Beogradske opštinske novine

ГОДИНЛ IX г /\/ ЧУЧ/Ч/— '-ЛЛ/ \/у\/ ЧЛ^Ч/~ \А Л' : — "•"V нмовиом стању извесинх лица, одбор је изјавио да су му Аатоније Стојавовић г. Ннкола Станковић непозаати: да су ,1азар Вудовић, касапин, Илија Рајковић, лимар, и Милан МолошевиК служчтељ доброг владчња а соротног имонног сгања. VII Предсеништво пзиоси одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о сиротноме стању. 11о ирочитању тих молби АБр. 2531, 2477, 2523, СВр. 14907, 15142, 16157, 15070, 14906, и 15370, одбор је изјавио мпшљење, да се Петру Милојковићу техничару може дати тражено уверење; да се суд иредходно увери о имовноме етању молилаца: Вукашива Поповића, Ннколе Ристића, Данпце Глушац, Танасија Зарића, Светислава Терзића, Косаре Савић, Персиде Ђ. Спмић в СоФије В. Костић, па тек онда да им изда тражено уверење. УШ. Председншитво износи одбору на решење молбу Стевана Славиића општ. пнжпњера, који моли да му се одобри .једно месечно осуство ради лечења. По прочитању те молбе АБр 2547 одбор је после ноименачног гласања са 12 гласова иротив 3 (7 нису гласа".п) решио, да се Стевану Славнићу оишт. инжињеру одобри тражеао једномесечно осуство, које ће му се рач>нати, од дана кад га стане уиотребљавати, као и да за све време одсуствовања ужива пуну своју плату. IX. Председник изветтава одбор, да је црела овлашћењу одбора нреговарао са Вукашином Пегровићем о узимању његове куКе на топчидерском брду за школу Топчпдерску, и да је дошао до споразума, да Вукашин Петровић устуиа општини ту своју кућу на три године за месечну кнрпју од сто двадесет динара. По саслушању овога одбор је АБр. 2557, одобрпо у свему овај сноразум председника.§| X. Нредседник саонштава одбору да је према овлашћењу његовом узео под кирију кућу браће Карапешића за основну шко 1у савамал ску под

— 274 условима, које је у ранијој седници одбору саопштио. По саслушању овога, одбор је АБр. 2558, примио к зпању ово саоиштење и одобрио да се кућа браће Карапешвћа узме под кирију за школу на три 10дппе по месечној цени од четир стотине педесет динара. XI. Председник азвештава одбор, да није могао наћи згодну кућу за два нета разреда продужне основне школв, псшто сопственпци кућа траже до 300 дин. кирије месечне. По саслушању овога одбор је после пои- ' меничпог гласања са 9 гласова против 8 (6 нису гласали). Овластио председника општине узме под кирију за ову цел> кућу коју он за нај бољу нађе и да може платити месечне кирије до три стотине динара. О учињеном одбор да извести. XII На предлог г. Ђорђа С. Новаковића одборника. одбор је решио, да се у редовним одборским седницама решавају само стварп редовне а за хптне и ванредне предмете да се сазивају ванредне седнице у којима да се само ове стварп решавају

37. РЕДОВНИ САСТАНКА 7. Октобра 1891 године. Председавао председник 1'. Милов. Р. Маринковић дс одборника били: г.г. М. Марковић, Р Драговић, Ф. Васиљевић, Ј. Петковић, Р Петроиић, М. Велизарић, Н. Р. Поновић, М. Јовановић, А Ј. Одавић, К. П. Михајловић, Д Најдановић, К. Д. Главинић. Ђ. С. Новаковић Љ. Јовановић, И. Цветановић, Г. Брнић, М. Капетановић, Л. Дашковић, С. Азријел. I. Прочитан је записнпк одборских одлука седнице држане 2. Окт. о. г. и примљен је са том само изменом да је општина узела под киршу за школу кућу Велимира Карапешића а не браће Карапешића. II. На предлог одборпика Филипа Васиљевића ј одбор 1е решио, да се решење одборско од 15 !

