Beogradske opštinske novine

ГОДИНА IX. /V -ч>чЛ/' ^ - ;■ -ч.-ч/чу- ' ч'Ч' ' чА/ч • "" \ '\л/у г ч/ч принатну уиогребу дамце буде мања од 6 пара | динарских. I X. Г. Милаи Михајдовић председпик пореске уираве, као старалад масе пок. Гранта бив. американског копзула, нуди оиштини да за своје школе купи један плац нз имања масе Граптове, које је ннрделирано. По саслушању ове понуде, АБр. 833 одбор је одредио да г. г. Мих. Цветковић одбориик, Јов. Смедеревац општ. инжињер а Др. Рибнимар општ. лекар, као одборски поиеренини прегледају и изаберу један плац који би најбољи био за основну школу а г. г. Мат Јовановцћ и Јов. Станковић, одборници, да се са стараоцем масе пок. Грапта погоде за цену нзабратог таца XI. Председништво објављује даје на дневноме реду претрес о грађењу основе школе Дорћолске и Јалијеке иа Дорћолу. Пошто је стручна комисија иавештајем својим АБр. 830/91 одбацича све планове поднешене услед расписаног стечаја, што не одговарају законском пропису за зидање основних шкода, те е услед тога одборвик г. Милан Капетановић атаом својим АБр. 831/91 иоднео свој нацрт за зидање ове угдедае основне школе на Дорћолу и ношто је стручна ком *:с0Ја извештајем својим АВр. 832/91 овај нацрт оценила као добар и саобразан законским прописима за грађење основних шкода, и пошто се је г. Милан Капетановић понудио. да ће, ако и одбор његов нацрт прими , нзрадити и детал.не цданове уз награду одређену но законима вемачким или аустријским, коју ће сву награду при.шжити на добротворне цељи, одбор је решио, да се нацрт г. Мадана Канетановића одборника за грађење основне токоле на Дорћоду усвоји; да се умоли г. Мндан Капетановић да изради и детаљне планове за ову зграду, а да му се за тај посао одредп награда по звкону немачком или аустријском. XII. Председништво саоиштава одбору акт духовнога суда епархије београдске, као одговор на питање одборско односно измештања цркве св. Александра Невског на нлац до „Сака чесме," у коме се акту изјављује, да духовна власт може' ч дозволити рушење цркве св Александра Невског тек онда, кад се општина београдска обвеже да о своме трошку сазида нову цркву и то нре но што стару поруши. По саслушању тога акта АБр. 521, одбор је решио, да се одговори духовном суду епархије београдске, да ћа оиштина београдска у року од три године озидати цркву св, Александра Невског на своме плацу до „Сака чесме« пристојну према своме тадањем стању. XIII. Одборник г. Ст. Чађевић предлаже да се распише стечај за пданове за зидање основних школа и за остале квартове варошке, но одбор је решио, да се овај предлог изнесе идућој седници на решење. XIV. Одборник г. Коста Главинић предлаже да се обзнани, да сваки који хоће да зида нову грађевину у Веограду, мора нредходно тражити од општине нивелациону линију. По саслушању овога одбор је усвојио у свему овај преддог с тим да се ова одлука обзнани преко општинских новина адасе ц остада уредништва умоле да ово обнародују. XV. Председништво подноси одбору на одобрење дицитацију држану 10. Априла 1891, г. за гра-

