Beogradske opštinske novine

Г011ДПЛ IX. ✓V Ч/Х/Х/ \/\/\/ "-Ч/\/\/~ —\/\'\." "\Х/Ч/ -ч/\/\/ \Х^ ~\ / \/\ Л С. Мили&евик. Г. Мати Јовановићу на његово питање имао бих да кажем ово. Сваки запатлија који буде изабран од управног одбора занагдијског удружеша мора дати обвезу да ће подпети извештај о свему шта је тамо видео и схватио и па изложби се да прилика да се мпого које шга види и схвати шго се другом приликом не може. Тамо су па изложби изпесепи сви предмети ипдустрије и заната и тамо ће браћа Чеси нрихватити те људе као Србе и Словене и показати им све од пајвећег до пајмањег тако да ће сваки од њих имати чему да се паучи, а о томе шта б.уде видео и научио мора, подпети извештај занатлијском удружењу и г. мин. пародне привреде. Ф. ВасиљевиК. Што рече г. Мата дали би било боље да занатлије виде рад у Фабрици или изложбу ја имам да кажем да је довољно кад један вештак види некаку ствар израђену и онде ће оп увидити како се то ради па ће као л ајстор гледати да уведе код нас оно што је боље а шго ми немамо. Тамо ће видети боље израђене плугове, лепо израђене разне ручне радове, који су мајстори створили и т. д С тога сам ја за то да се шго више помоћи да занатлијском удружењу јер у њему су махом људи сиротнијега стања који нису у сгању да издрже овај трошак. Илијп Цветановић. Да одговорим на ни тање г. Мате који хоће да зна да ли је боље да занаглије иду у Фабрику или на изложбу. Госиодо. Ја сам био на оваким излож^ама и многом сам се чему научио н користио Ја палазим да се иа изложби човек више користн него у Фабрици јер у Фабрици се израђује један производ а на изложби се изпосе сви Фабрикати и човек има ирилике да се са свимд упозна а ко је вештак њему је то врло згодпа прилика да види и да се миогоме чему научи, за тоја мислим да помоћ треба дати те да ови људи могу отићи у Праг. Господо мисди се, како видим из разговора ноједипих, да занатлије имају пекакав фонд . Јест, имају га улажући у њега по динара али тај служи на пабаву разних сииса, новипа и т. д. и може се рећи да они у Фонду пемају ништа што би могло да

ЛИТЕРАТУРА. При писању овог темата служио сам се овим делима. 1. Гласници Сри. Ученог друшсва. 2. Годишњице Николе Чуиића 3. Историја сра нар. од. II. С. Срећко<шћ«, књ. II 4. Лчтоиис матице сриске, књ 117. 5. 81аппе књ X. 6. Ка<1 ји§;о81ауеп8кс ЛкаветГје књ. ХСУН. 7. Косовска Битка од Јов Мишкови\\а. 8. Десио\ Ћура\) од Мијчтови\ла. 9 Краљ Вуиашин цбио цара Лазара оа П. С. Срећковића. 10. Вук Б^анкоин^ од Љ. Ковачевика 11. \) Кнезу Ласару од Ил. Руварца 12. Слике из сра. ксторија од Ст. ЈВошковиЛа. 18. Швкојхе Зе Гетрхге оШтап раг Т1т. Б' Окв*а 14. СезсШсћкв <1ев Овташзсћеп НеЈсћев топ Ј. V Нашшег. 15. Оезсћјсћ1е (1ез ОбтапЈзсћеп Ке1сће8 уоп . Ј. ^.2П1ке18еп.

— 179послужи за оволики трошак који би се имао учипити за путовање у Праг и новратак. Д. НајдановиК. Овде се иовела реч о помоћи и мисли се да треба даги 600 дин. Ја држим да о томе не треба више да говоримо. Ми смо у два-три маха давали богагима који су дошли да праве трке по неколико стотина на што сад због сиротних занатлија да отварамо толики разговор. Мата ЈовановиИ. Ја поштујем изјаву да ова ствар траба у две три речп да се сврши али опет не смаграм ни говор излишним јер ово је питање важно н пеки предлажу већу а неки мању суму помоћи. За то сам ја и тражио ово мишљење занаглија о користи од посете изложбе. И доисга и сам верујем да се на изложби има много што шта да види и научи и са тога баш мислио сам да треба да се мало задржимо на значају тога путовања како би смо одредили помоћ колика треба. И ја се слажем да им дамо помоћ на спрам наших средстава те да могу ово кориспо нутовање на изложбу учинити. (Чује се: 600 дипара). Н Р. Иоаовић. Л.епа је то ствар ићи на изложбу и користити и себе и земљу знањем. Ти запатлпјс обратили се и општини за иомоћ, али у молби њиховој нисам видео шта су дужпи да раде ти људе који тамо оду. Да ли нросто да иду те да виде изложбу, или су дужии да од рада свога подпесу било своме занатлијском одбору било овде општ. одбору. Ако пеће да поднесу извештај, онда нека им одбор сгави у дужпост, па опда да им се даду 600 дин. с тим да известе било свој одбор било наш одбор. Председник. Одобрава ли одбор да им се да 600 дин., с тим да поднесу извешгај одбору у пренису од извештаја који свом одбору ноднели буду? (Усваја се.) Ђока НиколиК. Г. председниче. молим вас ноднесите ону молбу што сам вам предао. Председник. Предузимачи за плоче подпели су .једну молбу одиоспо тих плоча преко г. Ђоке и то за оне плоче што пе одговарају условима, па нуде јевгинију цену. Молим вас да чујете ту молбу (Секретар ирочита). Св. КарааешиИ. Комисија је излазила и она је решила да се нрво издвоји оно што није по уговору, па онда још једном комисија да изађе и прегледа и прими.

