Beogradske opštinske novine

ГОДИНА IX. на електричне енергије унотребљене на осветдење Те ће цене утврђивахи повластичар у споразуиу са надзораом комисијом, а ми се можемо надати да комисија неће дозволитн, да те дене буду такве да извесне индустријске послове увођењем елекгричне струје спречи и отожа као што то мисли г. Марко. Нека г. Марко не заборави, да је у интересу повласгичара да развиће ел. струје не отежава, а кад обе стране имају исте иптересе споразум није тежак. Предссдник. Усваја ли одбор објаснење чл. 33? (Усввја) Ђока СтаноЈевип. Код чланова 34 и 36 г. Марко тражи да се и цеповиик справа и прибора као и тариФа опраиака и т. д. с с времепа на време прегледа и мења. Чим је приметба г. Маркова таква да заступа интересе општннске ми ћемо је драговољно узеги к знању. И заиста на основу тих нримедаба у прошлој је седници и усвојен додатак чл. 43. у последњем ставу, Председник Усваја ли одбор ово објаспење члана 34 и 36? (Усваја) Председник. Сад имам да вам саопштим ово. Данас је долазио г. Цикош код менеЈи ставио на неке већ решене и усвојене чланове своје приметбе и молио да изнесем вама на оцену и усвојење. Прво је односпо рока. Ми смо код чл. 56 рок од 2 године свели на 18 месеци, а он моли да остане стари рок од 2 године с тога. што је земљиште, гди се има подиђи зграда подкодно и сваког нролећа под лежи поплави и може вода дуго да траје, да се неће моћи радити, а зими опет оте"жава рад. Раденко ДрагојевиА. То замљиште доиста подлежи поплави и овде је било говора да гамо лежи вода по 6 месеци. (Чује се: да се усвоји 2 год. ПреАседник. Усваја ли одбор ову молбу да буде рок од 2 године а не 18 месеци ? (Усваја) Сад има друга примедба Цикошева. Код члана 68 ви знаге да је решено да хонорар комисије нлаћају обе стране по пола. Ои вели да је то незгодно да он плаћа половину дијурне ономе телу које има задатак да брАни општинске интересе и вели да незпа како може на то да пристане То би вели било ружпо за општину, на моли да се исправи. Ја сам ово саонштио комисији нашој, те Ј0 она, опет то пигање оценила, на вас молим Д^ чујете. Ђока СтанјевиЛ. Ми смо о овоме размислили и доиста није право да он нлаћа, с тога смо овако наредили: „кад комисија на позив иовластичара врши своју дужност онда ће повластичар спосити дневнице и трошкове. Председник. Усваја ли одбор мишлење комисије односно овог хонорара ? (Усваја). Сад трећа приметба код чл. 59. Г. Цикош тражи, да се у тач. под а, она реч, „пројектирање" изостеви, и после да сизосгави опај додатак односно сумње у рачунима. Г. Цикош вели: да му некако смешно пада да се мисли као да су они дошли овде да отимју и неможе никако тај додатак да прими. нарочито што му нема места јер у уговору има одређено како ће бити кад се што спори, а у осталом он ће и књиге потврдити.

