Beogradske opštinske novine

ГОДИИЛ IX. бавку казаиа 40 динара у готовом повцу или у државпим папирима. II. На дан 12 т. м. од 3 - 6 саги носле подне за ограду топџијске пијаце и за препокривање општииских дућана у которској улици Кауција за ограду нијаце 110 дип. а за препокривање дућапа 20 дипара у готовом новцу или у државним папирима. Ближи услови могу се видити у поменутом оделењу сваког радног дана за време канцелариско и при лицитацији. Од стране суда општ. вароши Београда ГН1210. 1133 и 12411. Августа 1891 год у Београду.

ВАНРЕДНИ САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАДС^Е држан 28. Маја 1891. год. (Свршетак.ј Мата Јоваиовик. Уступљено земљиште ограничава рејоп с једне стране, с друге „мостарска" улица; с треће „писарска" улица и са четврте оиет има једна улица; дакле измећу улица неможе да се прекорачи и но томе мислим да г. Бркић греши. Мијајло ЦветковиА. Да одговорим г. Бркићу. Г. Инжињер је направио план од датог земљишта и онда је г. министар грађевина извршио ограђивање. Гавра ВркиИ. Ко је заповедо, који је дозволио инжињеру општинском да им да онолики простор. С тога сам дасејош једном изиђе и види. Ћока Николпћ. Сви ми овде знамо и били смо овде кад смо то решили о томе нарку. Најпре је казано, да педамо, а после да дамо Ми знамо колико је г. министар просвете тражио и г. председник треба да изпесе то његово писмо пред одбор. Тако исто молим г. нредседника да изиђе са ипжињером па да види, коликоје заграђено. По мом рачуну заграђено је много више т. ј. три пут више, него што је дато. М. КаиетановиК. Докле ћемо за Бог а 0 т оме говорити. То је чиста ствар. Зна се

- 170 V' Ч/Х/Ч/ Ч/Ч/Ч/ - \/\/\/ Ч/\/Ч/ Ч/Ч/Ч/ Ч/" шта је одбор одобрио, па нек се види да ли је више заграђено нли није. Мата ЈовановпК. Одбор је одобрио целу парцелу и па основу тога отишло је писмо г. ми<1истру иросвете Молим да се пе говоре овде речи: „пусто масло." То је држава радила, и не може се њој рећи да заузима као пусто масло. Све штоЈе ограђено чињено је на основу решења одборског. Та је ствар тако јаспа, да не може бити говора. Г1/<едсеАник. Овде је г. ипжињер. Мо лим да чујете његово објаснење. (Инжињер објасњава да је одбор одобрио, па је после он дао линиј\) С. К"'раасшиК. Мени је бивши г. председник казао, да ће то бити парк, сам је казао, да се нита хоће ли бнги јаван и они су одговорили да пристају да буде јаван. Међутим господо тај простор земље дат је на послугу за 15 година. Гавра БркиК. Одбор не зна за то. Илија Цвет новиН. Ја се сећам кад је био говор односно овога, да се уступи земљиште, а није казано колико да им се да, него само је казано једно место за зграду. Међутим сад је заузето велико земљиште. Ја мислим кад се тражи, требало је обележити колико мегара, а не овако. Они су заузели велико земљиште, које нама треба. Мата ЈовановиК. Овде се говори о једном питању, које је решено и свршено и то јаспо. Каже г. Илија да није казано колико земљиште да се да. Ја опет кажем овај исти одбор решио је, да се у пакнаду за оно земљиште, које је рапије дато, иа је реоп одсеко, да друга парцела. То је овај одбор одобрио колико та парцела износи „хвати», то је без вредпостн, јер граничи улицама. Управа Астрономије има план за прављење више зграда и толико јој и треба, те да постави инструмепте за иосматрање. У исто време пристала је да прави и јаван нарк" што је за опшгину од користи, јер би 10 сама морала правити. а овако прави држава. М КаиетановиК,. Ја мислим да се прекрати тај разговор. Одбор је донео одлуку, Молим нека одбор сад одреди комисију да опа са инжињером види, је ли нрекорачепо. У ту комисију нека буду г. инжињер Смедеревац г. Мата Јовановић, г. Илија Цвег-