16. Јужни Словени и Византија од Т Флоринског. 17. За сиомен 500-год. Косоиске битке Т. ФлоЈ >инског 18. Родословије сра. царева од II. С. Сре\>кови\\а. 19. До, ак с Косова о ( Вр. Нуши\ха и 20. М илош Обили\\ у нар иесмама од Мил. Ј Житрови\ха. Сем побројаних дела служио сам се још и радовима других паших, па и сграпих историка Чије је и шта које нисам наводио јер ће зналац лако познати моје од туђега. Глсдао сам, да расаравч исаадне што аоауларкија. јер је до ста иотребно једно такво дело. О Милошу сам нокупијо скоро сва народпа веровања, а и њих сам сва, сем оних у Сг. Србију, сам лично чуо и забележио. Нисам цитирао из сноменика одељке, пего сам навео само име споменика, и опо шго се у њему каже, јер ми слим, да би друкчије ова расравица, нромашила свој циљ. 2 Јупа 1891 Писац.

1>ГОЈ ЗЈ.

Мијајло ЦветковиИ. Кад је у прошлој седпици решено да комисија изађе и прими камен по уговору — она је одмах изашла сутра дап. Уверила се да има разних димензија, има чак и од 2'| 2 сант. има опет које су врло велике плоче. И тако врло је мала количина која одговара 8 саптиметра Комисија је наредила предузимачу да све те плоче противне уговору издвоји те да би инжињер могао измерити квадратуру од оиих плоча које одговарају уговору како би му одпосно њих могао погписаги рачуп за исилату. Илша ЦветановиИ. Ја знам да је пређе овде говорено, да се тим плочама одреди величина. Међутим ја сад видим неке плоче као врата. Опо певаља за трогоар, и то не треба примити. Кад се њему каже да не доноси такве плоче па он ипак то ради, онда му не треба примити а ако хоћете да се прими то по другој јевтинијој цени М. МарковиИ. Ја ћу да кажем само то, да нетреба никад дозволити да сс чека толико за пријем камена од страпе општине. Даље не треба никад пи једпом предузимачу дозволити да чипи опо, што пије но уговору. Тај нредузимач са тим каменом шго не одговора условима неће имати штете, пека га нрода I рађанима и кад види, да општина то неће да прима он неће даље ни доноситн камен ирогивап уговору. Ми би с тим одступањем од уговора, дали повода да ни један предузимач неодговара обвезама по уговору; за то као претставпици онштински ми не смемо дозволити отступање од уговора. Оваковом одлуком мислим да ћемо их натерати да раде но уговору, а никако одсгунањем од уговора. Марко ВелизариИ. Ја сам такође з& то, да се строго ио утовору поступа, и да се прима само онај камен од 8 сантимегра, а другп да се одбаци, Али овде је нешто друго. Ако се сећате, ми смо мимо тражње инжињера подигли димензију од 7 на 8. сантиметра. — Сад овај предузимач даје нам испод 8 сант. нлоче јевтиније него што је уговорено. Ако се сећаге у прошлој седпици г. инжињер и г Главинић говорили С У> да је камен овај од 7 сант. добар и по тврдоћи чврст. Само су илоче сувише широке па лако пуцају и то се може избећи. Ми можомо узети саио оне од 7 сантиметра и то јевтипије и кад би то усвојили онда ја не би узео то као одстунање од уговора него као нову погодбу. Андра ОдавиИ. Ја се сећам а и одбор се сећа да је комисија поднела извештај. У ту комисију били су стручњаци. Ту је био г. Чађевић Миша Ииволић и други. Они су казали, да се може примиги од 7 па и испо 1, 7 саптиметра. Ја нећу овде тражити, да се одстуна од уговора да му се нодједпако плаћа, по кад пам стручњаци тврде и доказују, да је тај камен бољи него и тончидерски и кад нам он пуди по 9 динара, опда иам је много јевтиније па с тога пе би био за то, да се нреко овога питања пређе ћугке и био би мишље ! а, да се одреди димепзија ппр. од 6-8 да се нрими по 9. дппара. Гивра Брки\х. Ја сам оио при решавању колика треба да буде дебљина н онда је доказано да је од 7 саптиметра камен танав, на је решепо, да буде од 8 сантиметра, а мање да не може да буде. Сад нитање је шта је предузимача руководило, да нам донесе тањи камен. Држим, да је требао да донесе дебљи и бољи, па да задовољп опгагину, а не да ногура. С тога нп-