако не на све животне потребе. још главноовим: кад већ услед паших општих прилика на основу трговачких уговора није могуће извести привремену трошаринску тариФу, неизбежно је да се зарад сигурне наплате трошаринских такса заведе извесна манипулација, те је према томе оправдано ту манипулацију унростити колико се више може. Кад пак манипулација већ постоји, ваља је ограничити на што мањи бриј артикала да би се тиме што мање сметње правило вароши Биограду као трговачком центруму за целу Србију. Нема сумње свака, па и најнростија манипулација, сметња је за трговину, али не смемо сметнути с ума да је велика добит у сваком послу, где већ неке незгоде у опште бити мора, изабрати незгоду скопчану са најмањом штетом и за пубдику и за трговину. Ако хоћемо да нам трошарина даде довољно издашан приход а да не оптеретимо многе аргикле, јасио је да стопа тариФе мора бити већа но што би иначе била. Но има ли од тога какве невоље? Најдубље смо уверени да од тога не само никакве невоље нема. но да је то једини пут да осигурамо општини приход довољно велики, а да грађани општине не морају поред тога прихода, који је општини погребан, плаћати извесан део прихода посредницима, од кога општинска каса не би имала савршено никакве користи, а грађани наше општине имали извесну и веома знатну штету. 5. Ваља овде напоменути и разлоге који су нас руководили за. одређивање величине поједипнх стопа. Код пића — вино, ниво, ракија, ликери — пазили смо па то, да се пиће, које се може сматратаи у неколико као општа животна потреба, атоје вино, — оптерети са најмањом стопом, док би пиво, које се нрема нашим нриликама има сматрати као луксузно пиКе, имало да се оптерети зпатно јачом стопом, али смо и ту предлоашли да они који ниво точе од публике наплате збиља само трошарину, а не и неку узгредну таксу за себе, отуда је и израчунато да повишица на чашу пива буде у сразмери са нашом најсигнијом моиетом — 5 пара. Ракија просга оптерећена