Beogradske opštinske novine

ГОДИНА IX. хиљ. дин. како ће се посде калдрмисати ове тргов. улице. Јоца ТадиИ. Истина је госнодо да по овој ствари ееможемо деФинативно сад донети одлуку, али сматрам за дужност да иоменем г. предсе,знику врло важне околности, које су се услед овах послова појавиле пред нама. Мени се чини да ми стојимо у деФидиту за 300 хиљ. динара. Одкуд да платимо ? Ја сам у прошлој седници напоменуо, да је нама најважније, да гаго нре зајам отворимо, јер је иривремепи зајам скоро већ исцрпљен и сумњач да ће он моћи подмирити сви издагке. Дакле прво треба покушати о зајму па онда да се ове ствари решавају. Коста ГлавиниК. Господо ! Ја ни сам хтео да дирам у ово питање, које је поменуо г. Тадић. Али заиста то је питање врло хитно и нужео. Ми се доиста пеможемо макнути аво ненађемо зајам. С тога би молио председника да приступимо решењу тога питања. Шго се тиче овога питања о калдрми мислим да овластимо председника да он може одобраваги поједине ситније издатке. Ова сума од оволике количине, неможе се ни издати, но ако има ситније, које не трпе одлагања то председник може издати, те да одклони случајеве, који би на штегу могли испасти. Питање о зајму треба да буде на првом месту. Соломон Азријел. Молио би г. председника да ми јави ради ли ужа комесија на зајму, Послопи су предузети и исплаге чине, и ништа није још деФинитивно казано о зајму. Незпам да ли она и ради. Ако не ради молим да се позову и да кажу шта раде и да поднесу извештај. Председник. Што се тиче мене, од како сам на овоме месту, водио сам бригу о томе како да се заклучи зајам. Ово су предходни послови, а заклучење зајма још није деФинитивно решено. ТСао што знате и еви чланови уже комисије нису овде, него их има и са стране. Но ипак ја ћу се стараги с моје стране да се позову што пре те да одночну рад. Сад још ти послови нису толики да се може дефинигивно радити али ипак се морамо старати, јер се овај деФицит мора покрити а у редовпом буџету нема толико, да се издати може. Дакле стараћу се да се комисија састане. (Врло добро.) К. ГлавиниК. Ја бих молио председника да сазна: може ли ужа комисија овај рад свршити па ако не може, да одредимо другу јер нама није до чекања. Председник. Дакле остајете ли на томе да ја одобравам издатке привремено по предлогу г.г. предговорника и да поднесем до идућим седницама предлог за расправу ових кредита? (остаје.) Сад долази молба оишгинског лекара Дра Михла. Он хоће да иде на међународним санигегски конгрес у Л.ондон о своме трошву, па моли за једно месечно одсуство. (Одобрава се.) Заступаће га колега Др. Рибникар. Моли још да га одбор овласти да представља на међународном конгресу нашу престолницу (одобрава се са хвалом). Прошле седнице ви сте одобрили пријем инжињера Славпића за општинског инжињера. Но он није наш подапик и ја сам с њиме закључио уговор по којој се са сгранцима у опште уговори закључују (прима се к знању).

- 277»)/'. БркиК. Шта је с оном молбом палилулаца: да се ослободе плаћања трошаринске таксе кад с колима улазе у варош из својих поља, ван вароши ? Председник. С другим стварима упућена је комисији која ради на тариФи трошаринској (да се изнесе идуће седнице). Даље : Г. Министар Грађевина ставио је оншгини до знања да је она и подунавски округ обвезна да оправља београдски трговачки суд па моли да општина цео трошак исплати и тражи накнаду од округа. То је на основу закона по коме су те зграде ушле у својину појединих - еста и округа. То ћу идуће седнице ставити на дневпи ре,1. Вама је познато да је онштина слала инжињера Јована Јовановића у Љубљану да присуствује грађењу водовода те да би се после у општинској служби могао корисније употребити. Он је на име пута примио извесву суму 1890. годнне на признаницу и да би се издатак могао деФинитивно расходовати. молим да га одобрите јер је г. Јовановић нослат по одобрењу одбора ма да после тога није пристао да остане у опшгинског служби јер је општину много уцењивао. Молим вас дакле да одобрите ово да би се нрошлогодигањи рачуни могли послаги конгроли. Гавра Бркић. Овај инжињер кад је слат тамо, мислим да .је стога слат, да све проучи како ће после овде помоћи опгатини. Сад кад он не ће да помогне и да служи онгатину онда за гато је трошио онштину. Он треба да накнади све шго је за њега потрошено. Милутин МарковиК. Ово шго смо потрошили морамо одобрпти. У колико се сећам тај је инжињер сам поднео молбу и тражио за ову цел помоћ. Сад кад он неће да служи опшгину у ономе раду загаго га је опгатина о свом грогаку спемала, он по закону мора да накпади све што је за њ нотрогаено. Ову ствар греба дагп нашем адвокату да тражи код суда наплату, а ови издатци да се одобре, међутим ово ће нам биги наук за будуће кад се ко јави. (Усваја се.) Председник. Сад има јога неколико извештаја комисијских. (Чује се: доцкан је.ј Добро. Опда закључујем ссдницу. Сасганак је овај грајао до 9 часова по подне.