— 122 ђење каддрме и тротоара ломљенпм камеиом у Грочанској улици, и но прочитању иротокода лицитације ГБр. 441 одбор је решио да се грађење ове кадрме уступи Ставри Костићу, као најнижем понуђачу а ио цени и тј , за грађење калдрме ломљеним каменом по два динара и деведесет и девет и три четвртине пзре (2 - 99% дпм.) а за грађење тротоара ломљеиим каменом ио два динара и двадесет и девет и три четвртипе наре (2 29дин.) но кв. метру. XVI. Цредседништво износи на одобрење лицитацпју држаиу 12. Априла 1891. год. за грађење калдрме у новонросеченој Јеленској улицп. По црочитању иротохола лицитације ГБр. 458, одбор је решио, да се грађење оке каддрме уступа Панти Манојловићу, као најнижем попуђачу по цени и то: за грађење калдрме средпном 110 два динара и осамдесет и седам и трц четвртине паре дпн. (2'87 8 4 дип.) а за грађење тротоара по два динара а дванаесг и три четвртине паре дин. (2-12% дин.) по квад. метру. XVII. По прочитању протокола лицитације ГБр. 491, 474 и 490, држатнх за давање под закуп оп . тинских мајдана камених „бела марама* и за откопавање земље до нове ниведете у Једренској уп:ци и на Топличипом венцу на којим лпцитацијама није било дицнтаната, одбор је решио. да се ио свима овим стварима раснишу друге дицшациЈе. XVIII. По ирочитању протокода лицптације ГБр. 424, 425 п 475, држатих за грађење калдрме у Которској и Вук-Караџићевој улицу и за откопавање земље до нове нивелете у Вук-Еараџићевој улици, одбор је одбацио све три ове дицитације као скуие и решпо, да се друге распишу. XIX. Председпиштво подвоси одбору на одобрење дицитацију држану 11. Априда 1891. г. за грађење цикдоп тротоара, каддрме са ломљеним каменом и макадама па Топдичином венцу. По прочитању протокола лицитације ГБр. 447, одбор је решио да се грађење кг.ддрме ломљеним каменом ио 2 92 3 / л дпн. и грађење макадама по 2'91% Дин. по кв. метру па Тоилнчином венцу устуни Петку Вељковићу предузимачу као најнижем понуђачу а да се за грађење цпкдоп тротоара ова дицитација као скупа одбаци и друга распише.

општински послови Новорођено дете женско нађено је 11. јуна о. г. око 11 часова ноћу у парку на великој пијаци. Родитељи му се не зпају. Војена наредба. Господин Минисгар Војепи издао је наредбу о томе, који ће се обвезници војенп, државни и општипсви чиновници, ослободити од мирподобских вежбања као и за време рата и мобилизације. Што се тиче општина у Србији, стоји у тој наредби следеће : „Код општинских судова не ослобођавају се ни од редовних вежбања ни за време рата и молибизације сви они ошптински часници, који су сдужили у сталном кадру и који заузимају старешинска места у војсци, Ако овај сдучај не постоји, онда се од мирнодобских вежбања као и за време рата и мобилиза-

ВРОЈ 26. ције осдобођавају од личног сл>жења у војсци у свакој оппггини : нредседник општине, поједан сеоски кмет, писар оиштински, а код варошких општина норед горњих још и рачуновођа или касир. Општинсви служитељи као обвезници, дужпи су следовати позиву војних власти и обављати све војпе дужносги кад се па ове буду позвади Видов-дан. Јуче на Видов-дан држана је у општини београдској свсчана одборска седница, у којој су објављена имена оних учепика наше Велике Школе, који еу најбоље, према оцени Академског Савета, из радили гемате из историје Српскога народа, и у ко ој је објављено колико који добија награде Ову је свечану седницу огворио председник општине г. М. Р. Маринковић беседом, која гдаси: Госиодо одборници После иомена изгинулим борцими, аз иарода Српског за најузвишенију мисао, за слободу иародну, за народно одржање и онстанак; — после таквог и тужног и светог помена састали смо се да извршимо, по завету одборском, једно дело намен ено родољубивости Срба. То дело састоји се у издавању награде оним члаповима народа српског, који се гек приближују мучном и џатљевитом људском животу, који ће иостати нупоправни грађани иарода српског и који тек што то нису. Ти чданови српског народа јесу омладина његова, јесу узданица народна. Тоје она омладина, која довршује своје школовање у нашоЈ Великој Школи. Госнодо одборници! Дозволите да вас подсетим на свечану седницу, држану на Видов-дан 1889 год. придиком иомена петстогодишњице од битке Косовске. У тој свечаној прилици одбор општине београдске, одбор оне општине у Срба која је намењена својим садашњим ноложајем да иредњачи и буде угдед народних идеала — одбор те и такве општипе заветовао је своју општану да предњачи у родољубљу Тај свој завет одбор је утврдио оддуком: да се издаје из општинске благајнице 600 динара сваке године оним младићима ааше Велике Школе, који буду најбоље расправили два задатка, одређена Академиским Саветом. из повеснице Српскога народа. Ова данашња седница, госиодо одборници , сазвана је за то, да се одкупи задана реч, завет. Она је прва откупна реч. Радујем се двоструко: 1, што ми се пружила нрилика била да 1889. године потпомогнем као одборник тај родољубиви посао који је родољубље београдског представнишува, прихвачило; • 2, што ми се данас пружила прилика да као иредседник извршим ту одлуку и одкупим одборову задану реч. Молим вас да будете добри саслушаш преписку о израђеним задацима. За овим је секретар општине прочитао нис мо Ректората Вел. Шкоде у коме се излаже да је Академски Савет, према оддуци Одбора