Beogradske opštinske novine

ГОДПНА IX.

— 200 —

БРОЈ 3(3.

30. Сеатебра. Ков коња чете пожарне. 3. Октобра. Изношење ђубрета из свију квартова 8. Сктобра. Дубок од говеђих месарпица. 11. Октомбра Набавка ковцеларијског материјада. Све ове лицитације држаће се у рачуповодству суда општ. вар. Београда. Услови сваке од ових лицитација, могу се видети у Рачуноводству до дана лицитације, а и на дан овај. Из рачуноводства суда општ. вар- Београда 24. Августа 1991 год СБр. 12.902.

ИЗВЕШТ1Ј Одељна I О 1>адн >и у месецу Јулу 1891 год. I Увозна радња. У току цедог месеца увезено је из инострапства у Србију и то: 43722 колета раз. робе у теж. 2114650 кгр. 4473 „ 150725 ,

V » » У) УЗ V

Ј а Ј а зелена варива кромпвра „ » 12673 „ воћа и лубеница „ „ 27332 „ 396 „ 351 „

милера » » путера » » сира обичног „ » 3257 „ кукуруза зелепа „ « 59.00 „ лука црна „ „ 2317 цвећа природног „ „ 120 „ млека „ „ 669 „ рибе с.веже „ „ 742 „ „ слаие „ „ ® » масти гушчије „ „ 104 „ гусака и жив. пернате „ „ 640 ком. волова » » 2 „ ајвара из Србије „ „ 47'/ 2 кгр. један шлеп соли „ „ 312500 „

2350 сандука гаса „ „ 83028 кгр. 2 шлепа камена угља „ „ 163400 „ 2 лађе дрва за гориво „ „ 8276 к.хв. 4 лађе дасака „ „ 34225 ком. 1 сплав греда „ „ 70 „ 2 сплав. облица чамов. „ „ 748 „ 28 лађе песка „ , 749 к.м. 2 „ црепа „ „ 10.000 ком. II Извозна радња. У месецу Јулу било је извоза за иностранство из Србије и то :

сувих шљива

8550

кожа сирових

25807

ужарије

475

празни буради

старог бакра

1404

креча пегашена

9000

вина црна

467

ораја

308

вуне

1145

10,

воћа

820

11,

мекиња

70800

12,

живе

4180

13,

шенице-жита

178400

14,

јечма

40530

15.

одпадака

9796

16,

разне робе

4589

17,

стари ствари

4217

18,

ниротски ћилими

508

19,

корење за салеп

20,

књиге у мек. повезу

21,

камења за калдрму

917

22,

дасака

5650

23,

волова

24,

коња

25,

оваца

104

26,

јагањаца

122

III Маниаулација. Беше сведена на 1698 царинских експед. од овог број долази па: увозне .... 1547 експедиција. извозне ... 112 „ провозни ... 11 „ сместишн.... 28 „

IV Приход. На име ове радње износи и то: а), од царине и такса 92.134-82 д. б), „ обртне порезе 47.932-80 д.

Свега: 140.067-62 д

ИЗВЕШТАЈ О радњи одељка II. царинарнице београдск& Ба меоец Јули 1891. I. Увозна радња У току целог месеца довучено је са стране у Србију 325 вагона са 92.572 колета разне робе у тежини 2,119,545 кг. Од главних артикала у овој количнни извјдимо : 5 ком. коња, 3 ваг. зејтипа, 21 ваг. дас. и летве, 2 19 „ угља, 18 „ кожа, 16 „ гвожђа, 15 „ цемента, 14 „ памука, 13 „ јексера, 7 „ артије, 4 „ шећера, 3 „ пива, 3 „ џамова, 1 „ празни буради. На савском колосеку примљеноје 1.743 колета разне робе у тежини 250.240 килограма. II. Провозна радња. Из Аустро-Угарске за Бугарску и Турску провезено је 362 вагона са 36.615 кил. разне робе у тежини 2,390.868 килограма. На савскоме колосеку претоварено је из 5 шлепа у вагоне 2050 колета разне робе у тежини 161.640 килограма. III. Извозна радња. Искључиво железпицом извезено је за иностранство и то : 6.022 ком. свиња 49.752 кгр. шепиц. 5.937 „ волова, 40.000 „ ражи

машинериЈе, 2 „ коре за бој. коже 2 „ цеви за водоводе, 2 „ стакларије, 1 „ плеха, 1 „ шпиритуса, 1 „ пасуља, 1 „ петролеја, 1 „ минералне воде, 1 „ пиринџа

Фазлика између те западнојевропске бенеРиције и српске неје велика; управо се може рећи, да је то једна и иста установа, лоја се само јавља у различитим земљама. У западним државама било је крунских добара, која су служила на одржавање достојасства владалачке породице. То су биле тако зване 1;еггев Нзса1е8, које су сачињавале наЈглавеији извор владалачких прихода. Али највећи део тих земаља био је уступљен омиљеним поданицима под именом бене<рицг'је *) Природа тих бенеФиција јесте најважнија тачка у политичком систему тога доба. По свој прилици бенеФиције су чињене дворским личностима, ласкавцима, управницима поједипих области, или иначе каквим заслужним људима. Не зна се. да ли је оваква бенеФиција доносила собом и нарочиту врсту службе, али се с правом може држати, да су таква добра давана у замену за какве дужности и обавезе. Имамо поуздапих историјских доказа, да су имаоци

*) Непп На11ат: V Еигоре аи тоуеп а§е. ВгихеПее 1840 1. I стр. 126.

бепеФИција тешње били везани за круну, него ли поседници осталих врста добара. Који год је имао какву бенеФицију био је дужан ићи на војску са владарем. Могућно је, ма да немамо за то непосредних доказа, да су бенеФиције уступљиване само на известан број година, али су обично трајале онолико, колико је живео њихов притежатељ. Деца његова увек су тежила, да ту бенеФицију одрже и за себе по очевој смрти и то им је полазило за руком, ако је на престолу седео неки слаб и мек човек; ако ли је пак владар био снажан и крепак, они су их морали враћати. Суштина бенеФиције беЈаше уговор о узајамној помоћи и верности.*) У колико је бенеФицирапи био обавезан да чини извесне услуге своме суверену, у толико је тај суверен био дужан заштићивати тог свог вазала. У боју бенеФицирани био је дужан дати коња свом суве^ену, ако овоме погине његов. Осим тога, он је морао да стоји уз њега кад се бори, и да иде као талац, ако буде заробљен. *) На11ат: ор. сј(. сгр 136.

Имаоци бенефиција беху обично најбогатије и најодличније личности у држави. БенеФицију имамо још у римском праву. Тамо је бенеФиција једна особита врста териториЈалне својине; општега у њој било је само толико, што то неје била ни наслеђена ни купљена земља, већ уступљена. Остало се мењало према нриликама и временима. У 3-ћем веку ћепеДстт се звала само земља, уступљена за војпичке услуге. Монтескије, Рот и други мисле, да су бенеФиције могли давати краљ, цркве, па чак и прости грађани, а нримати је могао сваки. Она је некад доживотна, а некад привремена својина. По њиховом мишљењу бепеФиција се никад неје мењала и остала је таква, каква је све до измака средњега века, ако не баш у свима појединостима, а оно бар у иајглавиијим цртама. Други историци, као што су Вајц, Герар, Фожерон, Фистел Куланж, мишљења су, да се бенеФиција различито мењала од 6. до 11. века под утецајем социјалних и политичкнх прилика.