Beogradske opštinske novine

— 114 ! наплаћује на вино по тарифц која још није надлежно одобрена нн обнародована, а други што је дозчао, да је управник трошарпне тражио | од овд. трговаца, да му нанисмено означе кодпко који има у своме дућану и на стоваришту од извесних артикада, и обојица мисде, да је ова радња управникова ненравидна. По сасдушашу ових двеју интерпелација одбор је нзјавао да је овака радња управника трошарине неправилна и ставио је у дужност изабратом одборском повереништву за прегдед рада трошаринске унраве, да и о овоме свој извештај подпесе. III. Но нрочитању понуде Стевана Ивковића овд. трг. од 13. Априла 1891. год. ГБр. 460, којим нуди општини, дазаграђење вишњичког друма пренесе сву иотребну количину камена из општинских мајдана до вишњичке улипе по три дин. и четрдесет пара од кубног метра, одбор је, имајући у виду да језаовај пренос држата лицитација и да јена дпцитациЈИ добијена најмања цепа у 6 85 дин., усвојио ову ионуду, да се пренос хиљаду двеста кубних метара камена из општинских мајдана до вишњичке улице устуни Стевану Ивковићу, овд. по три динара и четрдесет пара од кубног мегра. IV. Председништво извештава одбор, да је комиспја зи преглед тротоарских идоча, коЈе лпФерује Јеврем Радивојчевић, нашла да се могу прнмити и пдоче које су само седам сантиметара дебеле, ако иначе одговарају остадим условима. но одбор је, по прочитању тога мњења повереништва ГБр. 427 са 19 гласова ирот. 5 (један није гдасао) решио, да се повереништво нри пријему трстоарскнх плоча строго придржава уговора и у њему проиисаних услова, те да се према томе ие могу примиги плоче тање од осам сантиметара V. Одбој)Ник г. Коста Д. Главинић, као члан одбор ког повереннштва за трамвај реФерише одбору да је предузимач Периклес Цнкош учинио извесне примедбе на уговор којн је одбор усвојио, и по прочитању гих примедаба одбор је решио. да се према примедбама прелузимача Церикдеса Цикоша \чине следеће допуне и измене : 1., Другој алинеји члана IV. општих услова да се дода: Ако они делови улнца за које би

ВРОЈ 24.

се нашло да су у хрђавом стању, биће поправљени о општинском тр шку а по споразуму нзмеђу концесионара и општ. комисије нарочито одређене за овај посао. 2., Члану XIV иосле речи, „како не би сметао другил путницима" да се дода: Прљави предмети, или предмети, који би својим смрадом биди досадии путлицима, не могу се носити са собом. 8., У члану XVI. тачка 5., друга алинеја да се овако замени : Али овај прекид не може трајати дуже од четрдесет и пет дана, у протнвноме општина се обвезује, да ове радове врши тако, како ће једна половина улице остати слободна за трамвајски саобраћај. 4., У члану XXII. у почетку после речи „о^обрењу" да се дода : свршених линија ; а на крају тога чдана да се дода * Ако се покаже. да једна од предвиђених линија не дај никакав резултат т. ј. никакав нриход, што би значило, да није за публику удесна, трамвајско друштво има права, да споразумно са општином, или. укине ту динају, или да је замени другом, која би боље одговарада потреби становника 5., Члан XXVIII. да се избаци. 6., Члан XXIX. да гласи овако: Концесионар може пренети ову концегију на другога само под теретом услова овога уговора. А овај пренос мора концесионар објавити код првостепеног београдског трговачког суда (члан 8. овога уговора). 7., Члан XXX. да гдаси овако : Све спорове ма које врсте (изузимајући оне о којима је овим уговором друкчије одређено) измећу општине и копцесионара решаваће суд добрих људи. Свака страна за се бираће за овај суд по једног иди 1Ш двојицу судија, аједнога - који ће бити трећи, ако је свака страна за се бирала по једног судију, или пети, ако је свака страна за се бирала по двојицу судпја — бираће обе стране заједнички. Ако се општина и концесиопар не би сложили у избору овога судије, изабраће га узајамно већ изабрате судије. Ако'се и ови ве сложе у избору, онда ће, што већина реши, за обе стране бити обавезно и одмах постаје извршно чим се решење овога суда саопшти странама. 8, Члан XXXI. да гласи: Трошковп око потврђивања и око објављивања Фирме и уговора код првостепеног београдског трговачког суда падају на терет концесионару.