— 271 Соломон Азријел. Ја пикако нисам за то, да се тај додатак избрише. Напослетку ми и не сумњамо у рад г. Цикоша, али то може прећи и у туђе руке, и сгога ми кад се овако осигуравамо, то чинимо за све могуће случајеве. Милутин ЗГарковиА,. ,,Она реч пројектовање може н да изосгане, али оно остало мора остати јер ми знамо да сви странци који су год били у Србији по каквом нослу, нису дошли овде да раде савесно, него на штету нашу. С тога ми морамо да пазимо на то. Пре њиховог доласка у Србију у нас је било неогранпчено поверење и ноштење и кад један другоме даје зајам по хиљаду дуката па зајмодавац моли зајмопримца, да то нико не види и пе чује и никад није било случаја да је дуг поречен; — а од кад су они почели овде долазити сада ништа од тога нема. А. ОдавиЧ. Ја се потпуно слажем с г. Марковићем јер ми смо на жалост имали врло горка искуства и после тих искустава и знајући за пословицу која каже: кога су г У.Ј е уједале тај се и гушгера боји, ми никако несмемо да попуштамо. Узмимо за пример нашу железницу. Док су је експлоатисали странци ми смо били једнако у деФициту код железиице и морали друштву по нешто доплаћивати. Сад је експлоатише држава и сад деФицита нема. И при овоме предузећу кад би ја насигурно знао да ће до краја остати Цикоса, ја бих му могао ноклонити новерење али промене може бити и други који дође доћиће с намером да нас најгрубље експлоатише, и ми се овим од тога осигуравамо. Ђ. ЕоваковиК. Кзд је комисија правила пројект, она је имала на уму деа случаја: случај одкупа путем споразума и откуп, који се врши без споразума. А ова одредба у члану 6 предви},а кад се не постиже споразум. Мени изгледа да поред овог члапа и чл. 63, не би било упутно домегати још и речи „услучају сумње " — јер сумње може да буде сваки пут. М. Велизарић. Ја сам се о томе разговарао с г Цикошем и навео сам му гохово све разлоге, које су употребили овде г.г. Азријел и Одавић. Он ниј9 ништа противу тога навео само му је криво што ће то да уђе у штампу и вели, да за такве случајеве несноразума постоји одредба чл. 36-ог п да би нрема томе овај додатак био излишан Криво му је што но овом додатку може сваки да каже, да се ннје имало вере у солидност њогову. Прчдседник. Нико се више не јављаза реч. Ставићу на гласиње, које за то да се усвоји оно што је већ једном било изгласато, гласаће за, а ко је цротив — гласаие против ? М. МарковпЛ. Треба да буде овако нитање, ко је за то да уђу речи и пројектовање и ностројење инсталације, тај ће гласати за. и т. д. Председник. Ја ћу да ствим на гласање овај члан како смо га усвоили прошле седнице с додатком речи „пројектовање и постројење иисталације". Ко ће за то да гласа, казаће за, а ко да се то избрише, гласаће нротив. Понавља питање. (Гласали су сви за, само један против) Дакле усвојен је цео иројевт уговора

БРОЈ 53. Ђ. Станојевић. Ви зпате да смо прошлог пута слили два члана у један За то су чланови променили своје бројеве и треба како њих тако и она места где се позивамо на поједине чланове, ноправиги према сада већ примљеном нројекту. (Чита где што треба исправиги и одборници чине исправке у својим пројектима) Г. Марко учинио је још једно питање које гласи: (чита питање које је на завршегку код нисма г. Д-р. Л.ека.) Господо, није тешко увидети кога се тиче ово питање г. Марка Л.ева. Ја сматрам за дужност да изјавим да уговор такав какав је поднесен одбору, није дело само једнога члана негоје то резултат рада свију чланова комисије која је ово питање проучавала и до коначнога решења довела У самок почетку сви су чланови комисије осим г. Марка Лека били мишљења да за осветлење Београда не усвојимо осветлење које датира из прошлог века, да не пустимо да се по Беогуаду шири установа која се на западу преживела и коју свуда где је то могуће из саобраћаја избацују; ми смо хтели да у Београд уведемо најсавршеиији систем осветлења, да се послужимо резултатима најновијих открића науке да ставимо у службу наше општине и наших грађана ону природну снагу војој нрипада будућност, а то је алектрицитет. С тога давле смем у име осталих чланова комисије за осветлење да изјавим да нам присклапању овог уговора пису служили за углед никавви уговори страних општина у којима је псвључиво или од чести електрично осветлење усвоЈено него смо ималили пред очимв, него су нам за основицу служили једино и искључиво интереси општине вароши Београда. (Врло добро тако је и требало.) Председник. И овај се одговор нрима к зи ању. Ф. ВасиљевиК. Решено је у одбору да се за чишћење ђубрета у кварту врачарском држи друга лицитација вод Косте Дазаревића у ваФани. Дицитација је одрећена али не тамо већ у општинн. То је погрешно и ја молим да се то поправи. Председник. Ви сте мени то и посебице вазали и ја сам сазнао да је у истини учињена пехотична погрешка у рачуноводсгву и са тога ће се лицитација одложити за 15-ти август или други воји дан. Молим вас да чујетс молбе за уверења. С екретар чита: Моле за увврења да ве могу да плаћаЈу судсву таксу: Јелка Антонијевићва, Милица Илић, Коста Виденовић, Јоца Терзић, Димитрије Ниволић, Драгутип Сарић и Беша Абдерагић, (да се суд извести и да уверење). Моле за уверења о сиротном стању: Л.азар Вергоаић бив. надзорнив општине (сирома), Сава Мијаиловић (суду); Да су сиротног стана и да не могу издржавати децу у школи: Милева Данчевић (доброг стања), Риста Милановић ноћни стражар (сарома) и Љубица Николићева ученица (сирота), Васа Поновић бив. трговац да не можзбог сиромаштине да плаћа порез (сирома је) Бенихел Берпард из Беча турсви иодаз ник, срнсви заштићенив, моли да се ослободи од тога те да може бити само гур-