БРОЈ 46 Јула 1891. ГВр. 1168. измени у томе: да се пут впшњички оправи до пута који вода у Вишњицу. III. Одборпцк г. Нпкола Р. Поповић, као члан повереништва за преглед књига и рада фошаринског. реФерише о ствари Мих. Јовичића која је била упућена томе иовереништву решењем одборским од 16, Септ 1891, КњБр. 631. По саслушању тога реФерата одбор је решио, да се по предлогу иовереништва и под нетом изводу рачуна има Мих. Јовичић задужити са 77635 кр. вина а да плати у име таксе трошаранске 2903 75 дин. Овај обрачун вреди до 16. Августа 1891. год. IV. Председнпк оаштине, као нредседнпк повереништва за отклањање узрока опадању кланпчког прпхода општинског предлаже одбору да се члан III. правила за слободно клање стоке и продавање меса у вар. Београду и његовом атару укнне, те да се тпме избегне мањак у предвиђеним приходима кланичним. По саслушању овога предлога одбор је решио, да ово питање остане за идућу одборску седницу. V. Одборско повереништво за израду пројекта за установљење пијачног суда извештава одбор да је свој рад довршило и подноси му извештај. По прочитању тога извештаја одбор је решио, да се овај пзвештај објави у општским новинама и засебоо одшгампа па разда члановима одбора на проучавање па да се у идућој одборској седници поднесе одбору на решење. VI. На предлог г. Гаврила Бркића, одборника, одбор је решио, да се марвени трг у Београду удесп тако, како ће најбоље одговарати нашим потребама и приликама п како би се тиме што више допринело напрегку наше сточне извозне трговине. У тој цељи пзабрао је нарочито повереништво, да ово питање проучи и своје мишљење иоднесе одбору на решење. За повереннке изабрати су : г г. Јов. Обрадовић, Спасоје Петаковић, Никола Михајловић,

јевима земљиним. 8роге-е постану тада слободне, и ако било водом било ма којим другим путем, дођу у какво било тело најчешће у овце и волове — развију се, произведу болест и смрт живогиња, које су их примиле. Све могуће промеие коре земљине на томе месту_, као преконавање, ђубрење и и гоме подобио, ие уништава њихов живот — тако да је у свима правилима односно поступања са лешевима животиња које су угинуле од пр >сгрела наређено да се иста пошто се дубоко закопају, нокрију камењем и ограде јер је и грава на том несту дуго година опасна по стоку. Болест ова доста често нојављује се и код људи нарочито оних који по своме послу долазе у додир било са лешевима било са кожом и длакои као што су, седлари, опанчари, касапи, ћурћије и рукавичари.*) Годинама дана осгају живе ге гљивице у свима деловима угинуле животиње па чак и у длаци њиховој. *) 1888-ме год. у седу Глоговцу окр. Моравком једно дете, које је на образу ималомалу мразул>ицу »Фирциг* играло се је са тедним опанком које је био од коже цркпутог вола, ва том месту развије се црни пришт и дете угине 4-ти дан.

1880 г. Пастер, носле дугих испитивања и експерименгисања на разноврсним животињама — изјави: ,,да се прострел не повторава у истој животињи но ако претходно вештач:ко убризгавање непроизводе смрт онда је иста животиња ван опасности од прострела за цео свој живот." Ово је једно од највећих открића садањега доба познато под именом „Предохранително пелцовање вештачки ослабљеним отровом (вирусом). Кад се са том вешгачки састављеном лимфом пелцује стока, она добије малу болест и после оздравњења не може се више огровати простролом. Ово је примљено и признато у целом образованом свету : марвепи лекари увелико врше ово пелцовање услед кога, липсавање стоке од прострела, готово је са свим престало. За ово огкриће које је без прегеривања милионе вредности сачувало, Француска је дала Пастеру богату награду. Разуме се по себи да ови велики проналасци нису могли остати а да не покрену све Физиологе и научњаке да у болестима разним истражују те ситне организме сдужећи се ново огвривепим начином не-

говањем бакцила. У брзо пронађоше и тачно описаше млоге ганве организме од којих се неки стално налази у нашем телу и на кожи нашој. Највише их има у устима и целом каналу за изхрану, већина су безопасни у обичноме стању. али под извесном околностима могу да продру у наш организам и у њему болести да произведу. Ван ових ситних организама има и других који се од времепа на време појаве и произведу болести прилепчиве. Тако су до сада тачно описани бакцили : диФтерије, врућице (тифуса), црвеног кагара (дизантерије и колере), црвеног вегра, запалења плућа — а најтачније од свију бакцили јекгике познати свуда под именом „Кохов бацкил." Вредно је знати да су још пре Христа смаграли губеркулозу за прилепчиву болест. У делима Аристотела (350 г. пре Хр.) то је јасно наведено. У ХУ1-ом веку Фракастор, лекар, доказивао је да се ова бољка добија обитавањем у собама гди су јектичави становали и употребом одела које је њима служило. У Игалији народ сам од прастари времена сматрао је тубервулозу као прилепчиву и у почетву овога века сагореване су