ГОДИНА IX. У ово повереништво изабрата су г. г. С, Азријел, А. Одавић, Н. Р. Поповић, Д. Најдановић, К. Б. Михајловић и Ј >в. М. Тадић, одборници. XIII Председништво објављује, да члан Благајник г. М. Банковић актом својим АБр. 759 јавља да V каси ошптинској нема више новаца. По прочитању тога акта одбор је оддучио, да г. М. Банковић члан суда даде опширан извештај, зашто нема новаца у каси општинској коме је и кад издат. XIV Г1о прочитању акта министарства унутрашњих дела АВр 609 којпм министарсгво тражи да општина уступи болнаци за душевнс болестн бунар њен који се налази код Вшетечковог млина, одбор је решио да се бунар општински код Вшетечковог мдина уступи бо лници за душевне болести на употребу но под условнма, да буде болница дужна да бунар у добром стању одржала и да општина буде у праву да службеност закрати кад њој б^иар устреба. XV. Ио прочи'ању мо)бе еснаФа лебарског АБр. 760 и по саслушању цене жита и брашна, одбор је после поименичног гласања са 17 гл. против 5 (бнису гласали) решио, да се цена хлебу повис за двад^сет и седам пара по килограму а да се деб продаје но 25 пара у тежини од девет стотина двадесет и шест грама.

xxxvi. ВАНРЕДНИ САСТАНА^ 18. Апрнла 1891. год. Предссда*ао заетуниик нредседника г. Св. Караиешић од одборника били г. г. В. Виторовић, Ст. Чађевић, В. Никодић, Љ. Јоиановић, Р. Петровић, Ф. Васиљевић, М. Р. Маринвовић, Р. Драговић, Др. М. Т. Леко, М. Капетавовић, А. Одавић, Г Б. Димитријевић, М. Јовановић, К. Д. Главивић, М. Ведизарић, М. Ј. Марковић, Н. Р. Поповић, С. Милићевић, К. Б. Михаиловић, В. Николић, I". Бркић, Ђ. С. Новаковић. I. Нрочитан је заинснни одборских одлука седнице држане 15 Априла 1991. год. и усвојен је без измена. II. Одборници г. г. Раденко Драговић и Мата Јовановић интерпелншу председништво, првн зато, што је дознао да се трошаринска такса

РШШНЕ 1ИЛДЕНФЕЛСД ПРИПОВЕТВА Ф- ГЕРШТЕКЕРА Превод с немачког. (НАСТАВАК — 10) Престало се већ говоритн о намерн гостнју и иочело се говорнтн о другим причама нскаскама, у којима је главнп контролор био врло богат, јер је он дуго С1ужио у пограничним днвљим крајевнма Ионајвнше су изиошене онч приче, у којима се човекова храбросг борила са духовима, п, наравно, увек тањп крај пзвукла. Ирнчало се о кући на границп, у којој је некада неки знаменнти крпјумчар живео, и којн је баш ва походу споле убнјеп, а доцније у своме стану нојављивао се тако, да у њему ннко није могао онстати. И један млад н лако-

мислен Француз понуди се, да духа истера, али је сутра дан у јутру нађен на сред собе блед и мртав без икаква знака и повреде на телу. Па онда о неком младом дечку, који је ишао на губилиште, да по једној лудој опклади свуче чизме погубљенику, што је тога дана био обешен. И тај се пије вратио, и ако није остао на месту мртав идн полудео, није се више никад у животу смеЈао, и од тада је изгледао као смрт блед н жут, те је на послетку, још у цвету младости умро, али никоме није хтео причати, шта је на ономе страшноме месту видео. И стари се регистратор отргао од својих мисли, те је толико страшпих прича нспричао, р су скоро сви заборавилп храбру Розу п ње но ноћио путовање, а келнер је морао непрестано донссити вина да освежи осушена грла. Бербл је озога пута врло марљиво нослуживала госте и ни једну причу није пропустила да ае чује, ма да јој се јежвла кожа од њич. „За име Бога!" рече на једанпут главни контродор, који се је међутим сетио да погледа \ сат. „Већ је један сат прошао, а Розе нема да се врати. Та њојзи не треба ни сат, па да оде и да се врати; да јој се није што десило !" Стари регистратор уплашено скочи са сто-

лице. „Већ један сат, - сигурно јој се што догодило. Нисмо требали да пустимо ту вештицу! Бог зна. шта јој се догодило; целог свог века нећу бити спокојан." „Ми идемо но њу," рече један од мдадића. „Има ли какав Фењер у кући, да га понесемо, можда ће нам требати ? Месец ће скоро заћи, те не ћемо моћи пута наћи.« Младићи заиста скоче и дохвате своје шешире; цело се друштво узнемири, јер страх за мдадом девојком одагна им све друге мисли. У тај пар отворе се нагло врата и на нрагу указа се Роза озбиљна. бледа и мириа. У руцч држаше зелену гранчицу, коју је поред пекара на астал бацида и мирно рекла: „Ево, мајстор Болхарце, гранчице; сутра и1и боље рећи данас, отићн ћу и узети поморанџе, Можете се увериги, да сам ову гранчнцу одсекла баш под каменим столом." „Али, Розо, ако Бога знаш, како изгледаш? Бдеда си као смрт ! Шта ти се догодило ?" Повиче регистратор. (иаставиђе СЕ)