дрткан 8. Јула 1891. год.

Председавао Председник Милован Р. Марипковић. Предеедник. Отвори састанак, за гим се прочита и прими протокол пролог састанка. Затим одбор одобри одлуке донесене прошлог састанка када није био потпун број одборника: о осуству Дра. Михла, о узимању поновне лицитације, о издавању од 600 дин, босанцима који се селе. А. ОдавиК. Ја бих молио председнишгво да јави шта је урађено с гим ? Председник. Као шго сам у одбору помееуо ови Срби мухамеданци који се селе из Босне дошли су к мени и тражили помоћ. Ја сам их упутио да сугра дођу пошто им молбу реши одбор, но они никако

БРОЈ 46. више нису долазили, а чујем као да су већ и отнуговали (прима се к знању). Ради штампања плаката о нредстојећем путу Њ. В. ] раља. ногребан је кредит јер је одобрени у опште, већ исцрпљен па вас молим да одобрите суму (одобрава се). Секретар чита реФерат инжињера те да се одреди комисија за примање материјала и контролисање рада око калдрмисања, Мата ЈовановиК. Господо, код нас се сад нрави калдрма на више места и ја тај рад имам обичај да обиђем по који пут и да видим шта се ради. По ономе што сам видео, смем гврдити да се слаб надзор води над овим радовима. Комисија има одређених али оне не излазе тамо да гледају материјал пазе на рад што је веома штетно. Кад дође до коначног пријема посла, онда тек комисија констатује да магеријал не одговара уговору, да рад није по условима и т. д. и шта онда настаје ? — Насгаје погађање с предузимачем или спор и кукњава његова: погибо нропадо ! и тд. С тога бих ја молио , да се при одређивању комисија пази на то. где се гради калдрма, те из тога краја да се и комисија саставља и не само из одборника него и грађана којима је у интересу да посао буде по уговору израђен. Тако ћемо имати бољи надзор па и бољу калдрму и тако се може све што не ваља одбацити или одклониги још у току самога рада. Спорови с предузимачима избегли би се на тај начин. М. ВелизариК. Комисија која је изабрата да води надзор на израду калдрме, дужна је била пазити и на израду тротоара, и да је она прегледала рад, не би предузимач био толико несавестан да намесги по 20—30 м 2 тротоара без зрна песка нодлоге и одмах да замаже цементом само да прикрије хрђав рад и да отежа контролисање. Ја сам два пут достивио суду за ту неуредпосг. и видим да но томе није ништа рађено. Молим г. председника да опомене комисије, да строго пазе на такве предузимаче, јер ако комисије не буду вршиле свој задатак, не преди их ни ностављаги. Председник. Да одговорим па ове примедбе односно тротоара. Тамо још није пи извртен пријем те по томе не може се још говорити о солидности или не солидпости посла а најмање о томе да је предузимач подвалио. М. ВелизариО.. Предузимач није смео да пре пријема калдрме или тротоара, да цементише, јер се после гога не да контролисати подлога Мијајло ЈанковиК. Ја сам хтео то исто да кажем шго је казао г. Велизарић. Они тамо што праве тротоаре ни надзорника неће да слушају, него раде с неким банаћанима. Овакве ствари треба чешће прегледати а и инжињер треба да прегледа, јер друкчије се не може зпати. Мата ЈовановиК. Што г. председник незна, да ли има комисије, није никако чудо, јер је он нов председник, али у ствари комисија постоји и ја сам члан исте, но та се комисија може бити не састаје у седнице. Не само комисија, него и сваки члан има право да чини приметбе на рад и магеријал. Од своје страие ја обилазим сваки дан и пазим на све, а да ли го исто