БРО.1 33. ковић, н г. Гавра Бркнћ Нека онн виде и 1аве одбору. То шго се г. Бркићу чиии само, да е много дато, сасвим је друга сгвар. Тавр^ БркиК, Напослетку и акоје тако да је одбор одредио. како је он смео да загради. То је могао бнти јаван парк. Риденко ДраговиК. Односно тога нлаца знам да једап ипжињер ради на њсму и биће готов да се убаштини у том имању. М. Кааетиношћ. Ја кандндујем у комисију ова лица: Инжињера опшгине, М Јовановића, М. Цветковића. Бркића. и Љ. Јовановића. Опи имају да се увере је ли извршено одборско решење. Иредседкик. Присгајете ли да ова лица уђу у комисију? (нристајемо.) Сад тек да пређемо на дневпи ред. За источни врачар има да се одреде два члана заменика који ће присусгвоваги испитима у осповпој школи, јер ирошле седннце то је изосивљено на су одређепа само двојица за, врачар у онште а гребало је по двоица за источни а но двојица за западни врачар. М. ЈовиновиИ. Ја сам мишљења да за присутнике у основпим школама греба одређивати људе који се колико толико разумеју у питањима школе и паставе. То би било у интересу наставе. (Кандидују се и примају Мвјајло Прогић апотекар и Сгеван Јорговић Фабрикант). Предсеџсик. Молим вас да саслушате извештај о ирегле,|у рачупа нописне комисије за варош Београд. Извештај подпоси комисија коју је одбор општипски одредио. Секретар чита наведени извештај. Председник. Прима ли одбор овај извештај ? (прима). А. ОдавиК. Ја пећу говорити о самом овом извештају јер сам и ја члан комисије и што је имало да се каже казано је у иевештају него бих хгео да знам да ли је предузето шго год од стране општ. суда противу оних грађана који се нису одазвали позиву председника комисије ПреАседник. Сад је па реду да се ирочи1а извешгај о извршеноме попису и накнадном одобрењу нужних издатака, па ће ту г. одборпик наћи на сву нриликЈ потребпо обавештење (Одавић : добро). Секреттр чига извешгај пописпе комисије за варош Београд.

И свану историски Видов- уан. Беше лепо јунско јутро. У зору лепа свежа киша бејаше оросила обе обале Л.аба, преко којих су мало час прешла 3 дична српска витеза, коњи као праве хале скачу Косовом, а витези оборили копља, па суморно ћуте. Издалека тек што гаврап, пробуђен јутарном свежином, закракће своју пророчанску иесму. Туберо Цркојевић, који је овај момгнат у кратко онисао овако вели : „Сутра дан зором, нсзпајући нико ништа о томе, Милога узјаше коња, обрне копље натраг (што је код Срба био зиак да је брибегалац) и дође турском стану. Његово је име било чувепо код Турака и стога га изведу пред Мурата." Мурагов шатор налазио се мало у иозадности самог средишта турске бојпе линије. Тога јутра Муоат се чисто осећао освеженим, јер целе ноћи није снавао. Турсви извори веле, да се молио Богу, да победу поклони њима, па макар он и пострадао. И изгледа, да му је Бог молитву услишио. По народном предању Милош је дошао пред шатор са своја два побратима, Миланом и Иваном. Опи су осталм на пољу држећи своје коње, као и његовог ждрала, а он је ушао у сам чадор мурату. И сада се деси оно, што је Милоша овековечило. И то, што се деси би таквог велепља да га рука позпјих потомака никад пе могаше опако описати, као што оно заслужује. Стари хропичари и писци, и ако пам све не записаше, онет нам оставише ту миду драж, да ноједипе празнине сваки својом маштом попуњујемо. И за иста, зашто у великој еиин.и о Косогу пеби био и по који лирски елеменат ? ! Величансгвено дело Милошево овако се бележаше у оно време: међу њима бејаше неверпик, имепом Милош КобиловиЛ, срчани и храбри ароклетник. Овај у друштву Дазареву рече: „идем да убијем турскога цара!" Имадијаше уза се сакривеи нож. У тој се намери овај неверник случајно на бојнике за веру намери, а ови га ране, те се огрезав у крви тај рањени неверник међу мртве сакрије. Кад Мурат

Кап томе невернику падође, дигне се он, те "адајући и дужући се управо Кончару ( т - ј. Мурату) пође. Чауши хтедпу да му бр^пе, ал га Гази Мурат к себи нропусти. • • . . Он присгупи, и учинивши канда ће, да пољуби узенгије Кончареве, нрободе Кончара. Овога неверпика ту посеку, а брзо се шатор доиесе да се под њега метне тело Султаново. У овој поћи бејаше у искаилској војсци велика сметња и раздраженост. (Нешри . А Туберо Цријевић, кога смо мало час цнтирали. овако завршује: „Његово |е име било чувено код Турака, с тога га изведу пред Мурата, коња он два пут удари мачем, ал и сам погибе ту од њихових чувара." Алп од свих леише и величапственије одјече српска пародна иесма. Као каква предигра једној страховитој катостроФи чисто пророчапски звонг речи иародног певача: Кад у јутру дапак освачуо Чудна граја на пољу Косону; Оба^ве се уређују војске, С обе стране залећу витезп, — На Косово ударпше Турцн ! А као какав сграшни, па инак поносни