Beogradske opštinske novine

ГОДППЛ IX

— 246 -

БРОЈ 50

б , за кварт теразијсни : Председник Ст. Чађевић, одборник, еаменик Ћорђе Димитријевић одборник, члапови : Јеремија Прокић ћурчија, Радоваи Миленковић столар, Милорад Ж. Тадић анотекар и Коста Пе г 1ровић бакалин, заменици г Бока Ж. Нешић трг. и Милап Белчевић опапчар. в., за кварт дорЂолски: Предсадпик Раденко Драговић одборник, заменик Коси Б. Михајловић одборник ; члапов« : Раоајло Јелишић. 1 рг. Тавасије Савић вројач, Никола Киви трг. Љзар Радонић јорганџија; земепици : Моша С. Демајо трг. и Хранис- I лав Поновић кројач. г., за кпарт савамалски : Председник Коста Главинић одбориик заменик Ђорђе Николић одборпик; чланови : Пегар С. Снасић аио!екар, Јевта Најдановпћ месар, Владислав Чортановић трг.

и Таса Данчевић трг.; заменици Јеврем Главипић трг. и Вј 7 ј а Ранковић нриват. д., за кварт палилулски : Председник Милан Капетановнћ одборник, замепик Марко Велизарић одборник ; чланови Милић Тоосијевић бакалип, Миленко Марковић ка<кџија, Тодор Каменовић каФ., Светозар Боторић каФ., заменпци : Риста Крсчић калдрмџија и Мита Љзаревић као>. ђ., за кварт врачарски : Председник Миша Николић одборпик, заменик Јован Сганковић одборпик; чланови : Јовап Д. Јовановић учитељ Наегас Димић лебар, Сгеван Миљковић бак. и Сгеван Јорговић Фабрикант; заменици : Сава Вељаповић хлебар и Владимир Губеревац ваФеџија.

Од суда општине вароши Веограда 20. Нов. 1891. год. АВр, 3205.

-,1--важ,

ГРДЂАНСТВУ ВАРОШИ БЕОГРАДА

Суд општине вароши Београда, иа осиову ч^лана 87. и 91. а с пог\ледом на чланове 12 тачЈ^е I. 13. тачк;е б, 18, 19 22. закона о општинама. РЕШИО ЈЕ ЛА СЕ САЗОВЕ ОПШТИНСКИ ЗБОР НА ДАН 15 ДЕЦЕМБРА 1891 ГОДИНЕ РАДИ ИЗБОРА Тридесет и два одборнш^а општинсјк.их и шеснаест замени^а.

Ко може бити биран за одборнпка општниског или заменика, изложено је у 56. и 57. члану закопа о општинама.

Примедба. Одредбе о П| аву гласања, местима за гласање вао и састав бирачких одбора вреде и :<а овај збор оне, које су нзлоагене у нозиву за збор за 8. Децембар 1891. год.

АБр 3205. Од суда општине вароши Београда, 20. Новембра 1891 год.

РШШНЕ ВШЕНФЕШ при11оветка Ф ГЕРШТЕКЕР А ПЈевод с немачког (Наставак 15) На послетку дође до мсста и мете руку на зид, а зрак јој иадне иреко прста. Нагое се 10ш мало даље, да впди, одакле зрак долазн, п опази, да зрак долази изједног дубоког цод рума, од кога ју делио само једав таиак зид. По свој прплици је из тога звда пзвучен један камен. Величина ове руие у киду сметала јој је да погледа у увутрашвост оиога простора, који је слабо бно сада осветљев, и тек кад се је мало више успужала, могла је да погледа у просторију. Није могла одмах да разуме, шта се ту збива, видела је до душе ова три човека да око једног стола стоје, видела је и то, да се један од њих, онај странац са неком машином занима, што је п| ед њим стајала, али шта

су онн радили, није могла да разуме, само је за- I чуђено п радозвало бленула у ш осторнју. Њих двојица страиац и њеи брат, брижљико су нешто радпли, док је отац иоред њвх стајао п нешто очекивао. У том тренутку стравац одврне завртак, који је изгледао као онај, којнм се грожђе цеди, и извуче иарче хартије, преда га старцу, који га неколико тренутака пажљиво носматрао према свећи. Најпосле рече, ируживши харти,)у сину : „Ово ,је ннврсно, млого боље, по што сам очекивао, и док се ово дозпа н примети, мн ћемо већ бвти сигурни. Има ли још млого аустријских ? „Најмање још десет хнљада ф ринто," 01говори сгравац. »Штета,« рече старац, не смемо х ипше пуштати у саобра1 >ај јер се већ у целој Немачкој граја диг а на њих, а у Холандији вх свако дете иознаје. Боље ће битн, да их нн неколико година задржимо, док не престаие вика, па после можемо опет с њнма покушати, ; а сад је врло опасно. Рози је било, као да је неко за гушу ух ватио, и диоање јој је престало, чим је разумела, да ови овде праве лажве банке. Она је пмала у свом веку толико оосла с новцнма, да

је могла одмах осетити, како Је то страшно и ужасно. »Са хесенским бавкама је врло добро ишло," сиешио се странап, »са њима смо најбоље нрошли." ,Да," одговорп старац, ,,и нико их не би иознао, да је само основпа црта слова Б била мало јача. Зар се не може томе више номоћи?" „Не може," одговори други, „на њих веК сумњају п пе би требало да се взлажемо непотребној опасностп." Роза вије впше ившта ни видела нн чула. руке јој утриуше, пође патраг и од страха и горк(га бола <руши се на земљу. Али овде није могла дуже остати, није могла овај ужас више гледати и, напреж^ћи се, више је пузпла но што је ишла во овом стрмом и гадиом путу, док ||ије дошла до оиасних степеница. Усиужа се горе н иосле неколнко трепутака беше опег на хладном и свежем ноћном ваздуху у дворишту. Овде се није нн мало задржавала ; једнна јој мисао беше, да са овога страшног месга што пре оде, а то јо.ј је дало и снаге, те је могла отићи. Скоро механично зграби грану, што је пред уласком била, сиђе са степена камених и стрчи што је брже могла, ио стрмој и грубој стазн.